Srpska pravoslavna crkva i vernici danas 27. oktobra proslavljaju veliki praznik Svetu Petku zaštitnicu žena, dece, starih i bolesnih. Zato se veruje da čim se ustane na Svetu Petku svaki vernik treba da joj se pomoli za zdravlje i blagostanje, kako sebe, tako i svoje porodice.
Baš zato što je Sveta Petka toliko cenjena postoje običaji i verovanja za ovu svetiteljku koje bi valjalo ispoštovati. Na ovaj praznik, kažu predanja, izbegavaju se svi teži poslovi u kući. Ovo važi za sve, a posebno za žene. Naše prabake su verovale da na taj dan nikako ne treba prati veš, šiti i ne sme se raditi težak posao, što se posebno odnosi na žene.
Prema nekom starom običaju, mlade devojke treba da naberu cveće kojim će ukrasiti dom da bi u njemu vladali harmonija, ljubav i mir. Veruje se takođe da na ovaj praznik devojčicama treba obući nove haljinice da bi ih u narednoj godini pratila radost.
Mnogima je Sveta Petka krsna slava. Tada njeno ime domaćini prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Svetu Petku. Potom popiju vodu, sakupljenu s izvora uz manastire posvećene Svetoj Petki. Ta se voda naziva adžijazma. Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
Obežavanje slave
Od slavskog kolača domaćica ili žena-gost koja je prva stigla treba da sačuva mrve. Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuće (ko je ima) ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija. Veruje se da će devojke koje sačuvaju mrvice pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki te noći videti i svoju sudbinu i budućeg muža u snu.
Uveče se izgovara molitva, to čini domaćin kuće, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava.
Sveta Petka Foto: SPC / screenshot
Marija Brčić Blicžena
