Место на коме бактерије у храни, опреми или козметици живе своје последње тренутке је Институт „Винча“, где радиоактивне шипке емитују снажне гама зраке, којима не измиче ниједан микроб.
У Институту за нуклеарне науке скоро 40 година тако се стерилишу и конзервирају храна, креме, шампони, сушене печурке, чајеви, газе, зачини, имплантанти, а зрачи се чак и крв. Када је екипа „Блица“ завирила у радијациону јединицу „Винче“ – то су били медицински завоји.
– Гама зраци прођу кроз све производе. Ако има микроорганизама, делују на њих, раскину ДНК ланац и тако их униште. Нема заосталог зрачења, а на милион примерака гарантујемо да један може да буде нестерилан. Алтернатива зрачењу је токсичан гас етилен-оксид, који је штетан по храну, а у неке производе и не продире до краја – прича Слободан Машић, руководилац радијационе јединице у Институту.
Тако вам се, ако купите озрачене пахуљице, сигурно неће десити да из њих измили црв који се излегао на собној температури. Зрачење убија све ларве и микроорганизме који нису уништени у производњи, а храна остаје потпуно безбедна. А како изгледа место на коме бактерије у храни, опреми или козметици живе своје последње тренутке? Овај објекат који је намењен привреди има складиште, канцеларије, механизацију… Једино је бункер у коме се налази извор зрачења чини изузетном. При томе, људи не морају да носе заштитно одело, није им потребно. Док је извор у базену, вода је довољна заштита.
Али, како каже Машић, права је научна фантастика да се смртно опасна шипка нађе поред човека. Безбедносне процедуре су веома строге. Најпре се искључује напон мотора који подиже извор зрачења, затим је он и механички блокиран, а пред сам улазак у бункер Машић је прислонио и длан на специјални читач који детектује вене и реагује само на додир живог човека. Како кажу, отисак прста није довољан, јер се прст може исећи. После тога, улази се у бункер, иза сваког ћошка, оператер пружа руку у ваздух са малим апаратом који мери зрачење. Зрачења нема. Али то је само крајња мера предострожности, за случај да сви други мерачи и аларми откажу. Све је чисто, настављамо даље.
Наши новинари проверавају ниво зрачења
– Инструмент који показује зрачење је стално укључен, али и оператори носе и личне дозиметре – прича Машић.
Један од дозиметара понели су и новинари „Блица“ да се увере да током боравка нису покупили који зрак. Лавиринт направљен од армираног бетона спречава зраке да се пробију, а дозвољава пролаз кутијама са робом. С једне стране механизација допрема 328 кутија једнаких димензија, а с друге их отпрема.
Оне се ротирају и производи у њима зраче се једнако. Кутије су поређане изнад базена у коме је извор зрачења што се види по сабласној плавој светлости. Кад сви људи изађу из просторије, извор ће бити извађен и убијаће ларве, микроорганизме, бактерије… Цео процес траје око два дана.
Све док су људи унутар ове просторије, извор не сме и не може бити извађен из воде. Да се то не би догодило, управници овог сектора поставили су низ мера заштита од аутоматских, компјутерских до мануелних.
На крају обиласка проверили смо наш дозиметар зрачења. И на уласку у просторију и напољу писало је 227. Како су нам објаснили, ниво зрачења се није променио и безбедни смо.
Врата отвара читач длана који детектује вене и крвне судове
Храна за астронауте и оболеле
Не зрачи се свака храна истом количином гама зрака. Док се регуларна храна зрачи минимумом, у изузетним случајевима као што су храна за астронауте и храна за оболеле који су имунодефицијентни, зрачење је много јаче. Засад се то у Србији не ради, па се храна пацијентима углавном само пажљиво спрема.
Марина Милојевић, Матеја Бељан Блиц
