Управни одбор Друштва директора школа Србије је на седници Управног одбора одржаној 18. јануара 2023. године у Београду, који је окупио 142 директора вртића, основних и средњих школа из целе земље, усвојио шест докумената у форми предлога који су предати Министарству просвете на разматрање. Између осталог, један од предлога тиче се и Правилника о оцењивању, а идеја је да се аритметичка средина за оцену довољан (2) помери на 1,75 уместо досадашњих 1,50.
Како је за Телеграф.рс образложио председник Управног одбора Друштва директора школа Србије Иван Ружичић, ученику је довољно да код једне провере знања било којом техником добије оцену 3 или 4 и тада му све оцене могу бити недовољне и он ће имати услов за оцену довољан (2). Тако овај систем неке ученике подстиче на кампањски рад и они не уче континуирано, што није добра васпитна и педагошка пракса.
Такође, велики је распон оцена које се у електронском дневнику показују на две децимале, а своде се на исту оцену. Тако, на пример 1,66 и 2,33 или 2,66 и 3,33 или 3,66 о 4,33 су иста оцена, 2, 3, односно 4, закључили су директори школа и вртића на седници.
У смислу превазилажења овог проблема и да би сваки одговор ученика имао подједнак педагошки значај предлог овог удружења је да се у Правилнику о оцењивању предвиди да за ученика чија је најчешћа оцена у низу недовољан (1) услов за извођење оцене довољан (2), буде аритметичка средина 1,75.
Директори школа Србије додају да можда треба размишљати и о томе да се закључне оцене изводе са две децимале, а не да се закључују на целе оцене од 2 до 5 и објашњавају да би такав принцип сигурно допринео објективнијем успеху ученика и на прави начин би се вредновао рад ученика и њихово испуњење циљева наставних програма.
„Ђаци су почели да уче за оцену, а не за знање. Није коретно да неко са просеком 1,5 и 2,33 има исту оцену, због тога би требало узети у разматрање уовај предлог. Међутим, овакво понашање ученика је разумљиво, јер поједини гимназијалци имају по 18 предмета и како онда да очекујемо од њих да сваки предмет уче са разумевањем када за то и немају времена, значи треба да се уради нешто по том питању“, навео је Ружичић.
Уколико се овај предлог усвоји поставља се питање да ли би допринео већем броју недовољних оцена на полугодишту. Ипак, наш саговорник тврди да се деца лако прилагоде постављеним критеријумима и да их је само потребно мотивисати за већу оцену.
„Не би постојао већи број ученика са недовољном оценом на полугодишту јер ће деца следити захтеве које им поставите. Ако им кажете потребно је да достигнете 1,75 за двојку, они ће то испунити. Када бисте им рекли потребно је да имате одличан успех да бисте прошли, и то би достигли. Само је битно да имају у глави какви су критеријуми и да их подстичемо да буду бољи“, додаје он.
Са друге стране, наставници често и попусте на крају полугодишта како не би оштетили ученике и кварили им просек, те долази и до поклањања оцена. Ружичић тврди да овај поступак не доноси ништа лоше уколико се упражњава умерено и уз сагласност других наставника на већу.
„То није класично покалањање. У реду је мотивисати ученика и некада га мало погурати, како би следећи пут био бољи. То „поклањање“ је резултат договора наставника на већу и нико ту не ради ништа лоше. Ако ученику фали једна оцена за одличан успех, треба му помоћи битно је да се то не ради превише често“, напомиње он.
Узимање аритметичке средине за закључну оцену уређено законом
Председница Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић напомиње да је узимање аритметичке средине за закључну оцену уређено законом, те ако би се овај предлог усвојио закон би морао да се коригује.
„Ја сам присталица тога да се не бавимо стално лошим ђацима, него да се бавимо добрим ђацима. Што се мене тиче треба устновити да тројка, четворка и петица буду свуда исте. Не на једном месту да буде тројка, а на другом петица. Сувише дуго смо се бавили лошим ђацима и то нас је довело где смо сада“, напомиње она.
Подсетимо, правилником о оцењивању у средњем образовању је, предвиђено да се ђаку може закључити двојка ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
