Своје утиске из Лос Анђелеса преносе нам три маме – Марија Маркуљевић, Александра Јовановић и Живка Матић.
Мала Софија Маркуљевић била је прва за коју је сакупљен новац. Она је са терапијом почела у септембру.
“Софија је тренутно добро, хвала Богу… Недавно је, након скоро 7 месеци, престала да добија стероиде. Неки параметри су и даље мало повишени, али доктори су задовољни, очекује нас за неколико дана још једна контрола и након тога, ако све буде у реду, здравља Боже, можемо да планирамо повратак”, каже за Нова.рс мама мале Софије, девојчице која је успела да пробуди сву доброту у грађанима Србије и након тога буде подстицај за све наредне кампање и сакупљање новца за сву осталу децу која имају исту дијагнозу.
Софијина мама има охрабрујуће вести, вести које могу и треба да подстакну ланац неких нових добрих дела.
“Тренутно највише времена проводимо на физикалним и окупационим терапијама, са чиме свакако морамо да наставимо и кад се вратимо кући, јер сад сваки напредак зависи од тога… Много јој помажу и терапије у базену, па тражимо неку опцију да наставимо са пливањем и код куће, не знамо да ли уопште раде базени због епидемиолошке ситуације… Софија је свакако много јача, хвала Богу. Сваки дан примећујемо неке нове ствари које раније није могла да уради”, задовољна је Марија Софијиним напретком.
Ипак, борба се наставља.
“Наравно да има још много простора за напредак, свесни смо да је борба тек пред нама, али када упоредимо како је Софија изгледала када смо дошли и како изгледа сада, презадовољни смо и захвални свима који су нам помогли и дали Софији шансу да се бори… Она сада седи сама, ротира се, подиже ногице, може да клечи на коленима извесно време, а верујемо да нас, уз Божију помоћ, чека још већи напредак…”, оптимиста је.
Мала Лана Јовановић се своје шансе за живот у Америци докопала у децембру.
“Добро је Ланица. Хвала Богу само кад је здрава. Имамо вежбице два пута недељно преко зоом апликације, а преостало време, вежба са мном или татом. Учимо је да седи, ту је још мало нестабилна, добила је стандер па сад је стављамо у стојећи положај. Највише воли свог бату и њему се највише смеје. ️ За сада иде то неким својим током, али имамо још пуно посла око ње. Нема предаје, гурамо како знамо и умемо”, поручује Ланина мама Александра.
И мала Миња Матић је доказ тога да се хуманост исплати.
“Миња је, хвала Богу добро, сви резултати су јој добри, она полако напредује, много је јача, почела је самостално да седи, има бољу контролу главе, моторика јој иде одлично, сваким даном нас обрадује нечим новим”, раније је испричала Мињина мама Живка.
“Имамо физикалне и окупационе терапије свакодневно и то јој јако пуно значи. Узима стероиде свакодневно, дозу јој полако смањују, битно је да јој ензими јетре остану мирни као и до сад и наравно кључна је физикална терапија. Поред терапеута и ми константно радимо вежбице с њом као и до сад”, каже Живка Матић за Нова.рс.
Нажалост, ове девојчице нису једине којима је потребна терапија и најскупљим леком на свету. У току је битка за малог Гаврила Ђурђевића. Маме које су имале среће да њихова деца хуманошћу добију нову шансу, апелују на то да и Гаврило добије прилику за свој први корак.
Бојана Миловановић Нова
