Држава у наредној години, како стоји у предлогу државне касе за 2021, не планира да финансира рад Радио-телевизије Србије и то ће бити први пут од 2015. године да РТС у свом функционисању неће моћи да рачуна на буџетску дотацију која је у последњих пет година била од 1,7 до 6,7 милијарди динара годишње.
И док у предлогу буџета Републике Србије за 2021. годину није предвиђено даље финансирање РТС-а, на већ стандардних 900 милиона динара државне помоћи у наредној години моћи ће зато да рачуна други јавни сервис – Радио-телевизија Војводине.
Досадашњи основ за буџетско финансирање рада јавних сервиса јесте Закон о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис, као лекс специјалис у односу на Закон о јавним медијским сервисима.
У члану 2 тог и даље важећег закона стоји да се „од 1. јануара 2016. године до 31. децембра 2020. године јавни медијски сервиси (…) делимично финансирају из таксе за јавни медијски сервис, а делимично из буџета Републике Србије“.
Истовремено, у предлогу измене тог закона, који је ушао у скупштинску процедуру 27. новембра, и РТС-у и РТВ-у дато је још годину дана форе (до 31. децембра 2021) да користе могућност мешовитог (буџет плус такса) финансирања свог рада.
Та се могућност, бар када је РТС у питању, не види у предлогу актуелног буџета. Остаје могућност да се односи само на РТВ, али Цензоловка није добила такву потврду.
Друга измена коју предвиђа тај законски предлог тиче се повећања износа таксе за јавне сервисе – са 255 динара поскупљује на 299 динара, што би ваљда требало да помогне још-мало-па-осамостаљеном РТС-у, али и РТВ-у да се колико-толико извуче из финансијске буле.
Закон (не) вреди за све?
У тренутку када је 20. новембра у скупштинску процедуру ушао предлог буџета за 2021, чинило се да је Закон о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис једини правни основ за скидање РТС-а с „буџетске сисе“ пошто је у и даље важећем закону „мало из буџета, мало из претплате“ финансирање јавних медијских сервиса било орочено до 31. децембра 2020.
Цензоловка буквално од прошлог понедељка покушава да добије одговор на питање зашто би се, ако је то уопште случај, тај закон примењивао на РТС, али не и на РТВ.
Министарству културе и информисања током прошле недеље два пута смо слали питања с молбом да нам званично разреше недоумицу, али су она, као и питања упућена директору РТВ-а Миодрагу Копривици, остала без одговора.
Нови моменат у причи – измене закона о такси на јавне сервисе које су од петка у скупштинској процедури – додатно уноси конфузију: по тексту тог законског предлога, испада да ће се до 31. децембра 2021. и даље мешовито финансирати ОБА јавна медијска сервиса – дакле, и РТС и РТВ.
„Стварно не знам ништа о томе“
У одсуству званичног објашњења правног основа за различити положај јавних сервиса, отворено је и питање да ли измене закона о такси на јавне сервисе наговештавају да ће се власт до усвајања буџета ипак предомислити и накнадно уврстити РТС на стару буџетску линију.
За оне који у име РТС-а званично комуницирају с јавношћу, за таква нагађања нема места; ствар је такорекућ готова.
Уместо одговора на питања која смо упутили мејлом, од ПР РТС-а Душке Вучинић Лучић стигао нам је кратак СМС: „РТС у 2021. не добија средства из буџета.“
Откуд РТВ у буџету, а РТС-а нема, и како ће се РТС даље финансирати, питали смо чланове Управног одбора РТС-а, које као да су изненадила питања.
„Још нисам видео предлог буџета за наредну годину, не бих могао о томе говорити“, рекао нам је Зоран Пановић, члан УО РТС-а.
На питање да ли постоји други начин на који се планира издвајање средстава за РТС, Пановић је одговорио да је то питање за менаџмент РТС-а.
„Ја, засад, стварно не знам ништа о томе.“
Председник УО РТС-а Владимир Вулетић навео је пак да „никакав документ о финансирању РТС-а није стигао пред Управни одбор“.
„Процедура је таква да генерални директор, у сарадњи с финансијским службама, предлаже буџет РТС-а. Ту, заправо, имамо три везана документа: програмску концепцију, план рада и, на крају, предлог буџета. Тек када генерални директор образложи предлог, Управни одбор даје своје сугестије и примедбе. То се најчешће догађа на децембарској седници УО, а понекад то пређе и у јануар, ако има одређених примедаба и измена“, казао је Вулетић за Цензоловку.
Један у плусу, други у минусу
Након што је од буџета за 2016. сваке године добијао по 3,1 милијарду динара за финансирање свог рада, РТС-у је та транша први пут смањена изворним буџетом за 2020, када је националном јавном сервису била намењена сума од 2,1 милијарде (па је и то ребалансом умањено на 1,6 милијарди).
За смањење транше у овој години Влада Србије је упориште очито нашла у добром пословању РТС-а. Према финансијском извештају за 2019. годину, РТС је у тој години имао приход од 13,6 милијарди динара и расходе од 9,9 милијарди динара. Остварени нето добитак у 2019. износио је три милијарде динара.
У прошлој години РТС је од таксе приходовао 7,4 милијарде, од маркетинга 2,9, а из буџета, рекосмо, стигла је 3,1 милијарда.
Национални јавни сервис је, изгледа, и у оваквој корона-години забележио добре резултате, чим се нико из те куће, до сада, није побунио због изостанка с угодне буџетске позиције у наредној години.
Са другим јавним сервисом пак финансије ни изблиза нису за хвалу, те не чуди што се у покрајинском јавном сервису ни у лудилу не одричу буџетске дотације.
За првих шест месеци ове године пословни приходи РТВ-а износили су 1.444.541.000 динара (од чега су 964 милиона стигла од таксе, а 421 милион из буџета), док су расходи били 1.476.342.000 динара (55 одсто отпада на трошкове зарада, накнаде зарада и осталих личних расхода). Губитак РТВ-а у првој половини ове године био је 31,8 милиона динара.
У прошлој години пословни приходи РТВ-а били су 2.655.978.000 динара (900 милиона из буџета и 1,66 милијарди од таксе; од маркетинга скромних 78 милиона), док су пословни расходи били 2.709.267.000. РТВ је прошлу годину завршио с губитком од 88,5 милиона динара, чиме је укупни губитак те медијске куће нарастао на – 1.612.252.000 динара!
Али ништа толико не илуструје незавидну финансијску ситуацију РТВ-а колико догађај из ове године – због умањења буџетске транше од 201 милион динара пролећним ребалансом буџета (са 900 милиона буџетско давање смањено на 699 милиона динара) покрајински јавни сервис морао је да раскине сарадњу са агенцијом за запошљавање, преко које је у РТВ-у било ангажовано 257 радника. Напослетку, 88 њих остало је без посла, док су остали добили или уговор о привремено-повременим пословима или стални ангажман у тој кући.
Денис Колунџија и Данијел Апро Цензоловка
