„Prvo sam mislila da su objave na mreži Iks fotošopirane, ali kada sam na svoje oči videla osuđenog ratnog zločinca kako izgovara moje ime, prezime i datum rođenja te me označava kao tajnu agentkinju, sledio je talas različitih emocija koje me i sad obuzmu.
Od prvobitnog šoka, obuzeo me bes, zatim osećaj nemoći i ranjivosti, strah i želja za pravdom, te prevencijom ponavljanja ovog scenarija bilo kome drugome ko će u narednom periodu putovati u i iz Srbije“, ovo u razgovoru za N1 kaže Dorotea Strelec iz Hrvatske, koju je u programu jedne režimske televizije targetirao haški osuđenik Vojislav Šešelj objavljujući podatke sa njene lične karte. Iako u našoj zemlji ima prijatelje, kaže da do daljeg ne planira da dođe u Srbiju nakon ovog traumatičnog iskustva koje je doživela u našoj zemlji. Dorotea je samo jedna od žrtvi javnog targetiranja hrvatskih studenata, novinara i državljana u prorežimskim tabloidima. Nedavno smo svedočili i slučaju da su hrvatske državljanke, ali i državljani drugih zemalja iz Evropske unije i regiona bili deportovani iz zemlje zbog navodnog „ugrožavanja sigurnosti“.
Na početku, pozabavimo se odmah ovom teškom optužbom Vojislava Šešelja da je naša sagovornica „agentkinja hrvatske tajne službe – Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA)“. Biografija naše sagovornice koja je dostupna na internetu pokazuje da je Dorotea članica leve političke platforme „Možemo“ i da je bila kandidatkinja na nedavnim evropskim izborima i upravo tu leži potpuna kontradiktornost Šešeljevih optužbi. Naime, za osobu koja je završila pravo, Vojislav Šešelj bi trebalo da zna srpski zakon o bezbednosnoj službi, ako ne zna hrvatski. Tako je u članu 20 Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji navedeno da pripadnici BIA ne mogu biti članovi političkih stranaka, to isto stoji i u hrvatskom Zakonu o sigurnosno-obaveštajnom sistemu, gde u članu 77 piše da pripadnici ne smeju biti članovi stranaka i da ne smeju učestvovati u njihovim aktivnostima.
Nakon što smo već u startu rešili ovu glavnu optužbu, vratimo se na samu priču naše sagovornice. Dorotea je odlučila da govori za N1 zgrožena time koliko, kako kaže, jedan čovek može da izrekne opasnih neistina i da ne snosi posledice za to.
Ona nije ni slutila da će odlazak u Beograd, za koji kaže da je vezuju draga prijateljstva i lepe uspomene, završiti tako što će je jedan ekstremni desničar koji je osuđen pred Haškim tribunalom optužiti da je „agentkinja“ hrvatske obaveštajne službe. Da stvar bude gora, pomenuti političar će još mahati njenom ličnom kartom u programu, ali ne samo njenom, već i od njenog kolege, kao i od novinara Telegrama.hr Mateja Devčića koji je bio na novinarskom zadatku i pravio reportažu o protestima i blokadama studenata u Beogradu.
„Gadi mi se da moje ime preko svojih usta uopšte izgovara jedan haški osuđenik, kojem je ovo još i najmanji zločin uz sve što je radio. Nadam se da će kroz nekoliko meseci studenti i narod uspeti da se izbore za pravdu i da će on završiti gde mu je mesto, da će ostatak života provesti iza rešetaka u vlastitoj državi“, kaže Dorotea Strelec za N1.
A kako je sve počelo?
U Beograd je doputovala 14. januara, te je provela dve noći u jednom novobeogradskom hotelu, gde je autom doputovala zajedno sa koleginicom i kolegom s posla.
„Veći deo idućeg dana proveli smo na projektnom sastanku međunarodnog konzorcijuma. Naši su domaćini bili partneri s privatnog beogradskog fakulteta, u čijoj smo zgradi i održavali sastanak. Reč je o EU projektu u sklopu kojeg smo ranije imali slične sastanke i u drugim partnerskim državama. Domaćini su ranije mejlom i pri pozdravu dobrodošlice upozorili sve prisutne da su u Beogradu u toku studentski protesti, ali da je idući najavljen u petak 17. januara, dan nakon našeg odlaska. Nakon radnog dela dana, sama sam išla da se prošetam do Parka prijateljstva i Dunava. Uživala sam na svežem vazduhu i nisam se osećala ugroženo ništa više ni manje nego što se osećam kada Zagrebom hodam sama noću, malo se okreneš oko sebe i požuriš ako ideš kroz neosvetljene delove. Uveče sam s kolegama iz drugih partnerskih organizacija, kompanija i fakulteta iz različitih evropskih država otišla na večeru u Veliku Skadarliju. Sutradan smo posetili Palatu nauka te smo tada saznali da je mladu studentkinju u drugom delu grada udario automobil i da je nastavio vožnju, što nas je zgrozilo“, kaže Dorotea o boravku u Beogradu.
Na granici nije imala problema, brzo je istu sa koleginicom i kolegom prešla, ne sluteći šta će saznati po povratku u Zagreb. Naime, predveče je na Mesendžeru dobila zahtev za poruku od njoj nepoznate žene.
Kako joj je pomenuta žena kazala, odlučila je da je kontaktira jer neki profil na društvenoj mreži Iks deli njene podatke i tom prilikom joj je link. Dorotea se prvo dvoumila da li da otvori, a nakon što je proverila da taj profil žene nije lažan, na isti link je kliknula.
„Pošto sama već nekoliko meseci nemam Iks, zamolila sam prijateljicu da potraži profil s linka. Ubrzo mi je odgovorila da se zaista u objavi na tom profilu nalaze skenirane lične karte i pasoši, mene i još nekolicine drugih osoba. Ništa mi nije bilo jasno, bila sam u šoku jer se u opisu spominjao Šešelj i mi kao razni strani agenti. Potom sam se javila još nekolicini prijatelja da prijave tu objavu i profil i o svemu obavestila i kolegu s kojim sam putovala jer je i njegova lična karta bila u toj istoj objavi“, priča nam sagovornica.
Već naredni dan neki drugi profil na Iksu objavio je njenu ličnu kartu, međutim ovog puta se videlo da je ona prikazana u televizijskoj emisiji na režimskoj TV Informer.
U pomenutoj objavi, Dorotea je optužena da je „agentkinja hrvatske tajne službe“.
„Ubrzo su mi prijatelji iz Srbije javili da je reč o emisiji na Informeru i poslali su celo gostovanje u kom Šešelj maše s papirima među kojima je odštampana i moja lična karta, te se uz moju još devet drugih prikazuju na velikom video zidu iza njega. Tada sam stupila u kontakt s novinarom iz Hrvatske čija je lična karta bila u prvom planu i o kojem je Šešelj najviše govorio. Međusobno smo podelili informacije koje smo do tad saznali da su o nama objavljene i šta smo preduzeli. Do popodneva je objavljena i lična karta koleginice s kojom sam bila u autu pa smo odlučile da odemo i sve prijavimo (hrvatskoj) policiji. Sve više ljudi je u međuvremenu počelo da mi se javlja u neverici. Prvo sam mislila da su objave na Iksu fotošopirane, ali kada sam na svoje oči videla osuđenog ratnog zločinca kako izgovara moje ime, prezime i datum rođenja te me označava kao tajnu agentkinju, sledio je talas različitih emocija koje me još i sada obuzmu. Od prvobitnog šoka, obuzeo me bes, zatim osećaj nemoći i ranjivosti, strah i želja za pravdom te prevencijom ponavljanja ovog scenarija bilo kome drugome ko će u narednom periodu putovati u i iz Srbije“, priča nam ona.
Kako kaže, podrška joj je pristizala sa svih strana, od najbližih prijatelja koji su pokušali sve da okrenu na šalu i da je oraspolože jer se ne događa svakodnevno da im je neko blizak proglašen tajnim agentom, pa do brojnih kolega i poznanika iz Hrvatske, Srbije, drugih država sa prostora bivše Jugoslavije, ali i prijatelja iz istočnoevropskih zemalja s kojima je imala prilike da sarađuje na projektima za mlade.
„Mislim da mi je do sad upućeno preko stotinu poruka i poziva podrške i jako sam zahvalna svima na tome“, poručuje ona.
Dorotea se pored policije, obratila i organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska, u kojoj je i sama radila do pre godinu dana, kao i kolegama iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbija.
„Koleginice i kolege odmah su reagovali zajedničkim saopštenjem u kojem su osudili prakse zastrašivanja i javno objavljivanje ličnih podataka hrvatskih građana od strane Šešelja te širenje kleveta u propagandne svrhe. Od hrvatskih su institucija zatražili da reaguju radi zaštite građana i pozovu nadležne institucije Srbije da istraže slučajeve neovlašćenog objavljivanja ličnih podataka hrvatskih državljana. O svemu sam obavestila i poslanicu iz ‘Možemo’ u Hrvatskom saboru, stranke čija sam i ja članica. Kasnije su me kontaktirale još dve poslanice iz stranke i stavile se na raspolaganje za svu daljnju pomoć koju sam i primila u idućim danima, od informacija o preduzetim koracima do usmeravanja na institucije poput Agencije za zaštitu ličnih podataka (AZOP) i Hrvatske regulatorne agencije za mrežne delatnosti (HAKOM). Isti mi je dan na svom Instagram storiju podršku dala, a prozvala Šešelja i prijateljica s kojom sam se kandidovala na izborima za Evropski parlament, a koju samo na toj mreži prati više od 80.000 ljudi iz celog regiona“, priča nam ona.
Dorotei se javio i aktuelni predsednik udruženja Mreža mladih Hrvatske (MMH), koji je pre nekoliko nedelja i sam za vreme boravka u Beogradu sa grupom studenata iz Hrvatske proglašen „agentom“. On je sa njom podelio korake koje su oni preduzeli. I ovo udruženje je pozvalo hrvatske institucije da preduzmu potrebne korake kako bi se „sprečilo daljnje ugrožavanje bezbednosti i širenje opasnih lažnih optužbi o hrvatskim građanima od strane Šešelja“.
Govoreći o samim koracima koje je preduzela, Dorotea kaže da je u hrvatskoj policiji sastavljen zapisnik, a da je sledeći korak podnošenje krivične prijave protiv Šešelja.
„Ovo očekujem da učini MUP, još sam u procesu donošenja odluke hoću li pokrenuti i privatnu tužbu. O tome ću razgovarati i s drugim žrtvama. Pisala sam i srpskom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na šta mi je stigao odgovor o pokretanju postupka vanrednog inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti ličnih podataka nad hotelom u kojem smo bili smešteni. Zatražila sam u povratnom odgovoru da se postupak pokrene i protiv televizijske kuće i Šešelja takođe. Do ponedeljka je osvanuo još jedan video na Jutjubu. Šešelj je ponovno gostovao u Informeru kao njegov odgovor na činjenicu da su Hrvatsko novinarsko društvo i Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske osudili njegovo objavljivanje ličnih dokumenata hrvatskih državljana. Rekla bih da je u tom gostovanju sam sebi javno osramotio. Ne znam ko mu radi onlajn istrage o nedužnim ljudima, ali kritičko razmišljanje i čitanje s razumevanjem ni njemu ni njima nije jača strana. Naime, u nekoliko klikova su došli do moje javno dostupne biografije pa je tako u tom gostovanju iznosio informacije o meni među kojima neke više ni ne važe, ali ono što je ključno je kontradiktornost u njegovom govoru u kojem me proziva agentkinjom SOA-e, a zatim govori da sam članica političke stranke. Poražavajuće je za predsednika jedne političke stranke da u to nije upućen, ali u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, važi da zaposleni u SOA ne smeju biti članovi stranaka. Da rezimiram, u SOA ne radim niti bi smeli da me zaposle, članica stranke jesam, ali u Beograd sam išla poslovno i nisam imala vremena da se vidim ni s prijateljima, a kamo li obučavati studente kako da protestuju. Prema vestima koje vidim, jako dobro to rade i sami“, poručila je Dorotea Strelec za N1.
Za kraj, Dorotea se nada da će ovaj „mračni period“ što pre da se završi i da će svi ljudi uskoro moći opet da sigurno putuju u Srbiju.
„Da imam vremena, najradije bih otišla do granice, prešla je i okrenula se te pokušala da se vratim nazad kao test da vidim da li bi me zadržali samo zato jer me jedan čovek javno bez ikakvih dokaza prozvao agentkinjom hrvatske tajne službe. Staru ličnu kartu sam poništila i u procesu sam dobijanja nove za koju ne želim da se i ona neovlašćeno objavljuje po društvenim mrežama i televiziji… Previše dragih ljudi koje sam upoznala kroz poslednjih deset godina i divnih uspomena imam u Beogradu da dozvolim jednom huškaču da širi laži kao bedan pokušaj okretanja besa javnosti protiv vlasti prema susednom narodu“, poruka je naše sagovornice za kraj.
A šta kaže Poverenik?
N1 je uputio pitanja o slučaju naše sagovornice Strelec Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Tom prilikom smo ih pitali šta je konkretno učinjeno i šta je utvrđeno do sada. Ispod možete pročitati šta je Poverenik odgovorio na ova naša pitanja.
„Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je primio predstavku povodom objavljivanja ličnih dokumenata u medijima i pokrenuo postupak nadzora u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. Ukazujemo da je članom 88 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisano da se na obradu koja se vrši u svrhe novinarskog istraživanja i objavljivanja informacija u medijima, kao i u svrhe naučnog, umetničkog ili književnog izražavanja, ne primenjuju odredbe Glave II. do VI. i čl. 89 do 94 ovog Zakona, ako su u konkretnom slučaju ova ograničenje neophodna u cilju zaštite slobode izražavanja i informisanja. Imajući u vidu da su skenirana lična dokumenta objavljena u medijima, podsećamo da je Zakonom o javnom informisanju propisano postupanje medija u delu koji se tiče posebnih prava i obaveza u javnom informisanju i postupanje sa informacijama o ličnosti (glava XI i XII). Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši organ državne uprave nadležan za poslove javnog informisanja, a na teritoriji autonomne pokrajine nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši pokrajinski organ uprave nadležan za poslove javnog informisanja kao povereni posao“, navodi se u odgovoru za N1.
Bez odgovora iz hrvatskog ministarstva
N1 je pisao i Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske o targetiranju hrvatskih državljana, ali nam na dva upita koja smo poslali na kabinet ministra Gordana Grlića Radmana do sada nije odgovoreno.
Šešelj u programu tabloidne televizije pokazivao lične karte stranaca i čitao njihove privatne podatke
Haški osuđenik Vojislav Šešelj je u programu na prorežimskoj i tabloidnoj televiziji Informer, poznatoj po kršenju Kodeksa novinara Srbije, pozivajući se na nekakvu „radikalsku informativnu službu“, pričao kako je u Beogradu „veliki broj špijuna“ i onda je bez ikakvih posledica objavio fotokopije pasoša hrvatskih, britanskih, irskih, američkih i grčkih državljana koji su boravili u Beogradu uz strašne optužbe kako su „špijuni, strani agenti i kolovođe studentskih protesta“, kao i da „doprinose pobuni na beogradskim ulicama“ i da „daju instrukcije“.
Šešelj je uz ovakve optužbe čak čitao u kojim hotelima su odsedale pomenute osobe. Da stvar bude još gora, Šešelj još izjavljuje kako je to još „njegovo pravo“ da objavljuje privatne podatke sa ovim strašnim optužbama.
Osuđen pred Haškim tribunalom
Podsetimo, Vojislav Šešelj je pravosnažnom presudom Haškog tribunala iz 2018. godine osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Šešelj je 6. maja 1992. godine održao govor u Hrtkovcima, za koji je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koje je naslednik nekadašnjeg Haškog tribunala, ocenilo da je značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima.
Šešelj je ostao na slobodi u Srbiji, jer je odslužio kaznu tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.
Screenshot / Youtube / Informer , Ustupljena fotografija
Aleksandar Nastevski N1
