Крагујевац је први град у Србији који је на јединствен начин одлучио да развија еколошку свест грађана и мотивише их да, примарном селекцијом отпада, смање број пластичних флаша које ће завршити на градској депонији или не дај Боже, у некој реци или језеру.
До сада је у првом српском рецикломату прикупљено три и по тоне амбалажног отпада, који је кроз даљу прераду наставио живот у неком новом облику.
Иако је у питању добровољно доношење рециклажног отпада, ефекти не би били оволико видљиви да није новчаног награђивања, које мотивише грађане, појашњавају у Градској управи и градском комуналном предузећу „Шумадија“, које спроводи ову акцију.
Жеља им је да Крагујевац, како кажу, добије статус „зеленог града“ и да на дуге стазе, примарно раздвајање рециклажног отпада дâ видљиве резултате.
На ком приципу ради „рецикломат“?
Свакодневно ђубре које сви имамо у нашим домаћинствима – лименке, пластичне или стаклене флаше, оног тренутка када се убаце у рецикломат, претварају се у новац на картицама за градски превоз. За једну бесплатну вожњу у крагујевачким аутобусима, која иначе кошта 70 динара, у зависности од рецикломата, потребно је убацити од 10 до 15 флаша.
Пројектом „Рециклажом до вожње“ у Крагујевцу управља ЈКП „Шумадија“ у чијој надлежности су и одвожење смећа и јавни градски превоз. Одлучили су да споје те две делатности, како би код грађана развијали еколошку свест и уједно их новчано наградили.
Према речима директора тог предузећа Немање Димитријевића, „добра идеја, наишла је и на добар одзив грађана“, па су одлучили да рецикломате поставе на шест прометних локација у граду.
„Ми кроз систем пратимо пуњење рецикломата. Било је дана када смо га и по неколико пута дневно празнили. То нам је био сигнал да су грађани прихватили ову идеју и зато ћемо сада ове памене машине још више приближити грађанима и поставити их у свим великим насељима“, рекао је Димитријевић, уз појашњење да сва прикупљена амбалажа одлази у Рециклажни центар на даљу обраду.
Ову јединствену иницијативу, крагујевачко комунално предузеће „Шумадија“ спроводи у сарадњи са оператером амбалажног отпада „Секопак“, а на примеру тог града, видиљиво је да грађани уз адекватну подршку могу да промене своје навике.
Можда је управо у рецикломатима решење за потресне слике које видимо на српским језерима и рекама који су затрпани пластичним флашама и другим амбалажним отпадом.
Александра Петровић Нова
