Posle tri godine duge i teške borbe, doktorka Ana Mladenović Marković uspela je da pobedi u veoma teškoj borbi za embrione kojoj je preminuli suprug zaveštao testamentom. Privatna klinika je htela da ih uništi. Ana je zatim tužila kliniku i uspela da pobedi sistem.
Viši sud doneo je odluku da embrioni pripadaju majci, odnosno Ani Marković.
Ona je za N1 ispričala kako je izgledala njena borba i kako se sada, nakon što je presuda doneta, oseća.
„Ogromno olakšanje, neopisiv osećaj, kao da je neko skinuo džak sa grudi. Neopisivo rasterećenje i zadovoljstvo što je pravda pobedila“, započinje Markovićeva.
Ana nije jedina u zemlji koja je tražila embrione, već kaže, zna i za dva muškarca koji se bore za isto.
„Morala sam da se oglasim, ova presuda je neki putokaz u kom pravcu se treba kretati. U Srbiji ne možete da iskoriste embrione, ali postoje načini da se spasu, da se izvezu u zemlje van Srbije, i tamo sačuvaju“, objašnjava.
Sa tim embrionima, Ana u Srbiji ne može ništa.
„Ovde ne mogu da ih čuvam, niti bih želela. Imperativ mi je da ih što pre uzmem i prebacim na kliniku u inostranstvu koju sam pronašla“, navodi sagovornica N1 dodajući da, posle svega, ima poruku za Ministarstvo zdravlja.
„Rekla bih im da treba da stanu uz svoje građane. Njima se obraćaju ljudi sa velikom mukom. A ne da ih ignorišu ili da daju neprimerene izjave“, ističe ona.
„Zašto bi ih spaljivali?“
Podsetimo, Markovićevoj je rečeno da embrione da bankama siročića.
„Direktorka Uprave za biomedicinu mi je rekla da potpišem saglasnost da se oni izvezu u banku siročića. Pritom, ne traže potpis mog supruuga. A kada hoću da ih preuzmem, traže njegov potpis ili kažu da će ih spaliti. Zašto bi ih spaljivali? Pa to je strašno. Zašto bi ih poklanjali nekom drugom?“, navodi sagovornica N1.
Kako dodaje, ljudi ne reaguju na probleme sa kojim se suočavaju ljudi poput nje.
„Iako sam sigurna da u svom okruženju imaju nekoga ko se bori za potomstvo. Nema osobe kojoj se nisam obratila. I pismeno i usmeno. Prosto ih ne zanima. Potrebno je da se pre svega menja Zakon o nasleđivanju, ali se bojim da u ovoj zemlji za to sluha nema. Možda će se jednog trenutka to promeniti, ali to će ići toliko sporo, da oni koji na to čekaju – neće dočekati“, ističe.
U jednom trenutku joj je sve, dodaje, delovalo beznadežno.
„Imala sam sreće, ali to čekanje, neizvesnost… Viši sud presudi u vašu korist, pa se vrati na Prvi sud… Bila je to agonija, stres, i to se sve odrazilo na moje zdravlje“, istakla je Ana Mladenović Marković.
Foto Printskrin
