Мира Петровић, директорка „Поште Србије”, која је на ту позицију дошла захваљујући чланству у Партији пензионера, довела је ово јавно предузеће до границе да постане губиташ јер добит остварује само захваљујући изнајмљивању простора.
То практично значи да уколико се откаже најам простора „Поште Србије” ово предузеће би пословало са губитком од 23 милиона евра. Како би се избегло да се црно на бело види, одакле је и заиста зарада предузећа, не пријављује се структура прихода.
С друге стране, међутим, увидом у документацију о пословању под руководством Петровићеве забележен је пад у свему ономе где би „Пошта“ требало да зарађује да би била и заиста одрживо предузеће.
Током ангажмана Петровићеве забележен је пад добити у услугама уплате и исплате, али и у ИТ сектору, као што је кабловска телевизија.
Током ангажмана Петровићеве забележен је пад добити у услугама уплате и исплате, али и у ИТ сектору, као што је кабловска телевизија. Пад је уочљив у услугама и то: постекспреса, финансијским – уплате и исплате и други новчани послови на шалтерима пошта, али и у ИТ сектору – кабловска телевизија и информатичке услуге.
Примера ради услуге електронске поште су за 2017. планиране за 25 одсто мање него претходне. Један од основних разлога за лошије пословање је чињеница да Петровићева не само што не улаже у „Пошту“, већ не набавља ни средства за рад у појединим секторима. Извор „Блица” из овог предузећа наводи да је доста сумњив и начин обраде података у „Пошти“.
– Иако имамо најсавремнији САП систем за базу података у који су још раније уложена огромна средства како би пословање било савременије, али и што је битно, сваки потез видљив и подложан провери, изгледа да све више прелазимо на папир, машину или оловку. Једини разлог може бити да се нешто крије или покушава сакрити – каже извор листа.
Али зато Петровићева није успела да сакрије да само у пословодству има 52 запослена. Међу њима је и дипломирани сликар, пилот, професор одбране, географ, официр полиције. И у њено време настављена је пракса њеног претходника Милана Кркобабића, па је „Пошта Србије“ Мека и ухлебљење првенствено за чланство ПУПС али и за ‘буразерске варијанте’.
Међутим, за разлику од Кркобабића који се ипак у раду ослонио на поједине кадрове „Поште“ и направио резултат од 2014. до 2016, његова наследница је као први потез имала смену управо тих кадрова од којих су неки имали искуство и по 20 година.
Специјални саветници Мире Кнежевић имају месечна примања око 150.000 динара, док је просечна плата поштанских радника нижа од републичког просека и износи око 36.000 динара.
– Док проширује пословодство, с друге стране, нема поштара, па отуда запослени не могу на годишњи одмор. Дани годишњег се противно закону и колективном уговору претварају у слободне дане. По последњим подацима Самосталног синдиката поштанских радника, поштари и други запослени имају не дане, већ 2.500 слободних месеци – каже извор из „Поште Србије“.
Од секретарице до директорке
Развојни пут Мире Петровић могао би се описати као – успешан. Каријеру је почела као секретарица председника ПУПС Милана Кркобабића, а на позицију в.д. директора „Поште“ иако нема одговарајућу стручну спрему. Формално, Петровићеву за челну позицију предложио је надзорни одбор у коме је, међутим, њен брат Драган Гргуревић, иначе директор Сава центра. Петровићева је дугогодишња блиска сарадница лидера ПУПС, а у његову фотељу је села са позиције специјалног саветника у „Пошти“ и платом од 186.588. динара.
У званичној биографији на сајту Скупштине Србије, јер је Петровићева и посланица ПУПС, пише да је специјалиста струковни економиста. То практично значи да је директорка у позним годинама завршила школовање, и то по Болоњи. Међутим, то значи и да нема факултет, а који је обавезна стручна спрема за руководећу позицију у оваквом ЈП.
(Курир.рс/Блиц/Ж. Јевтић/С. Вукашиновић/Фото: Бета/Емил Ваш)
