Сарадња Градског завода за вештачења, чији је оснивач Град Београд, и ИПК почела је одмах након оснивања ове приватне фирме 2016, у тренутку када је, према подацима Агенције за привредне регистре, имала само једног запосленог и није имала никаквог искуства у послу за који је регистрована, пише БИРН.
ИПК се, наиме, за свој свој први посао са Градским заводом за вештачења, вредан 11,6 милиона динара без ПДВ-а, пријавио свега два месеца након оснивања. Убрзо је закључен и уговор, а после тога заједнички послови наставили су да се нижу.
Према подацима Управе за јавне набавке, након поменутог првог тендера у години оснивања фирме ИПК, па до краја те 2016, ова приватна фирма и Завод за вештачења пријавили су се на тендере за још три заједничка посла.
Од оснивања ИПК у јуну 2016. до данас, овај двојац је, према наводима БИРН-а, добио чак 35 заједничких послова, од укупно педесетак колико их је у том периоду на тендерима других јавних и државних предузећа и институција припало Градском заводу за вештачења.
Родбинске везе или стручност
Чиме се то ИПК те 2016. као новооснована компанија, без искуства, препоручила искусном Заводу за вештачења? Да ли је кључ успеха ове фирме у блиским везама, у којима су, према сазнањима БИРН-а, оснивач ИПК и Симо Галавић, заменик директора Градског завода за вештачења, чији је оснивач Град Београд?
Судећи по одговорима Симе Галавића на питања БИРН-а, све је пука случајност. Не види ништа спорно у чињеници да се седиште приватне фирме, која са Градским заводом за вештачења већ годинама има заједничке милионске послове, налази у његовом стану. Фирма се, каже, јавила на његов оглас за издавање те непокретности, баш као и више других, а избор је пао на ИПК.
“Свој стан сам адаптирао у пословни простор, који сам огласио и на оглас се јавило више понуђача, међу којима је био и садашњи закупац”, каже Галавић.
Негира родбинске везе са члановима породице Славише Ногоштића, оснивача фирме ИПК – бар кад је реч о ближем сродству. Тврди да је стручност била једини критеријум за партнерство са том фирмом.
Галавић не сматра да се због свега овога нашао у сукобу интереса. Сличног је мишљења и Агенција за спречавање корупције, из које тврде да у конкретном случају није реч о јавном функционеру, због чега се на њега не примењују одредбе закона које регулишу сукоб интереса.
По тумачењу Агенције за спречавање корупције које је достављено БИРН-у, заменик директора Градског завода за вештачења није јавна функција, за разлику од директора, као и чланова Управног и Надзорног одбора, што Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија оцењује као пропуст.
“Проблем је то што Завод има заменика и што је актом о систематизацији предвиђено да заменик обавља неке послове из надлежности директора, а да истовремено не постоје ограничења која закон предвиђа за јавне функционере”, каже Ненадић за БИРН.
Сукоб интереса у оваквом случају није могуће утврдити ни Законом о јавним набавкама, јер се тај закон и не бави односом између самих понуђача на тендерима, већ само односом између наручиоца посла и понуђача.
Да ли је у оваквим случајевима реч о примерима скривене корупције, толико скривене да је промакла и законописцима или су, пак, овакве ситуације намерно изостављене како би се могле користити као чувене „рупе“ у закону, захваљујући којима се легално, за личне интересе, може користи привилегован положај који на тржишту има неко јавно, државно предузеће или установа?
Немања Ненадић оцењује за БИРН да конкретан случај показује да сукоб интереса, и за јавне службенике и за запослене у јавним службама, очигледно није довољно уређен, јер није предвидео све ситуације у којима до њега може доћи.
Милионски уговори
Према наводима БИРН-а, подаци са портала Управе за јавне набавке показују да је Градски завод за вештачења на свега 15 тендера победио без учешћа са ИПК, од најмање 50 колико је укупно добио у периоду од половине 2016, када је основан ИПК, до данас. Притом, БИРН напомиње да су овде наведени само подаци који се односе на добијене јавне набавке, а да је број закључених уговора у оквиру тих тендера далеко већи.
Тако је, на пример, у оквиру једне набавке неког јавног предузећа, потписивано и више од 10 уговора, па је заједничких уговорених послова Градског завода за вештачења и ИПК у овом периоду, било чак 58, док је свега 16 Завод потписао самостално или са неким другим фирмама.
Укупна вредност послова које је Завод за вештачења добио у периоду од друге половине 2016. до данас је око 409,4 милиона динара без ПДВ-а, док је укупна вредност набавки у којима је учествовао са ИПК око 326 милиона динара без ПДВ-а, што је скоро 80 одсто од укупне вредности послова које је добио Завод у том периоду.
Градски завод за вештачења из Београда основан је давне 1974. године одлуком тадашње Скупштине Београда. Током више од четири и по деценије, као установа која обавља делатност од општег интереса, Завод је урадио бројна судска вештачења, процене свих врста имовине, надзор над изградњом објеката и друге важне послове.
Према подацима са портала Управе за јавне набавке, Завод се на тендере пријављивао често самостално, али неретко и у конзорцијуму са неком приватном компанијом.
Од 2016. почињу да се нижу заједничке понуде Градског завода за вештачења са фирмом ИПК из Београда, која је основана те исте године.
Детаље овог истраживања прочитајте на сајту БИРН-а.
