Када инфлација скочи, то одмах сви осетимо. Цене на рафовима муњевито оду на горе, поскупе готово све услуге, а скоче и цене комуналија. Из Народне банке Србије (НБС) стигла је вест да је инфлација у јуну 13,7 одсто, док је у мају била 14,8. Ипак, то не значи да ће сада уследити и талас појефтињења. Напротив, економисти за Нова.рс објашњавају да цене производа широке потрошње и даље могу да расту.
Од почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, стопа инфлације у Србији била је у непрестаном порастује, а свој максимум достигла је у марту ове године када је износила 16,2 одсто. У мају је имала вредност од 14,8, чиме је први пут од септембра прошле године спала на вредност испод 15 процентних поена.
Пораст инфлације најбоље су осетили грађани по својим новчаницима, а најновији, мањи индекс инфлације, сада не значи да ћемо због овог смањења, као потрошачи, имати икакву вајду.
Горан Радосављевић економиста и професор на ФЕФА факултету, за Нова.рс пластично објашњава да ову појаву не треба да зовемо “пад инфлације”, јер, како каже, инфлација је и даље ту, само у другом индексу.
“То значи да инфлације и даље има, али је она сада спорија. На пример, прошлог месца је нешто поскупело за четири одсто, а овог месеца то поскупљење ће бити три одсто. Грађани сада са новим индексом не треба да очекују никаква појефтињења”, указао је он.
Према његовим речима, појефтињења су могућа само у случајевима код неких “административних цена”, односно када држава реши да нешто појефтини, или код производа сезонског карактера. Као пример наводи да је парадајз сада јефтинији него пре три месце, али подвлачи да то није последица успорене инфлације.
“У овом тренутку, ја не очекујем да цене крену на доле, напротив, очекујем да цене остану на сличном нивоу, чак и када се узроци раста тих цена у неком тренутку буду вратили. Узмимо на пример цене деривата. Деривати су сада далеко скупљи, а сирова нафта вратила се на ниво од пре ковида. Узрок за поскупљење је био тај, што је цена сирове нафте отишла преко 100 долара. У међувремену се вратила назад, али су цене деривата остале исте”, направио је поређење економиста Радосављевић.
Највише поскупљује оно што свакодневно купујемо
Истог става је и економиста Душан Никезић. Он за Нова.рс каже да цене у Србији и даље расту и констатује да се поскупљења највише односе на оно што свакодневно купујемо и нашта издвајамо највећи део наших примања.
„Грађанима у Србији није битно што су рачунари или телевизори у последњих годину дана поскупели ‚само‘ четири одсто, али свакодневно осећају драматично повећање цена хране од 23 одсто, струје 27, гаса 29, или становања за 22 одсто, јер за те намене потрошимо већи део нашег новца. Иако већ месецима слушамо о паду инфлације, цене ових основних животних производа расту из месеца у месец, па су у првој половини године цене хране порасле 10,4 одсто, струја је поскупела 14,8, а гас чак 20 процената“, рекао је Никезић.
“Неће бити појефтињења ни са једноцифреном инфлацијом”
НБС је саопштила да је њихова пројекција да се међугодишња инфлација до краја године спусти на ниво од осам одсто.
Економиста Горан Радосављевић понавља, да ни тада грађани неће имати много разлога за радовање, јер је, како каже, то “просечна инфлација”, а тај просек “не мора да одговара реалности”.
“Инфлација од осам одсто значи да су у периоду од годину дана све цене у просеку порасле осам одсто. Грађане највише интересују цене хране и становања, јер на то троше 85 одсто свог буџета. То је у протекле две-три године поскупело 40 до 50 одсто. Те цене се нису вратиле назад, а по свему судећи и неће. То је једноставно тако, кад нешто поскупи, оно остане на том нивоу”, рекао је Радосављевић.
“Инфлација у Србији највећа у последњих 20 година”
Душан Никезић истиче да се Србија суочава са највећом инфлацијом у последњих 20 година и додаје да је то последица погрешне економске политике ове власти.
Он је инфлацију од 13,7 у Србији упоредио са другим земљама, па је навео да је у ратом захваћеној Украјини инфлација 12,8, у евозони износи 5,5, док је у Русији и Америци 2,5 одсто.
„Зато се и дешава да Словенци плаћају 10 одсто мањи рачун за најосновније животне намирнице у продавници, а да им је плата дупло већа. Зато смо дошли у ситуацију да су наши суграђани принуђени да се одричу основних намирница, попут млека и меса. Да би дошло до пада цена, неопходно је спровести конкретне мере за заустављање инфлације, које Странка слободе и правде предлаже већ више од годину дана, а које предвиђају престанак штампања новца, утврђивање структуре цена 100 основних производа, ограничење трговачких маржи, опорезивања екстрапрофита у енергетици, рударству и трговини, као и значајно повећање улагања у пољопривреду и енергетику“, навео је он.
Никезић је закључио и да раст плата и пензија не може да испрати инфлацију, те да су грађани „сваког месеца од почетка године били на губитку“.
Додаје и да најављена повећања плата и пензија неће имати великог ефекта.
„Сада се помпезно најављују мере владе којима ће новембарска пензија и октобарска плата просветара, медицинских сестара и техничара бити повећане за 5,5 одсто, али до тада ће просечна инфлација овим темпом достићи девет процената. То значи, да ће просечном наставнику или медицинској сестри инфлација до тада суштински ‚истопити‘ 25.000 динара примања, па ће и са најављеним повећањем константно бити у губитку“, закључио је Душан Никезић.
Foto: Shutterstock
Александра Петровић Нова
