Srbiji nedostaje 500 nastavnika matematike, a dekani fakulteta koji obrazuju prosvetne radnike ukazuju na smanjen upis na nastavničkim smerovima za fiziku i hemiju. Ako se tome doda i manjak interesa za upis na smerove srpski jezik i kniževnost Filološkog fakulteta koji ne mogu da popune ni budžetske kvote, opravdana je zabrinutost da će uskoro zbornice ostati prazne a đake neće imati ko da uči.
U sindikatu kažu da to ne iznenađuje jer je društveni položaj nastavnika ponižavajući.
„Nije stvar ovde da mi pričamo o nekim nominalnim iznosima, koji će, verovatno i u tom trenutku, ako dođe do tog povećanja, ponovo biti znatno ispod, ne samo republičkog proseka, nego znate neke vrste minimuma za dostojanstveni život“, kaže Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika.
Veliki broj zaposlenih u školama u Srbiji nisu adekvatno obrazovani, upozoravaju u sindikatu.
„Pre nekoliko godina Ministarsvo obrazovanje je dosta stidljivo obznanilo da gotovo hiljadu nastavnika nisu stručni za predmete koje predaju i to se naročito vidi u malim sredinama unutrašnjosti“, navodi Vojvodić.
Ispaštaju đaci, koji imaju neujednačen kvalitet nastave, ali i nastavnici koji nikada nisu stekli znanja iz metodike nastave i pedagogije.
Pored problema sa kojim se prosvetni radnici susreću i upitnog kvalileta kadra, đacima je teško da se priviknu na profesore koji su na zameni, čiji sistem rada je mnogo drugačiji od do tadašnjih profesora.
Posebno zbunjuju različiti kriterijumi pri ocenjivanju.
„Mi smo bili u situaciju prošle godine, gde je profesor na zameni bio tri meseca, ali totalno su drugačiji sisteme imali on i naša profesorka. Na kraju došli smo do poslednjeg testa, možda dve nedelje pre kraj školske godine, gde je njegov test ocenjivala naša profesorka. Oni su potpuno drugačije ocenjivali, potpuno drugačije bodovali, i mi smo se spremali za njegov test, na kom bi dobila pet, ali smo svi na kraju dobili dvojka, zato što je profesorka drugačije ocenjivala, drugačije sisteme imaju. Tako da, u takvim situacijama tu nastane jako veliki problem“, objašnjava Laura, jedna od učenica.
Kako država rešava nagomilane probleme u prosveti? Srbija je sa 3,5 odsto BDP odvojenih za obrazovanje ispod evropskog proseka od pet procenata. U Norveškoj je to izdvajanje čak sedam odsto bruto društvenog proizvoda.
Ako uzmemo u obzir visinu ukupnih prihoda država sa kojima se poredimo, razlika je još veća. Iz budžetsiih izdvajanja za obrazovanje u Srbiji i dalje 90 odsto ide za plate zaposlenih, a prema rečima ekonomista, to nije dovoljno da unapredi obrazovni sistem.
„Mi moramo da znamo da je ulaganja u ljude ne samo domenu rasta plata, negoi u domenu aktivacije programa, koji će da podižu kvalitet obrazovnog procesa u našoj zemlji. Znači reforma obrazovnog procesa, kvalitetni nastavni plan. To su stvari koje ne mogu da se urade u kratkom roku ali ono što može da se uradi u kratkom roku to je da društvo shvati koliko je to važno“, ocenjuje ekonomista Dejan Šoškić.
Da su promene hitno potrebne, govore i rezultati medjunarodnog PISA testiranja, koje rade đaci prvog razreda srednje škole. Oni pokazuju da su petnaestogodišnjaci u Srbiji funkcionalno nepismeni, da naučeno ne znaju da primene u praksi.
Stručnjaci kažu da se kroz uspeh učenika na međunarodnim testiranjima zapravo ocenjuje obrazovni sistem u Srbiji i ukazuje na njegove slabe tačke, koje treba da pokažu kojim putem treba da se kreću reforme.
Tekst je nastao u okviru Radionice ekonomskog novinarstva u organizaciji Fakulteta političkih nauka
Autorka je studentkinja zavšne godine Fakulteta političkih nauka
foto printskrinn1
Teodora Jovetić N1
