Добри у плановима, слаби у реализацији – тако може да се опише однос власти у Србији према једном од највећих еколошких проблема – отпадним водама. Највећи градови – Београд, Нови Сад, Ниш немају постројења за прераду отпадних вода. У фази пројектовања је 25 постројења, од 159 колико је предвиђено пројектом Чиста Србија, а чија је реализација почела 2021. године. Ситуација која се брзином пужа поправља, оставља и последице на квалитет живота људи, а постојеће промене климе је само додатно отежавају.
Богатство вода у Србији. Тачније, богатство отпадних вода.
„Проблем је што се у Србији пречишћава свега пет до десет одсто од укупне количине отпадних вода, то је јако мала количина“, каже независни експерт за климатске промене Данијела Божанић.
Најмања у Европи. Уз то, тек нешто више од половине становништва има канализацију.
„Имате главне градове, имате Београд који нема никакво пречишћавање отпадних вода“, додаје она за Н1.
Тренутно је највећи пројекат, који се званично изводи „Чиста Србија“. Вредан је 3,2 милијарде евра и финансира се из кинеског кредита. Предвиђа изградњу 5.000 километара недостајуће канализационе мреже и 159 постројења за прераду отпадних вода, различите величине на територији 73 локалне самоуправе.
За сада углавном само предвиђа, јер је пречишћавање вода углавном питање предизборних обећања, а мање извођења конкретних пројеката.
„То јесте процес, јако су веика улагања и захтева неко време. Али дефинитивно имамо јако велика кашњења, правимо се да се ништа не дешава. У преговарачку позицију за ЕУ смо ставили да ћемо оквирну директиву за воде прихватити до 2045.“, рекла је наша саговорница.
Посебно је критично у индустријским или рудартским градовима, попут Бора.
„Прообаље Борске и Кривељске реке је пуно јаловине. То није само прочишћавање комуналних вода, него и одстрањивање тих честица. На пример, кроз насеље Слатина тече та такозвана Борска река, односно корито борске реке, која је у ствари комунална отпадна вода. Људи годинама са таквом водом заливају баште и једу ту храну“, додаје професорка на Техничком факултету у Бору Снежана Шербула.
У међувремену се и клима променила, што додатно компликује проблем отпадних вода, а загађење чини много видљивијим и опаснијим,
Printskrin
Војислав Стевановић Н1
