Говорећи о томе да ли постоји обавеза према Рио Тинто, Брнабић је подсетила да је компанија дошла у Србију 2004. године.
Брнабић је рекла да „Уредба о просторном плану не значи ништа посебно ниит значи да ће пројекат бити имплементиран“.
„Просторни план је један од докумената који је потребан, између осталог, како би они знали за који простор да ураде студију о процени утицаја на животну средину“, навела је Брнабић.
Рио Тинто је, додаје Брнабић, на основу дозволе из 2004. кренуо у истраживања и да инвестира у Србији.
„Затим, 2006. се јавили са питањем да ли могу да наставе, с тим да прошире обухват истраживања, да прошире територију на којој врше истраживања и да уложе додатни новац у то“, истакла је Брнабић и додала да је Влада Србије одговорила потврдно, као и наредних година на исти захтев.
Додала је да су 2012. одобрене велике бушотине, а до 2013. је Рио Тинто, на основу онога што је Влада Србије одобрила у складу са законима Србије, потрошио између 150 и 200 милиона долара.
„И раде и даље у складу са законима. Да ми дођемо 2013. или 2014. и да кажемо хвала вам лепо, сада даље не можете да радите, изађите из Србије. А радили су у складу са законом, добијали дозволе од Владе Србије, улагали новац у складу са тим дозволама… Да ли Ви мислите да Рио Тинто или било који други инвеститор неће тужити да би се тај новац вратио? Или мислите да је потпуно нормално и могуће да неко уложи новац на основу дозвола које им је дала Влада, а да онда један дан Влада каже: хвала вам много, а сада изволите довиђења, ми не желимо то да наставимо, нико ником ништа не дугује?“, упитала је Брнабић.
Када је 2004. године дата прва дозвола за истраживања, „ми као земља смо се обавезали зато што су ти људи новац уложили“, додала је Брнабић.
Она је направила поређење са, на пример, инвеститором који има жељу да гради фабрику у Новом Саду и који за то добије дозволу, а онда му поручите да напусти земљу и остави фабрику и опрему.
„Немате обавезујући уговор са њима, само је питање да ли сте као земља дозволили и дали разлог тим људима да инвестирају, а онда један дан да перете руке од тога и кажете: па нисам ја крив, него овај који је дошао десет година касније, што га он није зауставио? Па зато што у тих десет година сте преузели неке обавезе, самим тим што сте издавали дозволе, што сте понављали те дозволе, што сте проширивали те дозволе, што сте проширивали обухват. Ви сте као земља инвеститору, који је радио у складу са законом, што је све Влада одобрила, рекла бих ви не можете да изађете из тога“, рекла је Брнабић за Н1.
Н1: А зашто не можете да изађете из тога ако тврдите да нема ниједног уговора који вас обавезује да у томе останете?
Брнабић: Ево управо сам Вам рекла због чега.
Н1: Од 2012. је прошло 10 година, које су дозволе у том периоду даване…
Брнабић: Имате све трансапрентно, ниједну дозволу ми нисмо сакрили, ниједну.
Н1: Да ли нека од тих дозвола обавезује Србију?
Брнабић: Не.
Н1: Па зашто онда инсистирате на томе да се копа рудник литијум?
Брнабић: Ја не инсистирам да се копа рудник литијума, нисте у праву…
Н1: Да ли подржавате рудник литијума и да ли тај пројекат може да се сада заустави и да се од њега одустане, пошто председник Србије каже да се неће одустати од пројекта Јадар?
Брнабић: Председник Републике је био више него јасан – рекао је да ће пројекат зависити пре свега од студије процене утицаја на животну средину, коју ће радити стручни и компетентни људи и од јавног увида односно како грађани буду реаговали на то.
Премијерка Србије је поновила да озбиљна држава, када је преузета обавеза, наставља да ради у складу са законима.
„Влада није мењала те законе. Мењала их је само у оквиру тога да можемо да наплатимо за истраживачке радове које раније нисмо могли. Ми нисмо дали дозволу за копање рудника“, нагласила је Брнабић.
