„Моје дете је од понедељка болесно. Целе прошле недеље није ишао у школу. После кроса сам звала разредну и била сам врло узнемирена и бесна на наставника физичког, јер ме је наљутила та неодговорност. Мој син има једну врсту хроничне болести и тог дана дошао је кући са кроса полуонесвешћен. Из школе нас зову кад нам дете један дан изостане са часова, да питају има ли корону, али их не занима што трче кад је ваздух најзагађенији на свету. Било је деце која су после кроса поседала на траву, било им је мука. Школе се изгледа не тиче ниво загађења ваздуха и здравље деце, и то је оно што ме ужасава. Покушавам да заштитим своју децу и жалићу се инспекцији“ каже за Нова.рс мајка ученика ОШ „Дуле Караклајић“, које је 28. октобра учествовало на кросу.
Тог дана одржана су три школска кроса, основне школе, али и техничке школе и гимназије у Лазаревцу.
“Деца су имала бројне здравстене сметње. Моје дете је у средњој школи, они су трчали крос на стадиону. Он је дошао кући са боловима у синусима, а касније истог дана му је скочила температура. Чула сам да су неки ученици због сметњи, чак били и на Институту за мајку и дете. Лазаревац је био најзагађенији град у Европи тог дана. Очигледно нико не мари за то” револтирано за Нова.рс прича Кристина Цветановић Милановић, мајка средњошколца који је тог дана трчао крос.
Из Просветне инспекције, за Нова.рс, кажу да ће поступити по жалби родитеља, иако је некима од њих већ стигао одговор да ова инспекција није надлежна.
„Послаћемо инспекторе на терен по пријави. Мора се утврдити да ли су наставници имали информације о загађености ваздуха тог дана, али тај део треба да контролише Санитарна инспекција. Иако је крос сигурно био планиран годишњим планом и програмом рада, није било неопходно изводити децу баш на дан кад је град најзагађенији“ кажу у инспекцији.
Поједини родитељи у својим објавама навели су да је 30. деце било на прегледу у Хитној служби, ипак у Дому здравља Лазаревац, за Нова.рс тврде да их је било мање од 10.
„Родитељи су тог дана у поподневним часовима довели децу на преглед. Већина је имала неке физичке повреде, због падова на кросу. Само су две девојчице имале теже симптоме, једна је имала поремећену срчану радњу и проблем са притиском, па је добила упут за кардиолога и урадили смо ЕКГ. Она се после кроса жалила на убрзано лупање срца и родитељи су је довели на преглед. Друга девојчица имала је температуру и добила је упут за лабораторију и тест на ковид. Оне су узраста шести и седми разред“ прича др Богдан Недељковић, педијатар ДЗ у Лазаревцу.
Он наглашава да константно загађење ваздуха утиче на све, на одрасле, а посебно на децу.
„У школама се ни раније нису радили контролни прегледи, а сад тек нема ко да их ради, јер су лекари десетковани и сви су по ковид амбулантама. Пред крос, без обзира на ваздух, деца би морала да имају лекарски преглед. То је међутим у садашњим условима технички неизводљиво„ каже педијатар Недељковић.
У свим деловима Београда, 28. октобра, ваздух је оцењен као „загађен“, док је у Лазаревцу био „јако загађен“, показали су тада подаци Градског завода за јавно здравље Београд. „Ваздух у Лазаревцу је стално загађен, и тешко да се може дочекати дан када ће бити ‚чист‘. Још пре више од 10 година радили смо на пројекту мерења аерозагађења у Лазаревцу, и тада је био највећи степен загађења. Дошли смо до закључка да само део штетних материја иде од термоелектране из Обреновца, али да је проблем и јаловина, која се деценијама гомила, грејање на угаљ, гасови, саобраћај и још неколико загађивача од којих се, изгледа, не може побећи. Једино решење је да цео Лазаревац направи топловод, да сви имају даљинско грејање.
Термоелектрана мора да предузима мере за смањење нивоа загађења. Они улажу нека средства, али то није довољно“ каже за Нова.рс др Милан Милутиновић, лекар специјалиста хигијене, руководилац Центра за екотоксикологију Градског завода за јавно здравље Београд.
Свако рударење и копање прави јаловину, која остаје на местима радова, а са ветром се разноси ваздухом.
„Та копања су на огромним пространствима у околини Лазаревца, већ више од 70 година. Проблем је што у овом делу Србије дужи временски период опстају сличне концентрације загађујућих материја, такозвано честично загађење. То је концентрација тешких метала у ваздуху, сумпор-диоксид, азот-диоксид и слично. То су вишегодишњи проблеми са којима се боре становници насеља која су близини извора загађења, термоелектрана, система прераде и транспорта угља и тамо су најалармантније вредности. Сви ти велики извори загађења праве и депоније пепела, које се, када има ветрова, разносе, и концентрације тих прашкастих материје буду знатно веће у ваздуху, него што је уобичајено“ објашњава др Милутиновић.
До објаве овог текста нисмо добили одговор ОШ „Дуле Караклајић“, на питање зашто су деца 28. октобра морала да трче крос, упркос високом степену загађења ваздуха.
Писмо једне мајке Просветној инспекцији
„Проблем је што је ниво загађења ваздуха тог дана био 257 еу АQИ, и био је означен љубичастом бојом као знак да је – изузетно опасан! Маса деце се жалила на мучнину, неки су повраћали, неки имали несвестице, а неки су тог дана завршили у Хитној. По процени СЗО у Србији годишње умре око 6.700 људи, услед загађеног ваздуха, од тога у Београду 1.800. Ко је одговоран за геноцид над нашом децом тог дана? Директор школе? Ако наставници физичког предају ‚здравствено и физичко образовање‘, гле апсурда, зар немају моралну обавезу да имају свима доступне телефонске апликације које упозоравају на ниво опасности боравка, а камоли извођења кроса у таквим језивим условима“ пише у писму које је, мајка једног ученика, објавила на Фејсбуку.
Ана Вушовић Марковић Нова
