Србија већ деценијама ћутке сеје своју памет изван граница, на шта је на копаоничком Бизнис форуму упозорио чак и амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби.
– Чини ми се да ви највише извозите младе људе. Треба да нађете начин да их задржите, а да другу робу извозите што више – поручио је Кирби и тако усред прича о економским параметрима и дефицитима скинуо прашину с проблема одлива мозгова који је довео до распамећења Србије и њене дефицитарности у знању.
Он је подстакао и директорку Центра за промоцију науке Александру Дрецун да се позове на светске статистике да је Србија на дну листа земаља по могућностима да привуче и задржи таленте и да мора да се лати огромног задатка – стварања услова за останак српске памети, зарадама и понудом занимљивог посла.
Истим поводом, универзитетски професор Костадин Пушара упутио је премијеру Александру Вучићу отворено писмо у коме је истакао област образовања као најважнији стуб реформи.
Према његовим речима, кривци за катастрофалну образовну ситуацију су српски министри образовања, а првенствено актуелни Срђан Вербић који је, како истиче, једну од најважнијих области препустио стихији.
– Вербић нема ни циљ, још мање зна како га остварити, а кадрови у Србији ничему не вреде а образовни профили ником нису потребни. Државна управа преплављена је партијским кадровима, а верујем да је половина њих дошла преко везе с фалш дипломом. Немамо ни једнаке универзитетске критеријуме, па неки професори на приватним факултетима добијају награду ако сви студенти положе, а предавања држе даљински, путем камера, па их вероватно студенти и не прате. Тако нечег нема ни у Бурундију – указује Пушара за „Вести“ српске парадоксе.
Зато, како је навео, млади који вреде одлазе на школовање у иностранство и тамо остају јер немају где да се врате, пошто је до запослења у Србији могуће доћи политички, а не путем знања.
О одливу младих и образованих из земље у колонама, наш лист писао је много пута, као и о ретким младим научницима који се у отаџбину врате са дипломомом престижних светских универзитета и онда се суоче с бројним препрекама при запошљавању – од нострификације дипломе, до партијског ухлебљења.
Држава уместо да врати своју памет, годинама испразно прича о заустављању одлива мозгова, а у институције уводи оне којима је попут неколико младих службеника Владе Србије најважније скупоцено бркање на Тајланду усред мера штедње. Због таквих, већина младих у Србији верује да су везе и познанства важније од знања, а потврда тог размишљања је регионално истраживање које ће ускоро бити представљено у Бриселу.
Та анкета, наводи Александра Дрецун, показала је да за разлику од Албаније где 61 одсто испитаних сматра да ће их образовање водити напред кроз живот, у Србији у знање верује тек сваки седми испитаник.
– У другим земљама тај проценат се креће од 20 до 25 одсто, а код нас тек 14 одсто, док остали сматрају да је важно познавати праве људе и имати среће – навела је она и приметила да то значи како ми ништа не радимо него само чекамо да се нешто само од себе промени.
У бази података професора Факултета организационих наука у Београду Јована Филиповића је 7.000 српских доктора наука широм света.
Др Филиповић, који је један од повратника из расејања, верује да наше памети широм планете има и значајно више. Он сматра да Србија у садашњој констелацији светских снага не може да опорави привреду, али верује да ће у неком будућем времену земља не само успети да задржи стручњаке код куће, већ и да створи услове да они заједно са научницима у дијаспори, они раде за добробит земље.
– Међу нашим научницима који су отишли преовлађују слободоумни, не само у политичком смислу, већ они који су ишли за бољом шансом, желећи да достигну врхунац у каријери. Добро је да су они спремни да раде за Србију и њен углед и знају да то треба да раде са онима који су у њој остали. Да наши стручњаци у расејању скупљају полен, док други део код куће чува пламен – објаснио је метафорично Филиповић за „Вести“.
– Америка покупила најбоље
Највећи број српских доктора наука у дијаспори, њих 2.400 или 39 одсто, живи у САД, 15 процената у Канади, 10 одсто у Великој Британији, седам у Немачкој. Има их и у Аустралији, Холандији, Шведској, Аустрији, Француској, Словенији, Италији и Шпанији, а најмање у Кини, Јапану, Пољској и Грчкој. Највише њих (44 одсто) је у некој бизнис сфери и на универзитетима где ради око 40 одсто. Наших научника има у свим областима, а највећи број се бави инжењерским дисциплинама, привредним наукама, али и друштвеним и природним, попут права и медицине – наводи др Јован Филиповић.
За науку свега 0,3 одсто БДП
Показало се да су земље које више улажу у образовање и науку мање осећају последице економске кризе. Александра Дрецун је подсетила да су Шпанија и Португал у време највеће кризе улагале у иновације. Истиче да је наука велики српски потенцијал и треба јој дати заслужено место, односно финансирати је на прави и омогућити да се трансфер технологија деси. Статистика говори да Немачка, Финска, и Шведска за инвестирање у науку издвајају 2,4 одсто БДП-а, а Србија је са свега 0,3 одсто далеко и од просечна два одсто у ЕУ. О стању у земљи довољно говори податак да Аустрија улаже 102 пута више од средстава за науку од Србије.
Из земље отишло 950 лекара
Представљајући своју владу у сенци, војвођански премијер и лидер демократа Боан Пајтић рекао је да је прошле године из Србије у разне земље отишло чак 950 лекара. Истовремено, упозорио је он, око 750 функционера од тренутка кад су преузели власт, експресно су завршили факултете.
(vesti)
