Једна од волонтерки ангажована у једној невладиној организацији у Београду, Албанка из Приштине, разговара телефоном са забринутом мамом׃ „Не брини мама, овде ми је супер”. Други преплашени тинејџер који је одбијао да иде у Хрватску на море са родитељима јер ће га тамо заклати усташе, вратио се са путовања кроз Истру, са потпуно другачијим ставовима.
Толико је важно да млади путују, изузетно су важни програми размена, међусобног упознавања, личног, али и друштава. Невероватно су потребни нови мостови, посебно за нове генерације које су одрасле на новим таласима мржње.
Управо због тога је неразумна хајка на једину манифестацију која представља природни мост између два простора, два народа, мост између култура… Присуствујемо жртвовању боље стварности, боље перспективе када је реч о односима у региону, зарад популистичких идеја и ширења не само говора мржње. Руши се новоустановљена традиција јер ово је десетогодишњица фестивала „Мирдита, добар дан!”, са неколико стотина учесника, неколико хиљада у публици и, сигуран сам, више десетина оних који благонаклоно гледају на напоре организатора.
Постоје неке теме, догађаји, манифестације и годишњице које су увек захвалне за доказивање тврдокорног политичког става, јачање десног политичког корпуса и подизање тензија. У овом делу године, оне коинцидирају са наглим подизањем летњих температура. Почињу крајем јуна обележавањем Видована, настављају се средином јула, манифестацијом у Поточарима поводом годишњице геноцида у Сребреници и окончавају се почетком августа, када се обележавају акција “Олуја” и прогон Срба из Хрватске.
Ове године, све је додатно зачињено атмосфером у вези са изгласавањем УН Резолуције о геноциду у Сребреници која је у региону дала ветар у леђа многима који је тумаче онако како им то дневно-политички највише одговара. Традицонална манифестација „Мирдита, добар дан!”, заказана за крај јуна, показала се савршеном метом, боље рећи џаком за ударање и лечење фрустрација оних који су најаву овог вишедневног догађаја једва дочекали, желећи да га инструментализују у складу са њиховом политичком агендом.
Организатори су паметно прескочили 28. јун, и ту би дебата требало да се оконча. Нажалост, то некима који желе забрану и протеривање овог фестивала, није довољно. Зато и пишем овај текст, као подсећање које смо кораке до сада направили да бисмо дозволили враћање уназад због пар усијаних глава и дневно-политичких представа.
Пре девет година, министар информисања и културе Иван Тасовац отворио је други по реду фестивал „Мирдита, добар дан” у Београду речима׃ „да је без културне сарадње немогуће и замислити помирење дубоко подељеног друштва”. Овај фестивал је отворен у сали некадашњег Дома синдиката, уз слику и цитирање прослављеног глумца Бекима Фехмиуа, чију је књигу “Блиставо и страшно” пре више од две деценије објавио Самиздат Б92.
Тасовац у Београду отворио фестивал Мирдита, добар дан
Промоција књиге Едија Раме 13. октобра у Београду
Некадашњи премијер, а садашњи министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, крајем 2013. године, лично је обишао изложбу у београдској галерији ДКЦ, под насловом „Богујевци/Визуелна историја”, о потресним сведочанствима две сетре и брата Богујевци о злочину који су 1999. године починили припадници Шкорпиона у Подујеву. Тада се лично сусрео са преживелима из овог масакра.
Лично сам читао 2016. године поруку коју су тадашњи премијери Александар Вучић и Еди Рама упутили учесницима фестивала
„Желимо да одамо признање идејама великог уметника и хуманисте Бекима Фехмиуа, поводом 80 година од његовог рођења. Беким је оставио неизбрисив траг, и међу Албанцима, и међу Србима…
Његов живот, уметност кроз коју је живео, показали су нам да можемо једни друге да разумемо, да можемо да учимо једни од других, да смо повезани, и да заједно треба да градимо просперитетну будућност за будуће генерације.
Беким Фехмиу је сведок да, које год путеве у животу да одаберемо, како бисмо повезали наша два народа, они ће увек бити благотворни, и за једне и за друге. Како за Албанце, тако и за Србе.“
Шта се десило, па би сада неки да заврте круг уназад у покушају да нас врате у прошлост? Забрана „Мирдита, добар дан!” је опасна, назадна и неприхватљива идеја. Наивно је веровати да ће се на том завршити и зато се томе треба супротставити. И зато на овај начин дижем глас и протестујем.
Сигуран сам, да и ако се спречи „Мирдита, добар дан” насилно, или одлуком надлежних органа, да ће и са тим недопустивим чином, ова манифестација добити на значају. Оголиће се и природе политика. Сада када је десница, која је годинама демонстрирала и ометала учеснике ове манифестације, и у власти. Биће занимљиво видети ко ће сада бити у тој улози.
Мирдита – Добар дан, фестивал, инспирисан је животом, делом и ставовима Бекима Фехмиуа, албанског глумца који је живео у Београду, светски познатог и цењеног. Његов живот представља симол заједничке прошлости са свим њеним изазовима, достигнућима и неразумевањима, како је то дефинисао Петрит Имами у књизи „Срби и Албанци кроз векове”.
Беким је престао да наступа, и да јавно говори 1987. године, из протеста према говору мржње и политике која је водила у деструкцију.
Први пут је јавно проговорио на дебати приликом посете младих са Косова Београду, 1997. или 1998. године.
Објавио сам, као издавач, две најзанимљивије књиге у свом издавачком животу׃ „Блиставо и страшно”, Бекимове мемоаре.
Пре неколико дана, 15. јуна, навршило се 14 година од Бекимове одлуке да оконча овоземаљски живот.
Наставио је, наравно, да живи кроз своје дело, али и кроз фестивал „Мирдита Добар дан”, који својом судбином као да понавља животне прилике и неприлике кроз које је пролазио Беким Фехмиу.
Морамо да одбранимо „Мирдиту” и због тога што нисмо могли да заштитимо Бекима, човечност и изузетност.
Ове јесени, навршиће се десет година како је албански премијер Еди Рама први пут званично дошао у Београд, након скоро седам деценија, колико је прошло од претходне посете Енвера Хоџе. Те године, лично је у Београду промовисао књигу „Жртовање” у издању Самиздата Б92.
Foto Promo
