Srpski narodni kalendar otkriva autentične i po mnogo čemu jedinstvene običaje iz dana u dan. Praznujemo 118 dana
BORBA za praznične dane i predah od rada kod Srba traje više od tri veka. Oko 1700. godine su imali čak 170 neradnih dana. S vremenom, smanjivan je broj crvenih slova u kalendaru, pa se danas praznuje “samo” – 118 dana. Zanimljivo je da je tokom borbe oko praznika uvedeno i to da nova godina počinje 1. januara po građanskom, a ne 1. septembra po crkvenom kalendaru, kako je do tada bilo.
O ovome i drugim zanimljivostima piše naš poznati etnolog Dragomir Antonić, u svom “Srpskom narodnom kalendaru za godinu 2017/7525”.
– OVA godina počela je sa praznikom Oci i tim praznikom se završava – objašnjava Antonić. – Od 1921, kada je kod nas uveden gregorijanski kalendar, a Srpska pravoslavna crkva je zadržala svoj julijanski, povremeno se dogodi da dođe do razlika u slavljenju praznika. Do sada se, međutim, nije desilo da u jednoj kalendarskoj godini dva puta budu Oci. Kad je nešto neuobičajeno, u narodu ima pravilo da to može da bude dobro ili loše. I narodna pesma kaže: “Grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime kad mu vreme nije” – i najavi Prvi srpski ustanak. I najavi 1995. proterivanje pola miliona Srba iz Krajine. Ipak, verujem da je dobro za Srbe to što se Oci, kao muški praznik, ove godine slave dva puta. Da li sam bio u pravu, pokazaće vreme.
“Srpski narodni kalendar” po mnogo čemu je jedinstvena knjiga. U njemu su znalački, povremeno i duhovito, zabeležena i opisana narodna verovanja, znanja i običaji koje su Srbi čuvali kroz istoriju. Opisana su verovanja o Mesecu, Suncu, mnogim prirodnim pojavama… Zabeležena je svaka krsna slava, veliki praznici Vaskrs, Božić, Trojice, Preobraženje, praznici Presvete Bogorodice, a objašnjeni su i narodni praznici kojih nema u crkvenim kalendarima, a sačuvani su u narodnom verovanju i običajnoj ritualnoj praksi: Nekršteni dani, Pasji dani, Gorešnjaci, Deveti utorak, Međudnevice…
– NAJSTARIJI kalendar računa vreme od postanka sveta, 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa Hrista. Prema tom kalendaru, sada je 7525. godina. Ovaj kalendar su pored Vizantijaca, Rusa, koristili i Srbi sa izvesnim osobenostima – ističe Antonić. – Prema ovom kalendaru, godina ima dva godišnja doba – leto i zimu. Kao po narodnom verovanju, Đurđevdan i Mitrovdan. Najstariji sačuvani pisani dokumenti datirani po srpskom kalendaru jesu “Studenički tipik” iz 6703. (1195) i Karejski tipik Svetog Save iz 6707. (1199).
– SPC svaki dan u godini obeležava nekog svetitelja, ali ima 118 praznika koji se posebno poštuju i imaju svoje obrede – kaže Antonić. – Crkva posebno izdvaja i zabranjuje da se radi na praznike obeležene crvenim slovom. Narod ima i svoja crvena slova, pa za Ognjenu Mariju neće ništa da radi. Ona je, po verovanju, sestra svetog Ilije Gromovnika, pa neće da je naljute da njen brat ne bi poslao grad ili pomor na selo.
ANTONIĆ je u svoj “Kalendar” ugradio sve ono čega treba da se sećamo. Nije to samo običajna praksa, već mnogo onog što postoji kao nasleđe srpskog naroda. I naša narodna poslovica kaže: Bolje da propadne selo nego običaj. Muška deca rođena 11. marta, na Svetog Gelasuja, imaće glumačkog dara u sebi.
ZNAČAJNI DATUMI
ANTONIĆ je u izdanje “Srpskog narodnog kalendara”, koji su objavili “Službeni glasnik” i “Informatika”, za ovu godinu prvi put uveo i datume kad se Srbima nešto loše desilo. Da ne zaborave, kaže. Uneo je i poslovice.
– Hteo sam da svaki dan obogatim nekom mudrom misli, ali sam shvatio da bi to bilo opterećujuće i odabrao sam samo njih tridesetak – objasnio je autor.
Dragana Matović Novosti
