Беше она из племена Исахарова и мучена од седам злих духова од којих је избави Господ Исус Христос, те је учини здравом, а она постаде верна следбеница и служитељица Господња за време Његовог земног живота, као и сведок Његовог страдања на крсту, док стајаше уз Пресвету Богомајку на брду Голготи (Калварији). Након што Господа сахранише у гроб три пута Га је Света Марија Магдалина посећивала и два пута после васкрсења Господњег Га је видела. Прва посведочи Његовом васкрсењу, а потом,када беше уз жене мироснице дошла до гроба Господњег, опет посведочи да је Господ Исус Христос васкрсао (Јеванђеље по Матеју 28, 1-20) Света Марија Магдалина отишла је у Рим код цара Тиберија да оптужи Пилата за неправедну осуду Господа Исуса Христа и тада цару предаде црвено јаје, те га поздрави најрадоснијим од свих поздрава: Христос Васкресе! Цар је примио тужбу и Понтије Пилат би пребачен из Јерусалима у Галију, где би у немилости царској и где сконча од тешке болести. Вратила се Света Марија из Рима у Ефес и Светом Јовану Богослову помагаше у проповедањеу Јеванђеља, што чињаше са великом љубављу и преданошћу, као прави Христов апостол. Преминула је мирно у Ефесу и сахрањена је, по предању, у истој пећини у којој беху и оних седам младића успаваних на стотине година, те потом оживеше и умреше. Пренете су њене мошти у Цариград, а близу Гестиманског врта налази се руски храм посвећен овој светици.
Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Цезар је гордо писао своме Сенату: ‘Дођох, видех, победих!’ Христос дође, виде, победи и – оћута. И оћутавши учини Своју победу дивном и вечном. Зато нека се незнабошци уче на примеру онога гордога војводе; ми ћемо се учити на примеру кроткога Господа Христа. Он се никоме не намеће. Но ко Њега прима, прима живот; а ко Њега удаљује, остаје у обору свињском, са вечним беснилом и вечном смрћу.“ Тропар, глас 1.: Господу Христу који се од Дјеве родио, следила си часна Марија Магдалена, Његове наредбе и законе сачувавши: Зато данас твоју свесвету успомену празнујемо, и опроштај грехова добијамо твојим молитвама. Кондак, глас 3.: Стајала си, преславна Маријо, под Крстом Христовим, са другим женама мироносицама, тешећи у болу матер Божију, и лијући сузе, које си у похвалу приносила, говорила си: Како је то необично чудо, Онај који у рукама држи сву творевину, добровољно страда: Слава власти Твојој, Христе.
Снежана Недић
