Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je na jedinstven način odlučio da razvija ekološku svest građana i motiviše ih da, primarnom selekcijom otpada, smanje broj plastičnih flaša koje će završiti na gradskoj deponiji ili ne daj Bože, u nekoj reci ili jezeru.
Do sada je u prvom srpskom reciklomatu prikupljeno tri i po tone ambalažnog otpada, koji je kroz dalju preradu nastavio život u nekom novom obliku.
Iako je u pitanju dobrovoljno donošenje reciklažnog otpada, efekti ne bi bili ovoliko vidljivi da nije novčanog nagrađivanja, koje motiviše građane, pojašnjavaju u Gradskoj upravi i gradskom komunalnom preduzeću „Šumadija“, koje sprovodi ovu akciju.
Želja im je da Kragujevac, kako kažu, dobije status „zelenog grada“ i da na duge staze, primarno razdvajanje reciklažnog otpada dâ vidljive rezultate.
Na kom pricipu radi „reciklomat“?
Svakodnevno đubre koje svi imamo u našim domaćinstvima – limenke, plastične ili staklene flaše, onog trenutka kada se ubace u reciklomat, pretvaraju se u novac na karticama za gradski prevoz. Za jednu besplatnu vožnju u kragujevačkim autobusima, koja inače košta 70 dinara, u zavisnosti od reciklomata, potrebno je ubaciti od 10 do 15 flaša.
Projektom „Reciklažom do vožnje“ u Kragujevcu upravlja JKP „Šumadija“ u čijoj nadležnosti su i odvoženje smeća i javni gradski prevoz. Odlučili su da spoje te dve delatnosti, kako bi kod građana razvijali ekološku svest i ujedno ih novčano nagradili.
Prema rečima direktora tog preduzeća Nemanje Dimitrijevića, „dobra ideja, naišla je i na dobar odziv građana“, pa su odlučili da reciklomate postave na šest prometnih lokacija u gradu.
„Mi kroz sistem pratimo punjenje reciklomata. Bilo je dana kada smo ga i po nekoliko puta dnevno praznili. To nam je bio signal da su građani prihvatili ovu ideju i zato ćemo sada ove pamene mašine još više približiti građanima i postaviti ih u svim velikim naseljima“, rekao je Dimitrijević, uz pojašnjenje da sva prikupljena ambalaža odlazi u Reciklažni centar na dalju obradu.
Ovu jedinstvenu inicijativu, kragujevačko komunalno preduzeće „Šumadija“ sprovodi u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada „Sekopak“, a na primeru tog grada, vidiljivo je da građani uz adekvatnu podršku mogu da promene svoje navike.
Možda je upravo u reciklomatima rešenje za potresne slike koje vidimo na srpskim jezerima i rekama koji su zatrpani plastičnim flašama i drugim ambalažnim otpadom.
Aleksandra Petrović Nova
