Video sam ljude kako se onesvešćuju, padaju na pod kao proštac i udaraju glavu. Samo bi nam rekli da nastavimo da radimo, dok je ta osoba još ležala na podu – ovako je novinarima „Gardijana“ radnik u kompaniji „Tesla“ opisao sa kakvim uslovima se sreću zaposleni u „fabrici budućnosti“.
Dakle, ništa nije kako izgleda na prvi pogled. U tekstu se navode i dugi sati rada pod pritiskom da bi se ispunili proizvodni ciljevi glavnog izvršnog direktora kompanije Ilona Maska – čak i ako to podrazumeva fizičke povrede i njihovo zanemarivanje. Kako se navodi, od 2014. do danas u fabriku su bezbroj puta pozvali hitnu pomoć.
Ovaj opis baš nije u skladu sa Maskovom vizijom o menjanju sveta, a kompanija Tesla nije jedina u Silicijumskoj dolini koja se suočava sa ovakvom ironijom.
Ilon Mask je vizionar, ali njegovi radnici izgaraju pritisnuti rokovima
Tehnološke kompanije stiču ugled kao poslodavci uglavnom zbog odnosa prema dobro plaćenim inženjerima, ali one zapošljavaju i hiljade običnih radnika.
Dok stručnjaci primaju visoke plate, imaju velike povlastice i uživaju u pogodnostima napredne politike, radnici istih kompanija često rade u uslovima koji nisu nimalo inovativni.
U kompaniji Fejsbuk grupa od 7.000 tzv. moderatora kontrolišu sadržaje koji se objavljuju na internetu. U Amazonu, više od 90.000 stalno zaposlenih u 70 skladišta skidaju sa polica i pakuju naručenu robu za isporuku. Uberovi algoritmi upravljaju čitavom armijom vozača, a Tesla zapošljava oko 10.000 radnika u fabrici automobila u Frimontu (Kalifornija).
Moderatori u kompaniji Fejsbuk, koji su prinuđeni da gledaju nasilje i dečju pornografiju, žale se na psihološke posledice, uključujući i posttraumatski stresni poremećaj, a u Amazonu, gde ljudi ponekad pređu skoro 20 kilometara dnevno, postoji i platforma nazvana Mechanical Turk, gde radnici obavljaju sitne automatizovane poslove za sitan novac. Uberovi vozači, koji nisu zaposleni u kompaniji, žale se na dezinformacije i nestabilne zarade.
To, sasvim sigurno, nisu najgori poslovi na svetu. Magacinski radnici u Amazonu, na primer, rade sličan posao kao i radnici u tradicionalnim logističkim kompanijama i skladištima maloprodajnih lanaca, poput Volmarta. Prosečna plata u Amazonu je oko 12 dolara na sat, zavisno od lokacije. Volmart je nedavno saopštio da povećava najnižu satnicu na deset dolara i da je prosečna radnička zarada 10 dolara na sat (za one koji rade po ugovoru) i 13 dolara (za stalno zaposlene).
Prosečna plata u Amazonu je oko 12 dolara na sat
Izvan novih tehnoloških kompanija, takođe, brojni su slučajevi kršenja standarda o zdravlju i bezbednosti, i to u mnogo većoj meri nego u Teslinim fabrikama, a tehnološki sektor nije jedini koji sve češće zapošljava ljude po ugovoru.
Međutim, za razliku od kompanija u većini drugih industrija, tehnološki sektor sebe predstavlja kao naprednog pokretača pozitivnih globalnih promena, sa vizijom. Mark Zakerberg je nedavno objavio manifest, u kome je opisao kako Fejsbuk može da poboljša sve – od globalne bezbednosti do civilnog angažmana. Ilona Maska je, čini se, u osmišljavanju korporativnih ideja inspirisao spisak globalnih problema, a Džef Bezos na sajtu za regrutovanje zaposlenih navodi da se “uspeh meri mogućim, a ne verovatnim”. Zašto ovakav način razmišljanja ne primeniti u svrhu poboljšanja uslova rada vlastitih radnika koji su plaćeni na sat?
Šta rade Fejsbuk i Gugl?
Mnoge tehnološke kompanije su već primenile progresivan način razmišljanja na svoje službenike. Fejsbuk je pionir prijateljske politike kada je u pitanju porodica, a Gugl ide dotle da razmišlja o veličini tanjira u kantini kako bi mu zaposleni bili zdravi.
Naravno, sva ta razmišljana imaju cilj da se pobedi konkurencija, koja takođe želi da zaposli i zadrži inženjere softvera, ali investiranje u obične radnike takođe nosi finansijsku korist. Nedavno sprovedena studija Koledža Dartmut i Univerziteta Viskonsina pokazala je da su iskusni radnici u magacinima sa sistemom slaganja robe kao u Amazonu mnogo brži od drugih radnika. To je možda i razlog što kompanija nudi pogodnosti, kao što je nastava u magacinu kako bi im olakšala povratak u školu, i plaćeni odmor, koji u određenim okolnostima mogu da podele s bračnim drugom.
Kako bi mašine mogle da olakšaju radnicima
Kada je reč o fizičkom radu, kompanije u Silicijumskoj dolini oslanjaju se na sopstvenu tehnologiju. Tesla ima automatizovanu „fabriku budućnosti“, Uber pravi algoritme koji kontrolišu sadržaj bez moderatora, a Amazon mašine koje pakuju kutije i dronove koji ih isporučuju. Takve tehnologije imaju potencijal da olakšaju posao, ali bi takođe mogli i da smanje broj radnih mesta.
Međutim, u dogledno vreme, radnici će i dalje imati određenu ulogu čak i u futurističkim tehnološkim kompanijama. Kompanije kao što su Dženeral Motors i Volmart doprinele su utvrđivanju standardnih radnih uslova za radnike u sopstvenim industrijama, a na tehnološkim kompanijama je da to urade u budućnosti.
gz.com / M.A. Blic
