Видео сам људе како се онесвешћују, падају на под као проштац и ударају главу. Само би нам рекли да наставимо да радимо, док је та особа још лежала на поду – овако је новинарима „Гардијана“ радник у компанији „Тесла“ описао са каквим условима се срећу запослени у „фабрици будућности“.
Дакле, ништа није како изгледа на први поглед. У тексту се наводе и дуги сати рада под притиском да би се испунили производни циљеви главног извршног директора компаније Илона Маска – чак и ако то подразумева физичке повреде и њихово занемаривање. Како се наводи, од 2014. до данас у фабрику су безброј пута позвали хитну помоћ.
Овај опис баш није у складу са Масковом визијом о мењању света, а компанија Тесла није једина у Силицијумској долини која се суочава са оваквом иронијом.
Илон Маск је визионар, али његови радници изгарају притиснути роковима
Технолошке компаније стичу углед као послодавци углавном због односа према добро плаћеним инжењерима, али оне запошљавају и хиљаде обичних радника.
Док стручњаци примају високе плате, имају велике повластице и уживају у погодностима напредне политике, радници истих компанија често раде у условима који нису нимало иновативни.
У компанији Фејсбук група од 7.000 тзв. модератора контролишу садржаје који се објављују на интернету. У Амазону, више од 90.000 стално запослених у 70 складишта скидају са полица и пакују наручену робу за испоруку. Уберови алгоритми управљају читавом армијом возача, а Тесла запошљава око 10.000 радника у фабрици аутомобила у Фримонту (Калифорнија).
Модератори у компанији Фејсбук, који су принуђени да гледају насиље и дечју порнографију, жале се на психолошке последице, укључујући и посттрауматски стресни поремећај, а у Амазону, где људи понекад пређу скоро 20 километара дневно, постоји и платформа названа Мецханицал Турк, где радници обављају ситне аутоматизоване послове за ситан новац. Уберови возачи, који нису запослени у компанији, жале се на дезинформације и нестабилне зараде.
То, сасвим сигурно, нису најгори послови на свету. Магацински радници у Амазону, на пример, раде сличан посао као и радници у традиционалним логистичким компанијама и складиштима малопродајних ланаца, попут Волмарта. Просечна плата у Амазону је око 12 долара на сат, зависно од локације. Волмарт је недавно саопштио да повећава најнижу сатницу на десет долара и да је просечна радничка зарада 10 долара на сат (за оне који раде по уговору) и 13 долара (за стално запослене).
Просечна плата у Амазону је око 12 долара на сат
Изван нових технолошких компанија, такође, бројни су случајеви кршења стандарда о здрављу и безбедности, и то у много већој мери него у Теслиним фабрикама, а технолошки сектор није једини који све чешће запошљава људе по уговору.
Међутим, за разлику од компанија у већини других индустрија, технолошки сектор себе представља као напредног покретача позитивних глобалних промена, са визијом. Марк Закерберг је недавно објавио манифест, у коме је описао како Фејсбук може да побољша све – од глобалне безбедности до цивилног ангажмана. Илона Маска је, чини се, у осмишљавању корпоративних идеја инспирисао списак глобалних проблема, а Џеф Безос на сајту за регрутовање запослених наводи да се “успех мери могућим, а не вероватним”. Зашто овакав начин размишљања не применити у сврху побољшања услова рада властитих радника који су плаћени на сат?
Шта раде Фејсбук и Гугл?
Многе технолошке компаније су већ примениле прогресиван начин размишљања на своје службенике. Фејсбук је пионир пријатељске политике када је у питању породица, а Гугл иде дотле да размишља о величини тањира у кантини како би му запослени били здрави.
Наравно, сва та размишљана имају циљ да се победи конкуренција, која такође жели да запосли и задржи инжењере софтвера, али инвестирање у обичне раднике такође носи финансијску корист. Недавно спроведена студија Колеџа Дартмут и Универзитета Висконсина показала је да су искусни радници у магацинима са системом слагања робе као у Амазону много бржи од других радника. То је можда и разлог што компанија нуди погодности, као што је настава у магацину како би им олакшала повратак у школу, и плаћени одмор, који у одређеним околностима могу да поделе с брачним другом.
Како би машине могле да олакшају радницима
Када је реч о физичком раду, компаније у Силицијумској долини ослањају се на сопствену технологију. Тесла има аутоматизовану „фабрику будућности“, Убер прави алгоритме који контролишу садржај без модератора, а Амазон машине које пакују кутије и дронове који их испоручују. Такве технологије имају потенцијал да олакшају посао, али би такође могли и да смање број радних места.
Међутим, у догледно време, радници ће и даље имати одређену улогу чак и у футуристичким технолошким компанијама. Компаније као што су Џенерал Моторс и Волмарт допринеле су утврђивању стандардних радних услова за раднике у сопственим индустријама, а на технолошким компанијама је да то ураде у будућности.
гз.цом / М.А. Блиц
