Питање висине зараде за радника оболелог од ковида 19 или онога који мора да буде у изолацији због сумње да је позитиван на коронавирус, постављало се још од почетка ванредног стања. И није се одмакло даље од – препоруке.
Суштина је у следећем: Закон о раду прописује да се у случају “привремене спречености за рад” раднику исплати не мање од 65 одсто зараде.
С обзиром да је истим тим законом гарантована најнижа зарада у висини минималца, радници који раде за 30.000 динара, неће моћи да приме мање од тога.
“Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то најмање у висини 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада”, наводи се у Закону.
Уколико се на боловање иде због повреде на раду, накнада је сто одсто просека у претходних 12 месеци.
Питање боловања посебно се постављало када је реч о медицинским радницима, којима ризик од инфицирања коронавирусом, практично, представља опасност којој су изложени обављајући свој редован посао.
Влада Србије је 3. априла, током ванредног стања, усвојила Закључак којим се “препоручује послодавцима да измене уговор о раду тако да запосленима који одсуствују са рада због потврђене заразне болести ковид 19, или због мере изолације, или самоизолације, обезбеде право на накнаду зараде у висини од сто одсто”.
Ово је, наравно, важило само у случају да се коронавирусом инфицирају обављајући своје “послове и радне задатке” или им је због службене дужности и контаката са зараженима наложена мера изолације или самоизолације.
Овај Закључак Влада је донела како би се омогућила исплата зарада у целости првенствено лекарима, медицинским техничарима, медицинском особљу, припадницима војске и полиције.
Каква је сада ситуација, да ли је Закључак донет током ванредног стања и даље на снази, до момента објаве овог текста надлежни у ресорном Министарству рада – нису одговорили.
Лакше до боловања
Нови, измењен Закон о заштити становништва од заразних болести, који је ступио на снагу у петак, 13. новембра увео је две категорије ограничења кретања грађана, када је реч о посебним мерама за заштиту становиштва. То је кућна изолација и карантин у кућним условима.
Новина је што ће запосленима изрицањем мере карантина у кућним условима аутоматски бити отворено боловање, без додатне папирологије, што је био велики проблем током ванредног стања – како здрава особа да отвори боловање током непрекидног боравка у свом дому.
Сада ће, практично, решење санитарног инспектора о одређивању овакве мере карантина бити важећа потврда за отварање боловања.
Закон, иначе, прави разлику између “кућне изолације” и “карантина у кућним условима”, а основ је, практично – здравствено стање особе која мора да поштује ову меру.
Тако у кућну изолацију иду инфицирани грађани, а у карантин у кућним условима иду здрави људи који су били у контакту са инфициранима.
Закон, подсетимо, дефинише кућну изолацију као “противепидемијску меру издвајања, у кућним условима, инфицираних особа без симптома или са манифестном болешћу која не захтева лечење у болници, током периода заразности, на начин да се спречи или ограничи директни, односно индиректни пренос, односно могући пренос инфективног агенса на друге особе”.
Карантин у кућним условима је, с друге стране, мера “ограничавања активности ради праћења здравственог стања контаката, тј. здравих особа које су биле изложене случају заразне болести током периода његове заразности, са циљем да се спречи ширење заразне болести”.
Закон у посебне мере за заштиту становништва од заразних болести убраја и карантин (дакле не само онај у кућним условима), што је и до сада било предвиђено овим законом.
Иначе, кршење карантина у кућним условима кажњаваће се новчаном глобом од 50 до 150.000 динара.
Даниела Илић Красић Нова
