„Очигледно је трафостаница стала јер је ниво метана на том месту прешао критичну границу. Самим тим се искључио сепаратни вентилатор. То се дешава. Није то ништа необично. Ако ме питате да ли би то смело, у принципу не би смело да се остане без свеже ветрене струје (свежег ваздуха прим. нов.) на самом откопу”, каже у интервјуу за ЦИНС Бранко Глушчевић, један од професора Рударско-геолошког факултета који су вештачили несрећу у руднику Соко у којој су погинула осморица рудара.
На званичну истрагу о несрећи која се десила у руднику Соко 2022. године стављена је тачка. Тужилаштво тврди – крива је виша сила. Један од кључних докумената на основу ког је тужилаштво донело ту одлуку је вештачење које су урадили професори Рударско-геолошког факултета у Београду. Један од четворице вештака је и редовни професор Факултета Бранко Глушчевић, чија је област подземна експлоатација рудника.
Он је једини вештак који је о несрећи говорио за ЦИНС. На позив новинара дошао је на заказани интервју средином априла. У том тренутку тужилаштво је већ донело одлуку да одговорних нема, а двогодишње истраживање новинара о несрећи у руднику Соко ближило се крају. Било је јасно да постоје пропусти који су пратили несрећу, али су поједина питања новинарима и даље била неразјашњена.
У интервјуу за ЦИНС Глушчевић образлаже поједине одлуке вештака, говори о пропустима у раду Рудника, али и тесним роковима које су стручњаци имали да цео случај испитају.
Кратак рок за вештачење
Како је дошло до тога да будете укључени у вештачење несреће у руднику Соко?
Од јавног тужиоца је стигао допис на Факултет, на адресу декана. И декан је одредио нас четворицу да учествујемо, односно да радимо тај извештај. Свако од нас је могао да одбије учешће у томе. Ми смо то прихватили и на крају смо тај извештај урадили, морам да кажем, у врло кратком року. То је неки период од око месец дана. Свако од нас четворице је радио одређени део. Значи, јесмо укључени комплетно у причу, али свако је радио своју специјалност.
Зашто је, како кажете, рок био кратак?
Заиста то не знам. Вештачења могу да трају и дуже, с обзиром на обимну документацију која прати израду тог извештаја. У овом случају, документација је била прилично обимна.
Да сте имали више времена, да ли бисте можда неке ствари сагледавали другачије?
Мислим да не. Можда је рок могао да буде нешто дужи, али мислим да би опет извештај био у овом неком облику.
Пропусти с вентилацијом – без одговора зашто
Новинари ЦИНС-а истраживали су околности несреће, анализирали су вештачење и причали са стручњацима. Као један од пропуста био је и то што је вентилација престала да ради. Наиме, непосредно пре несреће нестала је струја на месту где су рудари радили, а са њом су искључени и вентилатори који су до тог простора у јами доводили свеж ваздух – такозвани сепаратни вентилатори.
Судски вештак за рударство Предраг Димовски је за ЦИНС објаснио да ови вентилатори не смеју да стану чак и када струја нестане и да би рудари имали шансу да преживе да се вентилатори нису угасили. Међутим, вештаци у свом извештају нису проблематизовали то што је вентилација стала већ су само објаснили околности под којима се то десило.
Због тога је један од сегмената интервјуа са вештаком Глушчевићем био управо о вентилацији.
Да ли је са престанком струје смела да стане и вентилација?
Па да ли је смело – сад то не могу да кажем, али не би требало да се дешава. На откопу би требало да сепаратни вентилатор ради константно како неки од опасних гасова не би премашили граничне вредности. Очигледно је трафостаница стала јер је ниво метана на том месту прешао критичну границу. Самим тим се искључио сепаратни вентилатор. То се дешава. Није то ништа необично. Ако ме питате да ли би то смело, у принципу не би смело да се остане без свеже ветрене струје (свежег ваздуха прим. нов.) на самом откопу. Ја конкретно вентилацију нисам радио, ја сам је прочитао на крају и сложио се са тим, јер ми је то било логично.
Како вам је било логично да вентилација стане када у Правилнику о техничким нормативима за подземну експлоатацију угља пише да све стаје са радом кад метан пређе дозвољену границу, али не и такозвани сепаратни вентилатори?
Па добро – не сме да стане, али је био условљен нестанком струје. И дешава се да стане у тим ситуацијама нестанка струје.
Један од стручњака нам је објаснио да сепаратни вентилатори не би требало да буду прикључени на исту трафостаницу где су и електрични уређаји баш зато да не би престали са радом. Како коментаришете то?
Ја мислим да је колега ту у праву. Не бих имао други коментар.
Због чега је рудник Соко на тој трафостаници онда имао прикључене и вентилаторе и електричне уређаје?
То не знам, заиста не могу да вам објасним. Немам одговор на то.
Убрзо након нестанка струје догодила се несрећа, тј. дошло је до избоја веће количине метана – погинуо је део рудара, а део се онесвестио при чему су неки од њих повређени. Да ли је нестанак струје и престанак рада вентилације могао да буде наговештај да ће доћи до несреће?
Ми смо у извештају и написали да то са престанком рада трафостанице и вентилације практично нема везе са избојем. То су две одвојене ствари. То није директно у вези са избојем гаса. Можда је, неко би рекао, могло из тога да се наслути да ће се нешто десити. С друге стране – избој је могао да се деси, а могао је и да се не деси.
Рудари нису имали времена да ставе маске с кисеоником
Несрећу је обележило и спорно тумачење када се рудари повлаче због метана.
Интерно упутство рудника Соко за рад диспечера разликује се од државног Правилника када одређује колико метана сме да буде на радилишту у јами, тј. месту где се копа, док су рудари тамо.
Док државни Правилник прописује границу за прекид рада од 1,5%, интерно упутство рудника Соко говори о другој граници. Оно каже да се рудари повлаче кад је концентрација метана преко 2%.
Глушчевић објашњава како он гледа на ова правила.
Како Ви то тумачите?
У Правилнику не пише да када је метан преко 1,5% радници ту не бораве, него да не раде.
У једном разговору између диспечерке и рудара чује се како их она обавештава да је метан преко пет посто, али им не каже да се повуку. Ко је надлежан да повуче рударе, односно ко ту шта треба да уради?
Колико се сећам после те информације од пет посто они су добили наређење да се повуку. Требало би од диспечера. Односно и од руководилаца који се налазе и на лицу места у јами.
Ми имамо снимке из диспечерског центра које смо преслушали и нисмо наишли на ту информацију. Је л` постоји снимљено да диспечерка каже да се они повуку? Ми тај снимак немамо.
Не знам заиста да ли постоји такав снимак.
Рудари са собом у јами имају и маске са кисеоником, такозване самоспасиоце. Ниједан од рудара те ноћи није искористио свог самоспасиоца. Како то вама делује?
Мислим да они нису имали времена да искористе самоспасиоце. То се десило у јако кратком временском року. Јесте да ми овде причамо о неколико минута да је гас осциловао, али сам избој се десио у тренутку. А у тренутку није могло да се одреагује, јер за активирање самоспасиоца мислим да треба најмање 10-20 секунди.
И да је Рудник имао сву документацију, опет би било исто
Након несреће републичка инспекторка Министарства рударства и енергетике пронашла је да Соко нема одобрење за извођење рударских радова у том делу Рудника. То је важан документ без кога рудник не би смео да ради.
С друге стране, у вештачењу пише да Соко има потребна одобрења за рад, али да има одређених мањкавости у техничкој документацији.
Да ли можете да нам објасните како сте ви, као вештаци, дошли до различитог закључка од инспекторке?
Мислим да наш закључак није различит, да је инспекторка у свом извештају навела да они у том моменту нису имали дозволу за рад. Међутим, то не би утицало на ово о чему ми причамо. Видите, тај рудник је ту јако дуго, они имају одређене процедуре које се користе и код израде просторија, и код вентилације, и код откопавања. Ништа се ту није радило ново да би захтевало неку, ајде да кажемо, посебну дозволу. И да је то сад, да кажемо, са тог аспекта било у реду (да није било мањкавости у документацији прим. нов), опет би било исто. Не утиче једноставно (на то што се несрећа догодила, прим. нов.). А ми смо то на неки начин написали у извештају.
Да ли је несрећа могла да се наслути?
Та природна појава која се десила је непредвидива. Као што не можемо да предвидимо земљотрес, не можемо ни ово да предвидимо. Ми можемо да урадимо оно што је до нас, што се тиче безбедности на самом откопу, приликом откопавања, приликом вентилације, можемо да вршимо то информативно бушење. Све је то урађено. Али то није могло да предвиди. Није било ту елемената да се каже ‘па добро, нешто је могло да наговести’, не. Ја сам убеђен да није. С друге стране, цео тај случај пратиле су разне приче. Можда чак и сензационализам који је данас дефинитивно присутан код нас. Ја, искрено, нисам очекивао да се ово другачије заврши, ето то је моје лично мишљење.
Ilustracija: CINS; Foto: Rudarsko-geološki fakultet, JP PEU Resavica, Envato Elements;/ПринтскринЦинс
Јована Томић, Стефан Марковић Цинс
