Фабрика за прераду отпадних вода и даље нема иако су од 2015. године више пута обећаване. У протеклих девет година расла је цена, планови су мењани, али воде које се изливају су и даље остале прљаве и нарушавају комплетну животну средину и угрожавају здравље људи.
У Србији тренутно вода из 70 одсто насеља и 80 одсто укупних отпадних вода у канализацији немају обезбеђен третман.
Према количини испуштених отпадних вода, највише се испушта у слив реке Дунав од чега се пречишћава мање од шест одсто. Слична ситуација је и са реком Савом, Западном и Јужном Моравом, Нишавом, док се односу на укупне количине испуштених отпадних вода у јавну канализацију највише пречишћава вода која се излива у Тису (80%) и Велику Мораву (67%), наводи се у недавној анализи „Ефективност мера за заштиту вода од загађивања у циљу унапређења квалитета воде“ Државне ревизорске институције (ДРИ).
Према подацима званичне статистике током 2021. године амо 28% градова и општина имало је обезбеђену неку врсту третмана отпадних вода пре њиховог испуштања у реке, док у 105 градова и општина није било обезбеђено пречишћавање отпадних вода испуштених у јавну канализацију.
Током 2022. године, 81,5% укупно испуштених отпадних вода у јавну канализацију није било подвргнуто третману пречишћавања пре њиховог испуштања назад. Пречишћавање је било обезбеђено за 18,5% укупно испуштених количина отпадних вода у јавну канализацију, што је 3,2% више него у 2015. години, када су почела обећања о решавању овог здравственог и инфраструктурног проблема.
Београд је недавно добио једно постројење, али не ради се о државном пројекту, већ је септембра 2023. године компанија „Смурфит капа“ (Смурфит Каппа) отворила у својој фабрици у Београду прво индустријско биолошко постројење за пречишћавање отпадних вода, које ће воду из Дунава, коришћену за индустријске потребе, биолошким третманом, пречишћавати и враћати је у реку.
Отварању фабрике присуствовала је председница владе у техничком мандате Ана Брнабић које је рекла „да ће до 31. децембра 2025. године сви привредни субјекти у Србији који имају отпадне воде из технолошких производних процеса, морати да изграде постројења за њихово пречишћавање и да је Влада Србије наменила од 4,5 милијарди евра за пројекте пречишћавања отпадних вода, од чега је једна милијарда за пројекте у Београду“.
Она је тако наставила низ (неиспуњених) обећања о томе да ће отпадне воде једном почети да третирају и у нашој земљи.
Да је било по обећањима, Београд би 2020. године имао завршен систем пречишћивања отпадних вода. Уместо тога, рок је тренутно на 2029. години, а главни град је и даље једина европска престоница у којој се не пречишћавају отпадне воде.
Прво најављено пет постројења
Пре годину дана, почетком јануара, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, најавио је да ће у Београду почети изградња прве фабрике за прераду отпадних вода, од укупно пет колико је предвиђено за Београд.
Ову инвестицију од 3,5 милијарде евра назвао историјском, а изградња је требало да се спроводи у оквиру пројекта „Чиста Србија“.
Фабрика као што је познато, није изграђена, што се може назвати континуитетом када су у питању обећања. Највише их је давао, са више функција, управо Горан Весић.
Он је марта 2015. године као градски менаџер Београда у „Вечерњим новостима“ најавио поново покретање капиталног пројекта „Интерцептор“, који је због многобројних проблема и незаконитости касније обустављен.
Тада је обећао да ће „Београд до 2020. године трајно решити проблем канализације и отпадних вода“ и да ће за то бити потребно 500 милиона евра.
Па Мали најавио 14
Годину дана касније ново обећање дао је тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Он је рекао да ће у наредној деценији биће уложено око милијарду евра, 700 милиона за изградњу 1.600 километара водоводне и канализационе мреже и 300 милиона за подизање 14 постројења за пречишћавање отпадних вода. Финасирање је ребало да буде обезбеђено из јавно-приватног партнерства, а тада је најављено и да ће све улице у главном граду “релативно брзо” бити асфалтиране.
Нова, обећања стигла су 2019. године. Министартсво за заштиту живтне средине рекло је да је за потребе целе земље потребно укупно 357 постројења, да су су градови и општине махом обезбедили локације, као и документацију за грађевинске дозволе, а да ће градња првих постројења, према обећању у владиног Сектора за управљање отпадним водама почети са изградњом исте године. Као рок за комплетни завршетак наведене су две деценије.
Исте године у изјави за Н1, у секретаријату Секретаријату за заштиту животне средине речено је да су у Београду „44 постојења су изграђена до краја 80-их, од чега у функцији није ни једна трећина, а да свега 3-4 постројења су по важећим стандардима“.
У новембру 2019. године, заменик градоначелника Горан Весић је приликом обиласка радова на изградњи канализације, продужио рок за 2029. годину, а најавио да ће се у Обреновцу градити централну фабрику за прераду фекалних вода.
„То је скупа инвестиција, али ћемо решити комплетну канализацију и испуштање фекалија у реке“, рекао је тада Весић.
Први уговор се у воду баца
У години када је Београд већ требало да добије систем за прераду вода потписан је први уговор. Јануара 2020. године су Град Београд и кинеска компанија Чајна машинери енџиниринг корпорејшн (Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион) потписали споразум о сарадњи у вези са финансирањем истражних и пројектантских радова за сакупљање и пречишћавање отпадних вода централног канализационог система Београда, као и уговорни споразум о истражним радовима у вези са тим пројектом.
Овог пута говорило се о изградњи само једне фабрике у Великом Селу и једног колектора. Цена је била између 671 и 771 милиона евра. На конференцији за медије је речено да ће бити потребно још око 100 милиона евра за остале четири фабрике, док ће се средства са недостајућу канализацију обезбедити из тада новог инвестиционог плана „Србија 2025“.
У питању је био наставак пројекта започетог осамдесетих година прошлог века, а фабрика је требало да реши прераду 80 одсто отпадних вода из града. Последњи радови десили су се 2012. године када је “кртица” прокопала шест километара тунела. Ипак, то није спречило Горана Весића, тада заменика градоначелника, да каже да је започета изградња фабрике која ће “обезбедити воду за 1,5 милиона људи”.
Осим у Великом Селу, Весић је рекао да је започета изградња постројења за прераду отпадних вода у Белом Потоку, Пиносави и Међулужју. Међутим, од јуна 2020. године, када је дато обећање, вести о овим пројектима нема.
Од тада па до јануара 2023. године када је поново најављен почетак изградње фабрике, није био великих обећања, а скори почетак радова још једном је у јуну најавила заменица градоначелника Београда Весна Видовић.
Тада је рекла да радови крећу крајем лета. Лето је прошло, прошла је и година, али фабрике за прераду отпадних вода још нема. Да ли ће десити 2025. године, како је најавила премијерка, или 2029. како је раније изјавио министар грађевине остаје нејасно. Јасно је да јула 2023. године још једном најављена изградња фабрика у Обреновцу, али да информација, макар јавних о томе нема.
До тада ће се, према подацима које је раније изнео министар Горан Весић, вода на 116 места директно изливати у Саву, а на 136 места у Дунав.
Shutterstock/ilustracija
П. В. П Н1
