Kraj oktobra donosi slavu koja se tradicionalno obeležava u velikom broju domaćinstava u Srbiji, Grčkoj, i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama. Zato je 27. oktobar tradicionalno posvećen jednoj od najznačajnijih, najvećih svetica, o kojoj legendu znaju i poštuju čak i narodi koji ne pripadaju hrišćanstvu – Prepodobnoj Paraskevi, znanoj i kao Sveta Petka, a u narodu i kao Petkovica, Petka ili Petkana.
Znana kao zaštitnica, posebno ženskog roda, ali i dece i starijih osoba, Sveta Petka rođena je i živela je u gradu Epivatu, u Maloj Aziji, danas poznatom pod imenom Selimpaša na teritoriji Turske, krajem 10. veka nove ere, neposredno pre Velike šizme i konačne podele hrišćanstva na pravoslavnu crkvu na istoku i rimokatoličku crkvu na zapadu, 1054. godine. Zapisi srpskog vladike Nikolaja Velimirovića govore da je njeno poreklo srpsko.
Legenda o životu i čudesnoj moći ove svetice od velikog je značaja i važan je deo srpske kulture i religije. Rođena u imućnoj porodici, rano je ostala bez roditelja nakon čega se zamonašila u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila i drugo ime Paraskeva. Izabrala je usamljenički život koji je provodila u pustinji, uz post i molitvu Bogu, kojem je bila posvećena.
Predanje koje svedoči njenom čudesnom iskustvu kaže da joj se u snu javio anđeo koji ju je uputio da širi veru Hristovu. To je i učinila, a verovanje da njena čudesna moć pomaže opstalo je i nakon njene smrti. Ljudi su nastavili da veruju u njeno isceliteljstvo, koristeći vodu na svetim izvorima koje je ostavila za sobom, a koji su danas deo vanvremenske tradicije. Narodno predanje kaže i da se ona često javlja vernicima u snu da pruži utehu, dobre vesti ili pak upozori na greške, piše Istorijski zabavnik.
Srpska kneginja Milica, zajedno sa monahinjom Jefimijom, 1396. godine je molila sultana da im preda mošti Svete Petke i uspela da izdejstvuje da se prenesu i sahrane u crkvi Ružica na Kalemegdanu, gde su ležale do 1521. godine. To dokazuje jake veze ove svetiteljke sa srpskim narodom a veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića, 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke. Kapela Svete Petke jedno je od najomiljenijih stecišta ljudi svih vera, a ona je udaljena svega nekoliko koraka od crkve Ružice. U njoj se čuva čestica Petkinih moštiju, u znak sećanja i poštovanja na vreme u kojem je zaštitnica boravila na beogradskoj tvrđavi, među Srbima.
Tokom cele godine, a posebno na današnji dan, ljudi u redovima čekaju da uzmu vodu sa izvora, za koju veruju da je lekovita i da podstiče isceljenje.
Ipak, njene mošti su mnogi želeli za svoju teritoriju, zbog vere u njihovu svetost, pa su tako dug put prelazile dok nisu konačno prenete u crnomorski grad Jaši, u rumunsku pokrajinu Moldaviju, gde se nalaze i sada.
Sveta Petka je istorijska ličnost svrstana u red svetih, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere koja uživa poštovanje danas u celom pravoslavnom svetu.
U narodu ima više interesantnih običaja koji se poštuju na dan Svete Petke, a posebno se izdvaja zanimljiva tradicija čuvanja mrvica od kolača koji je isekla domaćica, za koje se veruje da ih treba posuti po kući, po tavanu ili ispod kreveta jer će tako u toku noći doći snovi koji su proročki, a devojke koje sačuvaju te mrvice tu noć mogu sanjati svoju sudbinu i svog budućeg supruga. Nezaobilazni običaji na ovaj dan su i paljenje tamjana i izbegavanje teških kućnih poslova.
Posebna nada, mir i duboka vera vladaju uoči slave Svete Petke, a na njen dan, 27.oktobra, u radosti, sa osmesima, porodice sa najbližima i najdražima slave veličinu ove svetice za trpezom, punom radosne energije uz omiljena jela i poslastice. Domovi su često ukrašeni cvećem, koje mlade devojke beru kako bi, prema verovanju, cele godine vladala sloga, dok se devojčice oblače u nove haljinice kako bi ih naredne godine pratila sreća.
Gosti koji pristižu, pored čestitki i najvažnijih želja domaćinima – “da svi budu živi i zdravi”, po običaju, donose i poklone, koji prate tradiciju ovih okupljanja u srpskoj kulturi.
Sveta Petka se obeležava 27. oktobra Foto: Wikipedia
