Док Влада Србије на челу са Милошем Вучевићем позива стручну јавност да се изјасни о рударењу литијума, а Рио Тинто објављује Нацрт студије утицаја на животну средину у Јадру, у нашем крају Геолошки завод Србије (ГЗС) спроводи истраживања подземних вода и водоизворишта.
Иако тврде да истражују искључиво за потребе ОХГК (основне хидрогеолошке карте), ми сумњамо у њихове добре намере и верујемо да истражују водоизворишта за потребе рударења. Зашто?
На месту в. д. директора Геолошког завода Србије је мр Весна Тахов, једна од учесника озлоглашене Међународне конференције о рудним ресурсима у Србији која је планирана да се одржи у хотелу Метропол и коју смо заједно са осталим удружењима СЕОС-а успели да прекинемо. Према агенди, Весна Тахов је требало да говори о суочавању са највећим проблемима у геологији и рударској индустрији. Са њом је на исту тему требало да говори и Драган Драгић, менаџер истраживања компаније „Konstantin Resource”. Будући да смо геологе те компаније спречили да узимају узорке са приватног земљишта у Гојној Гори, верујемо да смо један од проблема о којима је требало да говоре управо ми.
Осим тога, Тахов је као бивша директорка Урбанистичког завода Београда блиско сарађивала са Гораном Весићем и Синишом Малим, великим заговорницима рударења литијума, а на место в. д. директора Геолошког завода постављена је од стране Владе Србије.
Вођа истраживачког тима ГЗС на терену, како се наводи у документу који је достављен општини Пожега, је др Бранко Миладиновић. На сајту Рударско-геолошког факултета доступна је докторска дисертација Бранка Миладиновића запосленог у Геолошком заводу, која јасно показује да су његова стручна област хидрогеолошки услови експлоатације руда.
Фејсбук профил сувоборска греда
Ако то није довољно симптоматично, занимљив је и податак да се на почетку дисертације Миладиновић захваљује, међу осталима, колеги В. Цветковићу. Иако се не наводи пуно име, све указује на то да је реч о Владици Цветковићу, који је као декан Рударско-геолошког факултета примао донације Рио Саве и који је данас међу главним заговорницима рудника у Јадру. Мада то није никакав доказ њихове даље сарадње, довољно је да продуби нашу сумњу.
Коначно, испред Геолошког завода тврде да не истражују ни за једну компанију него за државу и притом очекују да им верујемо на реч. Ако је Влада Србије могла да порекне наводну забрану истраживања и ископавања литијума, ако је Институт за водопривреду „Јарослав Черни” могао да сарађује с Рио Тинтом и фалсификује резултате анализе у њихову корист, ако је Рударско-геолошки факултет могао да прима донације и заузврат подржава пројекат Јадар и ако је у Народној скупштини могло да нестане 38000 потписа грађана за народну иницијативу против ископавања литијума – има ли разлога да верујемо Геолошком заводу чије челнике поставља Влада Србије?
Поготово ако узмемо у обзир да је један представник Геолошког завода у телефонском разговору с Љиљаном Браловић, председницом нашег удружења, рекао да не може да тврди да неко неће злоупотребити те податке.
У држави у којој се гази Устав, а камоли реч, не можемо и не желимо да верујемо државним институцијама. Овим путем поручујемо геолозима и руководиоцима Геолошког завода Србије да у том својству нису добродошли и да и без њих знамо довољно о својим подземним водама, својим бунарима и изворима.
И као што поменути представник Геолошког завода не може да тврди да неко неће злоупотребити резултате истраживања, ни ми не можемо да тврдимо како ће неко реаговати ако их затекне на сопственом имању.
