Sumnja se da su četiri najveća trgovinska lanca dogovarala cene hrane, koje su rasle duplo i više od inflatornih pritisaka. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet kojim se pokreće postupak protiv četiri privredna društva „Delez“, „Merkator S“, „Univereksport-import“ i „DIS“, zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.
Na izmaku leta, 8. avgusta, za istim stolom, sedeli su direktori nekoliko trgovinskih lanaca – Lazar Marković iz Merkatora, Ivan Šuleić iz DIS-a, Ivan Tomašević iz DTL. U društvu zamenika ministra trgovine Žarka Malinovića.
Fotografiju koja dokumentuje susret objavio je N1 (pogledajte ispod). Niko ne odgovara na naše pitanje o čemu se za ovim stolom neformalno razgovaralo.
Dvadesetak dana kasnije formalno se u Palati Srbija sa najvišim zvaničnicima vlasnici trgovinskih lanaca dogovaraju o akciji Najbolja cena. Baš usred ove akcije, 10. oktobra, u istom danu kada je skupštinski odbor zaveo listu kandidata za izbor rukovodstva Komisije za zaštitu konkurencije, ova komisija odlazi u iznenadni obilazak trgovina.
Pokreće postupak zbog „osnovane pretpostavke“ da su dogovarali cene prehrambenih proizvoda: Delez Srbija (vlasnik Maxi prodavnica), Mercator S, Univereksport i DIS. Pet dana kasnije predmet je otvorilo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva.
„Odmah se postavlja pitanje da li je to pokrenuto iz realne potrebe da se kontrolišu cene i da se zaštite građani od nekih cena koje su dogovorene ili se to radi iz nekih drugih razloga. Meni to više liči da se radi iz nekih političkih ciljeva“, kaže ekonomista Danilo Šuković.
Veruje da je cilj da država pokaže da brine o najsiromašnijim građanima u zemlji.
„Nema socijalnu politiku da zaštiti najsiromašnije građane, a s druge strane ne postoji tržišna struktura tih lanaca i, uopšte, snabdevača hranom i tim proizvodima u Srbiji je loša. U smislu da te četiri firme imaju dominantan udeo na tržištu što je jako opasno za slobodnu, to jest ne dozvoljava slobodnu konkurenciju“, ističe Šuković.
U ovakvim tržišnim uslovima Komisija za zaštitu konkurencije je morala svakog meseca da napravi bar jednu sektorsku analizu, smatra Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
„Vi imate ovde jedan zaokružen proces, od početka do kraja, bukvalno od njive do trpeze. Imate mnoge velike igrače koji imaju sopstvenu proizvodnju i plasiranje sopstvenih proizvoda u svojim maloprodajnim objektima. Što znači njima je lako da odrede cene, njima je lako da nametnu tržišne uslove, njima je lako da, uslovno rečeno, ucene i male dobavljače. I njima je naradno lako da, vrlo lako, pobede i neke male trgovine, komšijske radnje koje su apsolutno prinuđene čak i da se zatvaraju“ kaže Zoran Nikolić ispred Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Najveće posledice imaju najugroženiji slojevi stanovništva koji, dodaje Nikolić, 70 odsto primanja daju za hranu.
„Zašto se na hrani toliko zarađuje. Ja ću non-stop pričati da se na hrani ne sme toliko zarađivati. Razumemo za neke proizvode koji predstavljaju neku vrstu luksuza, da imate veći izbor, ne morate se vezati za jedan brend ali nemojte na hrani toliko zarađivati, prosto nije moralno“, kaže on.
A u tržišnom smislu, smatra, mnogo toga nije ni logično.
Privatna arhiva/N1
Sanja Sovrlić N1
