Srbija već decenijama ćutke seje svoju pamet izvan granica, na šta je na kopaoničkom Biznis forumu upozorio čak i ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi.
– Čini mi se da vi najviše izvozite mlade ljude. Treba da nađete način da ih zadržite, a da drugu robu izvozite što više – poručio je Kirbi i tako usred priča o ekonomskim parametrima i deficitima skinuo prašinu s problema odliva mozgova koji je doveo do raspamećenja Srbije i njene deficitarnosti u znanju.
On je podstakao i direktorku Centra za promociju nauke Aleksandru Drecun da se pozove na svetske statistike da je Srbija na dnu lista zemalja po mogućnostima da privuče i zadrži talente i da mora da se lati ogromnog zadatka – stvaranja uslova za ostanak srpske pameti, zaradama i ponudom zanimljivog posla.
Istim povodom, univerzitetski profesor Kostadin Pušara uputio je premijeru Aleksandru Vučiću otvoreno pismo u kome je istakao oblast obrazovanja kao najvažniji stub reformi.
Prema njegovim rečima, krivci za katastrofalnu obrazovnu situaciju su srpski ministri obrazovanja, a prvenstveno aktuelni Srđan Verbić koji je, kako ističe, jednu od najvažnijih oblasti prepustio stihiji.
– Verbić nema ni cilj, još manje zna kako ga ostvariti, a kadrovi u Srbiji ničemu ne vrede a obrazovni profili nikom nisu potrebni. Državna uprava preplavljena je partijskim kadrovima, a verujem da je polovina njih došla preko veze s falš diplomom. Nemamo ni jednake univerzitetske kriterijume, pa neki profesori na privatnim fakultetima dobijaju nagradu ako svi studenti polože, a predavanja drže daljinski, putem kamera, pa ih verovatno studenti i ne prate. Tako nečeg nema ni u Burundiju – ukazuje Pušara za „Vesti“ srpske paradokse.
Zato, kako je naveo, mladi koji vrede odlaze na školovanje u inostranstvo i tamo ostaju jer nemaju gde da se vrate, pošto je do zaposlenja u Srbiji moguće doći politički, a ne putem znanja.
O odlivu mladih i obrazovanih iz zemlje u kolonama, naš list pisao je mnogo puta, kao i o retkim mladim naučnicima koji se u otadžbinu vrate sa diplomomom prestižnih svetskih univerziteta i onda se suoče s brojnim preprekama pri zapošljavanju – od nostrifikacije diplome, do partijskog uhlebljenja.
Država umesto da vrati svoju pamet, godinama isprazno priča o zaustavljanju odliva mozgova, a u institucije uvodi one kojima je poput nekoliko mladih službenika Vlade Srbije najvažnije skupoceno brkanje na Tajlandu usred mera štednje. Zbog takvih, većina mladih u Srbiji veruje da su veze i poznanstva važnije od znanja, a potvrda tog razmišljanja je regionalno istraživanje koje će uskoro biti predstavljeno u Briselu.
Ta anketa, navodi Aleksandra Drecun, pokazala je da za razliku od Albanije gde 61 odsto ispitanih smatra da će ih obrazovanje voditi napred kroz život, u Srbiji u znanje veruje tek svaki sedmi ispitanik.
– U drugim zemljama taj procenat se kreće od 20 do 25 odsto, a kod nas tek 14 odsto, dok ostali smatraju da je važno poznavati prave ljude i imati sreće – navela je ona i primetila da to znači kako mi ništa ne radimo nego samo čekamo da se nešto samo od sebe promeni.
U bazi podataka profesora Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Jovana Filipovića je 7.000 srpskih doktora nauka širom sveta.
Dr Filipović, koji je jedan od povratnika iz rasejanja, veruje da naše pameti širom planete ima i značajno više. On smatra da Srbija u sadašnjoj konstelaciji svetskih snaga ne može da oporavi privredu, ali veruje da će u nekom budućem vremenu zemlja ne samo uspeti da zadrži stručnjake kod kuće, već i da stvori uslove da oni zajedno sa naučnicima u dijaspori, oni rade za dobrobit zemlje.
– Među našim naučnicima koji su otišli preovlađuju slobodoumni, ne samo u političkom smislu, već oni koji su išli za boljom šansom, želeći da dostignu vrhunac u karijeri. Dobro je da su oni spremni da rade za Srbiju i njen ugled i znaju da to treba da rade sa onima koji su u njoj ostali. Da naši stručnjaci u rasejanju skupljaju polen, dok drugi deo kod kuće čuva plamen – objasnio je metaforično Filipović za „Vesti“.
– Amerika pokupila najbolje
Najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori, njih 2.400 ili 39 odsto, živi u SAD, 15 procenata u Kanadi, 10 odsto u Velikoj Britaniji, sedam u Nemačkoj. Ima ih i u Australiji, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Francuskoj, Sloveniji, Italiji i Španiji, a najmanje u Kini, Japanu, Poljskoj i Grčkoj. Najviše njih (44 odsto) je u nekoj biznis sferi i na univerzitetima gde radi oko 40 odsto. Naših naučnika ima u svim oblastima, a najveći broj se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim, poput prava i medicine – navodi dr Jovan Filipović.
Za nauku svega 0,3 odsto BDP
Pokazalo se da su zemlje koje više ulažu u obrazovanje i nauku manje osećaju posledice ekonomske krize. Aleksandra Drecun je podsetila da su Španija i Portugal u vreme najveće krize ulagale u inovacije. Ističe da je nauka veliki srpski potencijal i treba joj dati zasluženo mesto, odnosno finansirati je na pravi i omogućiti da se transfer tehnologija desi. Statistika govori da Nemačka, Finska, i Švedska za investiranje u nauku izdvajaju 2,4 odsto BDP-a, a Srbija je sa svega 0,3 odsto daleko i od prosečna dva odsto u EU. O stanju u zemlji dovoljno govori podatak da Austrija ulaže 102 puta više od sredstava za nauku od Srbije.
Iz zemlje otišlo 950 lekara
Predstavljajući svoju vladu u senci, vojvođanski premijer i lider demokrata Boan Pajtić rekao je da je prošle godine iz Srbije u razne zemlje otišlo čak 950 lekara. Istovremeno, upozorio je on, oko 750 funkcionera od trenutka kad su preuzeli vlast, ekspresno su završili fakultete.
(vesti)
