Портал 24седам.рс, који је добио један од послова, званично је у власништву Маргарете Станић која води фирму Дигитал медиа нетwорк. Међутим, сам сајт 24седам објавио је текст у коме се Остоја Мијаиловић наводи као “један од оснивача портала 24седам”. Мијаиловић је члан Главног одбора СНС, власник Бритисх моторс Србија и Глобос осигурања и председник Кошаркашког клуба Партизан, наводи БИРН.
Како показује истраживање БИРН-а, Фонд је кроз специфичне захтеве конкурсне документације знатно сузио могући број понуђача, што је супротно Закону о јавним набавкама.
Ово није неуобичајено понашање надлежних из ПИО фонда. Државна ревизорска институција (ДРИ) у септембру је објавила извештај о ревизији пословања у вези са јавним набавкама у коме се наводи да је Фонд током 2020. добијао просечно само 1,13 понуда по једном поступку јавне набавке, што је мање од 1,39 понуда, колико их је просечно имао Фонд по јавној набавци током 2019, а далеко мање од просека јавног сектора од 2,5 понуда по јавној набавци током 2018. и 2019. године.
“Мали број просечно поднетих понуда у узоркованим набавкама Фонда доводи у питање остваривање принципа ‘вредности за новац’ који може бити задовољен само у условима постојања конкуренције. У вези са обезбеђивањем конкуренције у узоркованим јавним набавкама, закључујемо да није обезбеђен задовољавајући ниво конкуренције”, један је од налаза ДРИ.
Немања Ненадић, програмски директор огранизације Транспарентност Србија, каже за БИРН да “већ и сама чињеница да су добили само једну понуду по обе партије представља врло снажну индицију да су услови постављени дискриминаторно”.
Критеријуми по мери медија
Какве је критеријуме од понуђача захтевао Фонд?
Фонд је тражио два сајта – један са “изразитом нотом занимљивости”, за особе средње старосне доби, док би други требало да озбиљно приступа темама, “игнорише полуистине и бојкотује лажне вести”, за читаоце који су пред остваривањем услова за пензију.
Такође, Фонд је најпре одредио да оба портала морају да имају домен “.рс”, а онда, изменом конкурсне документације променио овај захтев, тражећи у једној од партија да се адреса траженог сајта завршава са “.цом”, а не са “.рс”.
На питање БИРН-а зашто је то рађено, ПИО фонд је кратко одговорио – “да би се створила могућност за аплицирање портала оба домена”.
Међутим, ако је Фонд збиља хтео да прошири услове за што већу конкуренцију, онда не би уопште наводио да портали морају да буду једног или другог домена. На пример, на овај начин је искључен из набавке један од најчитанијих портала у земљи, који се не завршава ни са “.рс” ни са “.цом” – портал Б92.нет, наводи БИРН.
И други критеријуми које су морали да испуне потенцијални понуђачи смањили су конкуренцију. Услов је био да сајт који се завршава са .цом у првих шест месеци ове године има ”минимум 40.000.000 отворених страна из Србије”. Тај услов је, мерено Гемиус истраживањем, испуњавао једино “Србија данас”. Једини преостали информативни сајт у Србији, према Гемиусу, који има тражених 1,8 милиона корисника месечно и који се завршава са “.цом” јесте сајт Н1, међутим, он је у првих шест месеци ове године имао испод 30 милиона просечно отворених страна месечно.
Према условима јавне набавке, било је потребно да овај сајт – осим што треба да буде “комерцијалног типа”, који нуди “најразличитије садржаје из земље и света, са изразитом нотом занимљивости у информисању” – има и 500.000 пратилаца на друштвеним мрежама.
Међутим, Србија данас овај услов – бар сада, у октобру – не испуњава: на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру и ЈуТјубу има их мање од 400.000. Портал “Србија данас није одговорио на питања БИРН-а, а ни ПИО Фонд није одговорио на питање да ли је Србија данас имала тражених 500.000 пратилаца на друштвеним мрежама.
За други сајт – други услови
Када је реч о другој партији, за сајт “аналитичког и информативног карактера”, са “озбиљним приступом темама и објавама које карактерише тачност чињеница, игнорисање полуинформација и потпуни бојкот дезинформација”, био је затражен знатно мањи број месечних отворених страна (4,5 милиона), нижи број јединствених корисника из Србије (1,5 милиона), нижи број пратилаца на друштвеним мрежама (150.000), али уз два додатка: захтевано је да сајт има у првих шест месеци раст броја сесија од 10 одсто у првих шест месеци, а све податке о посети имале би се доказати путем Гоогле Аналyтицс, а не Гемиус Аудиенце истраживања, као у првом случају.
Да је ПИО фонд затражио Гемиус Аудиенце истраживање као доказ посете за првих шест месеци, сајт “24седам” не би могао да га достави, с обзиром да је основан у јуну 2020, регистрован у регистру медија крајем фебруара 2021, а почео одитовање на Гемиусу у марту.
Иначе, Гугл аналитика и Гемиус Аудиенце истраживање не могу се упоређивати међусобно, пошто су подаци са Гугл аналитике добијени мерењем, а подаци доступни на сајту Гемиуса јесу резултат истраживања, односно обраде података.
Опширније о овој теми прочитајте на порталу БИРН.
