Бизнис покреће и 8.000 евра

Шта са отпремнинама могу урадити радници који током ове године одлазе из предузећа у реструктурирању. Економисти: Опрезно са отварањем трафика и кафића, боље уложити у занатске радионице

КАДА остану без посла, радницима у државним предузећима следује отпремнина од највише 8.000 евра. Толико ће добити запослени са најдужим радним стажом, мада се процењује да ће већина радника из своје фирме отићи са највише 5.000 евра. Са тим новцем, како тврде стручњаци, могу започети посао који ће им обезбедити пристојну зараду и сигурнију будућност. Ипак, упозоравају да новац треба да уложе паметно и да искористе своје вештине у пословима за које су стручни.

Вишак запослених у фирмама у реструктурирању, према мишљењу економиста, боље би се снашао у производњи и занатству, него у услужним делатностима. Да ли ће незапослени отворити фризерски салон, играоницу или ауто-праоницу, не зависи само од стручне спреме, пошто на успех у приватном бизнису много утиче и место где започињу посао. Јер, неће им пуно помоћи што имају фризерски или козметички салон, ако нема довољно муштерија које имају пара да плате њихове услуге.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, сматра да ће велики број људи покушати да отвори трафику или кафић, тако што ће изнајмити простор и уложити новац у набавку робе.

– Требало би, ипак, да буду опрезни, јер се највише ових радњи и отвара и затвара. Локација је услов број један да овај посао буде успешан – напомиње Рајић. – Овај новац би пре могли уложити у занатске радионице, у куповину опреме за обављање различитих услуга које су неопходне домаћинствима, од електро и керамичарских, до молерских радова и водоинсталације. Такође, може се уложити и у опрему за скупљање пластичне амбалаже, или лакшег металног отпада који се потом може продавати рециклерима.

Наш саговорник напомиње да добар бизнис на нешто дуже стазе може бити и улагање у мање пластенике и органску пољопривредну производњу. Ова могућност је, сматра он, посебно атрактивна за оне који већ имају њиве, а има и доста земље која се јефтино може узети у закуп. У воћарско-виноградарским крајевима може се обезбедити добар посао, само треба неколико година радити, улагати у саднице и усеве и добро их одржавати.

– За те паре се може отворити и вртић за мањи број деце у изнајмљеном простору – каже Рајић. – Може се отворити и мања радња с прибором за пецање или неком врстом спортске опреме.

Просечан оснивачки капитал у Србији је око 5.300 евра, што је недовољно за озбиљну производњу, али Рајић истиче да удруживање некад може да помогне да се оформе мале производне радионице које брзо могу да „порасту“ ако раде добро.

– Удруживањем би могли да дођу до значајнијег капитала од 20.000 евра и више, за који већ могу да купе неке половне машине за занатску или прехрамбену производњу мањег обима – предлаже Рајић.

– Могу да покушају да производе и текстил или намештај, за почетак у мањим количинима, јер су им за то потребени понека машина и искусни радници. Ако је неко од њих већ добар мајстор тиме може да се бави. Оно што се још тражи су услуге заваривања, армирача, могу да направе и такве фирме које би по потреби овакве мајсторе изнајмљивале другима и то наплаћивале.

У невладиној организацији „Енека“, из Ниша, кажу да би радници који добију отпремнине, уколико су у могућности, требало да користе знања, искуства и контакте стечене у предузећима из којих одлазе и да се баве делатностима која су везана за то.

– Ако то није могуће, људи треба да се преквалификују и искористе своје личне и компаративне предности региона у коме живе – наводе у НВО „Енека“.

Директор Националне службе за запошљавање, Зоран Мартиновић, напомиње да ће људи који одлазе из предузећа у реструктурирању и стечају, моћи да искористе и повластице за самозапошљавање, од 160.000 динара, које НСЗ нуди.

– Они ће чак бити и у повољнијој позицији, ако удруже средства од отпремнине и субвенцију за самозапошљавање, то може бити драгоцена комбинација – сматра Мартиновић. – Осим тога, могуће је и удруживање више особа које желе да започну заједнички бизнис, чиме ће ојачати своје капацитете, располагати већим средствима и тако повећати шансе за опстанак и успех на тржишту.

Мартиновић каже да 160.000 динара није довољно за почетак бизниса, али да се та помоћ државе зато и зове субвенција.

ИДЕЈА И КВАЛИТЕТПОЧЕТНИЦИ у бизнису не треба да улазе у ценовну конкуренцију, јер ће ту сигурно изгубити од постојећих и већих фирми – саветују у НВО „Енека“. – Они треба да се боре уникатошћу, иновативношћу, квалитетом, бољом услугом и пре свега добром комуникацијом са својим купцима користећи све канале за дистрибуцију. – Приликом покретања сопственог посла свака особа треба да размисли зашто започиње одређену делатност. Да сагледа да ли за тим производом или услугом постоји тражња коју треба задовољити или улази на већ постојеће тржиште зато што поседује одређена знања и искуство и нема другу алтернативу.

КАФИЋИ И ТРГОВИНЕПРЕМА подацима Агенције за привредне регистре, највећи број оних који се у Србији одлуче за самосталну делатност опредељује се за отварање трговинских радњи, пекара и кафића. Они су у врху листе међу топ 10 најинтересантнијих облика пословања, али се овакви објекти најчешће и затварају. Упркос кризи и условима за пословање који нису били лаки за српске привреднике, последњег дана прошле године забележено је око 7.500 привредних субјеката више у односу на 2013. годину. За 12 месеци је у регистар уписано 29.102 предузетника и 8.209 привредних друштава.

– Пракса је показала да износ који држава определи сам по себи никада није довољан – каже директор НСЗ. – Како бисмо укључили што већи број људи, водимо рачуна да субвенцију добију они који имају добру пословну идеју и бизнис план, као и капацитете и предуслове који их опредељују да буду корисници овог програма. Ова сума ће почетницима у предузетништву који имају основна средства, одрживу идеју и бизнис план, омогућити да развију посао. Износ је сасвим довољан да плате своје доприносе за 12 месеци, колико траје обавеза, а све друго мора бити резултат сопственог плана.

Златица Радовић    Новости