Da, sve počinje sa kupovinom. Planiranom. Nije bilo impulsivnog trošenja, a ne, nije to greška u ovom slučaju, već naprotiv, sve je bilo dogovoreno i isplanirano, ali… Ono „ali“ što svima sreću kvari. Eh, sve sam isplanirala, pripremila, pare skupila i otišla da kupim novi usisivač. Aha, usisivač. Taj aparat vrlo značajan među kućnim aparatima. Čest drug ženskog bića. Onaj koji nam olakšava život i skupljanje kamara mrvica i ostalih neidentifikovanih komada svega i svačega ispod stola i drugih zabitih kutkova stambenog prostora. Onaj drug što bukom rasteruje sve iz prostorije. Koji nas prati u stopu u radu i prosto bodri svojim zvukom. Baš taj aparat odoh da kupim, jer je, na moju veliku žalost, stari odlučio da se penzioniše. Ušla sam u jednu od mnogobrojnih prodavnica tehnike i odlučila da kupim model koji izgleda svi zovu usisivač na vodu, iako iskreno radi isto na struju, ali ima veliki prostor u koji se sipa voda, te time kažu da manje prašine izlazi pri čišćenju po kući. Istina jeste da nekako manje praši, ali da je kabast jeste. Moj je isti kao mali Artu-Ditu (R2-D2), pametni robot iz serijala filmova „Ratovi zvezda“ („Star Wars“). I isto tako koristi meni neki totalno nerazumljivi jezik. Nikako da se dovogorimo da se prestane saplitati o svoj kabal, da preko praga sam pređe, da ne moram svuda da ga nosim i prenosim,… Ma, jednostavno da savlada sve što je moj stari usisivač znao vrlo lepo da radi i to bez neke posebne dresure i naprednih kurseva za upotrebu i komunikaciju. Ali moj Artu neće ni da čuje. Jok vala. Tera po svome i samo frkne namćorasto kod praga, zategne kabal i ni makac dalje ukoliko ga ja ne prenesem i smestim na neko drugo pogodno mesto. A tek kada završimo čišćenje i sređivanje kreće njegov kupanjac. O, da, ova rasa voli kupanje posle trčkaranja po vašoj kući. Nakon svega stvarno nema druge nego da shvatim zašto kažu da je čišćenje usisivačem po kući ravno po težini, kako navode neka poređenja, čak i rudarskom poslu. Mislila sam da se malo šale, ali definitivno šala nije. I nemoj da se neko sa domaćicama šalio, jer nakon takvih fizičkih aktivnosti, uz još i ribanje i kuvanje, verujte da bi mogle da pobede u takmičenju obaranja ruku i trčanju, dizanju tegova i bar još nekoliko atletskih disciplina. A još ako imaju i klince – definitivno imaju više kondicije od prosečnog sportiste. Elem, da se vratimo mom Artiju, kako sam počela od milošte da ga zovem, dok smo se ubeđivali da konačno sam pređe prag. Najbolje je ono brčkanje uraditi odmah po završenom čišćenju, inače verujte vašoj Nedi, ni gas-maska neće baš pomoći. Jeste, avaj, vaša Neda može tome posvedočiti, jer je odložila jednom brčkanje i kako je bilo leto i temperatura u plusu trideset i kusur možete pretpostaviti šta se desilo. Prvo sam išla po kući kao pas tragač njušeći svaki kutak u potrazi za tim nekim čudnim i neugodnim mirisom, a kada sam došla do Artija bilo mi je jasno da se njegove „pelene“ moraju redovno „menjati“. Našla sam gumene rukavice, pripremila teren i hrabro se dala na rešavanje tekućeg problema. I kako se u mojoj kući za svako čišćenje koriste soda-bikarbona ili sirće i ovde je Arti oriban na sličan način, pa šta nam bude. A možda negde i potajno postoji moja nada da Arti neće hteti posle više da radi i eto mene do radnje da kupim onaj obični usisivač i nastavim po starom. Pati moja duša još za jednim saradnikom u čišćenju kuće. Davno je to bilo, ali taj mališa Tošibin je bio najbolji drug ikada u kućnim poslovima. Lak, sa dva velika točka kojima je savlađivao sve moguće prepreke, dugim crevom i onim štapom iz pola tuceta delova, pa i do krova mogu stići da očistim ćoškove, a ne da moram da ga nosam i dižem kako bih bar malo neko ćoše dohvatila. I što je najbolje, kada se odvrne gornji deo u kojem je motor i skloni jedna opna, ostatak usisivača, odnosno donji deo, je bio za skupljeni otpad, koji u kesu lepo izručim i adios u smeće. Nema kesa za menjanje, nema vode i potencijalne žabokrečine, niti nekih malih, maleckih posudica, već ceo donji deo usisivača vam je na raspolaganju, bez opasnosti da nešto uskisne. Sve gotovo, sve rešeno i odmah spremni za sledeću akciju, dok kod Artija moram čekati da se i ti neki sunđeri dobro osuše, inače ode posle motor. A vukao je moj Tošibić sve – od dlaka, mrvica, prašine, do po neke igračke ili perlica raznih, vode, stakla,… ma, sve i to bez opasnosti da nešto posle negde zariba. Bio je to moj car tepih-džungle, eee. Kad spomenuh sodu-bikarbonu i sirće odmah se setih filma „Moja mrsna pravoslavna svadba“, kako naši prevedoše „My Big Fat Greek Wedding“ („Moja velika masna (debela) Grčka svadba“) iz 2002. godine, u kojem glavni lik Tula (Fotoula „Toula“ Portokalos), koji interpretira Nia Vardalos (Antonia Eugenia „Nia“ Vardalos) ima oca Kostasa (Costas „Gus“ Portokalos – Majkl Konstantin, Michael Constantine), koji sve leči, od opekotina do bubuljica, vindeksom – sredstvom za čišćenje prozora, pa je tako kod mene kući naročito sa sirćetom. Nešto zagori – sipaj sirće i ostavi na vrućoj ringli da prokuva i posle samo operi. Neće voda dobro da otiče – sipaj u odvod vrelo sirće i so, i neka tako odstoji. Sa majica nikako ukloniti bele fleke od raznih dezodoransa, onih anti-perspiranata – pre pranja potopi majicu u sirće, em čuva boju, em će skinuti sve tragove. Tu se nađe posla i za sodu-bikarbonu, jer je preporučljivo za belji osmeh i zdrave desni – razmuti sodu-bikarbonu u čaju od žalfije i mućkaj, ili samo operi zube sodom-bikarbonom. Čišćenje frižidera – rastvoriti malo sode-bikarbone u vodi i oribati, neće više biti ni neugodnih mirisa. Povrće pre jela – prvo malo potopiti u rastvorenoj sodi-bikarboni u običnoj vodi, pa oprati i posle jesti. Ma, ima toga još. Sve se kod mene kući rešava sodom-bikarbonom i sirćetom. Nema greške sa njima. Te tako i sledeći put kada sam koristila moj mali Artu sipala sam vode koliko traže i dodala malo sode-bikarbone i nije bilo više čudnih mirisa ukoliko odmah nije bio brčnut, jer se na ovim našim prostorima dešava da nestaje vode i nije onda lako Artiju da redovno održava svoju higijenu.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda 22. oktobar 2019. godine
