Fabrika za preradu otpadnih voda i dalje nema iako su od 2015. godine više puta obećavane. U proteklih devet godina rasla je cena, planovi su menjani, ali vode koje se izlivaju su i dalje ostale prljave i narušavaju kompletnu životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi.
U Srbiji trenutno voda iz 70 odsto naselja i 80 odsto ukupnih otpadnih voda u kanalizaciji nemaju obezbeđen tretman.
Prema količini ispuštenih otpadnih voda, najviše se ispušta u sliv reke Dunav od čega se prečišćava manje od šest odsto. Slična situacija je i sa rekom Savom, Zapadnom i Južnom Moravom, Nišavom, dok se odnosu na ukupne količine ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju najviše prečišćava voda koja se izliva u Tisu (80%) i Veliku Moravu (67%), navodi se u nedavnoj analizi „Efektivnost mera za zaštitu voda od zagađivanja u cilju unapređenja kvaliteta vode“ Državne revizorske institucije (DRI).
Prema podacima zvanične statistike tokom 2021. godine amo 28% gradova i opština imalo je obezbeđenu neku vrstu tretmana otpadnih voda pre njihovog ispuštanja u reke, dok u 105 gradova i opština nije bilo obezbeđeno prečišćavanje otpadnih voda ispuštenih u javnu kanalizaciju.
Tokom 2022. godine, 81,5% ukupno ispuštenih otpadnih voda u javnu kanalizaciju nije bilo podvrgnuto tretmanu prečišćavanja pre njihovog ispuštanja nazad. Prečišćavanje je bilo obezbeđeno za 18,5% ukupno ispuštenih količina otpadnih voda u javnu kanalizaciju, što je 3,2% više nego u 2015. godini, kada su počela obećanja o rešavanju ovog zdravstvenog i infrastrukturnog problema.
Beograd je nedavno dobio jedno postrojenje, ali ne radi se o državnom projektu, već je septembra 2023. godine kompanija „Smurfit kapa“ (Smurfit Kappa) otvorila u svojoj fabrici u Beogradu prvo industrijsko biološko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje će vodu iz Dunava, korišćenu za industrijske potrebe, biološkim tretmanom, prečišćavati i vraćati je u reku.
Otvaranju fabrike prisustvovala je predsednica vlade u tehničkom mandate Ana Brnabić koje je rekla „da će do 31. decembra 2025. godine svi privredni subjekti u Srbiji koji imaju otpadne vode iz tehnoloških proizvodnih procesa, morati da izgrade postrojenja za njihovo prečišćavanje i da je Vlada Srbije namenila od 4,5 milijardi evra za projekte prečišćavanja otpadnih voda, od čega je jedna milijarda za projekte u Beogradu“.
Ona je tako nastavila niz (neispunjenih) obećanja o tome da će otpadne vode jednom početi da tretiraju i u našoj zemlji.
Da je bilo po obećanjima, Beograd bi 2020. godine imao završen sistem prečišćivanja otpadnih voda. Umesto toga, rok je trenutno na 2029. godini, a glavni grad je i dalje jedina evropska prestonica u kojoj se ne prečišćavaju otpadne vode.
Prvo najavljeno pet postrojenja
Pre godinu dana, početkom januara, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, najavio je da će u Beogradu početi izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda, od ukupno pet koliko je predviđeno za Beograd.
Ovu investiciju od 3,5 milijarde evra nazvao istorijskom, a izgradnja je trebalo da se sprovodi u okviru projekta „Čista Srbija“.
Fabrika kao što je poznato, nije izgrađena, što se može nazvati kontinuitetom kada su u pitanju obećanja. Najviše ih je davao, sa više funkcija, upravo Goran Vesić.
On je marta 2015. godine kao gradski menadžer Beograda u „Večernjim novostima“ najavio ponovo pokretanje kapitalnog projekta „Interceptor“, koji je zbog mnogobrojnih problema i nezakonitosti kasnije obustavljen.
Tada je obećao da će „Beograd do 2020. godine trajno rešiti problem kanalizacije i otpadnih voda“ i da će za to biti potrebno 500 miliona evra.
Pa Mali najavio 14
Godinu dana kasnije novo obećanje dao je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. On je rekao da će u narednoj deceniji biće uloženo oko milijardu evra, 700 miliona za izgradnju 1.600 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže i 300 miliona za podizanje 14 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Finasiranje je rebalo da bude obezbeđeno iz javno-privatnog partnerstva, a tada je najavljeno i da će sve ulice u glavnom gradu “relativno brzo” biti asfaltirane.
Nova, obećanja stigla su 2019. godine. Ministartsvo za zaštitu živtne sredine reklo je da je za potrebe cele zemlje potrebno ukupno 357 postrojenja, da su su gradovi i opštine mahom obezbedili lokacije, kao i dokumentaciju za građevinske dozvole, a da će gradnja prvih postrojenja, prema obećanju u vladinog Sektora za upravljanje otpadnim vodama početi sa izgradnjom iste godine. Kao rok za kompletni završetak navedene su dve decenije.
Iste godine u izjavi za N1, u sekretarijatu Sekretarijatu za zaštitu životne sredine rečeno je da su u Beogradu „44 postojenja su izgrađena do kraja 80-ih, od čega u funkciji nije ni jedna trećina, a da svega 3-4 postrojenja su po važećim standardima“.
U novembru 2019. godine, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je prilikom obilaska radova na izgradnji kanalizacije, produžio rok za 2029. godinu, a najavio da će se u Obrenovcu graditi centralnu fabriku za preradu fekalnih voda.
„To je skupa investicija, ali ćemo rešiti kompletnu kanalizaciju i ispuštanje fekalija u reke“, rekao je tada Vesić.
Prvi ugovor se u vodu baca
U godini kada je Beograd već trebalo da dobije sistem za preradu voda potpisan je prvi ugovor. Januara 2020. godine su Grad Beograd i kineska kompanija Čajna mašineri endžiniring korporejšn (China Machinery Engineering Corporation) potpisali sporazum o saradnji u vezi sa finansiranjem istražnih i projektantskih radova za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, kao i ugovorni sporazum o istražnim radovima u vezi sa tim projektom.
Ovog puta govorilo se o izgradnji samo jedne fabrike u Velikom Selu i jednog kolektora. Cena je bila između 671 i 771 miliona evra. Na konferenciji za medije je rečeno da će biti potrebno još oko 100 miliona evra za ostale četiri fabrike, dok će se sredstva sa nedostajuću kanalizaciju obezbediti iz tada novog investicionog plana „Srbija 2025“.
U pitanju je bio nastavak projekta započetog osamdesetih godina prošlog veka, a fabrika je trebalo da reši preradu 80 odsto otpadnih voda iz grada. Poslednji radovi desili su se 2012. godine kada je “krtica” prokopala šest kilometara tunela. Ipak, to nije sprečilo Gorana Vesića, tada zamenika gradonačelnika, da kaže da je započeta izgradnja fabrike koja će “obezbediti vodu za 1,5 miliona ljudi”.
Osim u Velikom Selu, Vesić je rekao da je započeta izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Belom Potoku, Pinosavi i Međulužju. Međutim, od juna 2020. godine, kada je dato obećanje, vesti o ovim projektima nema.
Od tada pa do januara 2023. godine kada je ponovo najavljen početak izgradnje fabrike, nije bio velikih obećanja, a skori početak radova još jednom je u junu najavila zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović.
Tada je rekla da radovi kreću krajem leta. Leto je prošlo, prošla je i godina, ali fabrike za preradu otpadnih voda još nema. Da li će desiti 2025. godine, kako je najavila premijerka, ili 2029. kako je ranije izjavio ministar građevine ostaje nejasno. Jasno je da jula 2023. godine još jednom najavljena izgradnja fabrika u Obrenovcu, ali da informacija, makar javnih o tome nema.
Do tada će se, prema podacima koje je ranije izneo ministar Goran Vesić, voda na 116 mesta direktno izlivati u Savu, a na 136 mesta u Dunav.
Shutterstock/ilustracija
P. V. P N1
