Широм света затварају се фабрике, мале породичне мануфактуре, услуге, све осим прехране где се такође смањују капацитети и дела фармацеутске индустрије. Армија незапослених постаје све већа а привремено затворене хале прете да у том статусу остану дуже.
Само током треће недеље марта, у Америци се на евиденцију незапослених пријавило укупно 3,5 милиона људи а број и даље расте галопирајућим темпом.
Аустрија је забележила највећи раст стопе незапослености од Другог светског рата, јер је са 4,7 за мање од месец дана нарасла на 12,2 одсто. У Шпанији је само у другој половини марта, када је број оболелих почео драстично да се увећава, без посла остало 900.000 људи па се на бироу сада води 3,5 милиона људи, али број још није коначан.
Са отказима се суочавају и радници у Француској, а тамошња влада је половином марта привредницима обећала „новца колико треба“, а у пакету вредном 30 до 40 милијарди евра је садржано одлагање пореских обавеза, накнаде фирмама због смањених капацитета и гаранције на кредите који ће поново покренути производни циклус.
Масовног отпуштања нема једино у Немачкој, где је одмах по избијању пандемије држава објавила програм ‘курзеарбеит’ (скраћени посао) и фирмама које су због кризе зауставиле или смањиле пословање исплаћује новац за плате радника који или раде скраћено или седе код куће.
У Србији у овом тренутку нема јавно доступних података о томе колико је радника од почетка марта, када су почеле да се примењују прве мере на сузбијању епидемије, добило отказе. Национална служба запошљавања није одговорила на питања Данаса.
Она је у једном тренутку, прве недеље по увођењу ванредног стања, изашла са бројем од око 270 људи који су се пријавили, али како су шалтери те институције затворени, мало је вероватно да су сви који су остали без посла искористили онлајн могућност да се пријаве.
Податак нисмо могли да добијемо ни из Централног регистра обавезног социјалног осигурања, коме послодавци пријављују и ођављују раднике, јер се мејл упућен на адресу са сајта вратио, а на телефоне се не јавља нико.
Прецизне податке немају ни у синдикатима, а њихова процена креће се од око хиљаду, до десет хиљада људи, зависно од тога које се све категорије укључују.
Зоран Стојиљковић, председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, каже за Данас да је државна процена била негде око 700 отпуштених, и сматра да тај број није много већи од хиљаду, као и да је раст заустављен.
– Оно што је добро, кренуо је повратни, реверзибилни процес у коме су послодавци видели шта се спрема и почели су да враћају раднике. То је доста масовно у последње време, имамо такве информације, пре свега код прерађивачких фирми и код великих корпоративних страних фирми, које су лагодно отпустиле, али је и код њих тај процес стао јер се видело да све друге владе у свету воде сличну врсту политике. Не раде оне то зато што воле своје раднике, него што ће остати и без мало мојих пара које иду кроз потрошњу и онда ће „рупа“ бити већа. А треба и да гласам сутра – каже Стојиљковић.
Додаје да је прикупљање података синдикатима отежано, јер иако постоји жива активност на друштвеним мрежама, мала је вероватноћа да ће и обиље разних информација и ставова који се објављују допрети до чланства и некога подстаћи на активност.
– У овом тренутку ми са терена добијамо неке информације, али немамо могућност да их дневно ажурирамо нити упоредимо са подацима Министарства. Битно је да је Влада прихватила наш предлог о мораторијуму и најавила државни новац за послодавце који покажу солидарност и избегну отпуштања. Ако се, међутим, ово продуби и не заврши брзо, сви ћемо бити у некој врсти радног логора у коме ћемо мање или више преживљавати захваљујући тим парама, јер ће рецесија која следи бити изузетно озбиљна – закључује Стојиљковић.
Међутим, Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, тврди да иако је комуникација замрла и недостају званични подаци, могуће је број отпуштених проценити на око десет хиљада, уз ограду да ту урачунава и оне који раде по уговорима о повременим и привременим пословима, или на одређено време. Они нису у званичној бази статистике, али на тај начин ради армија људи.
– Само је Аеродром отпустио 170 таквих радника, придружио им се и Филип Морис… Истина, чим је влада најавила нове мере и условила их неотпуштањем, кренуо је контра процес. То се највише видело у хотелијерству и услугама, јављало нам се много људи из спа-центара, козметичких салона, занатских радњи који кажу да су их послодавци звали, сугерисали да не иду на биро јер ће их од 1. априла поново пријавити – каже Савић.
Немачки модел
Немачки модел плаћања радника у фирмама које су остале без посла сугерисала је јуче и Европска комисија, предлажући пакет вредан 100 милијарди евра којима би се у земљама чланицама осигурале зараде за раднике. Замисао је, преноси агенција Анадолија, да Европска комисија узме зајам на међународном тржишту и проследи га чланицама, што ће дати знатно боље услове крхким економијама, али је неизвесно да ли ће земље попут Немачке и Холандије, које се традиционално противе задуживању, одобрити тај предлог Комисије.
М. Н. Стевановић Данас
