Шокантна изјава Горана Родића, потпредседника Грађевинске коморе Србије „како је велики узрочник смрти радника на градилиштима конзумирање алкохола“, изазвала је бројне реакције у јавности и велика негодовања, те су се многи запитали одакле Родићу овакве информације, будући да јавности није било предочено да је присуство алкохола у крви узрок неке од несрећа које су се у минулом периоду догађале на градилиштима.
– Баш седим у ресторану који је прекопута једног од градилишта и видим како радници уносе пиво. Више пива туда прође него што се користи у ресторану. Позната је ствар да се на градилиштима пије – каже за „Блиц“ Родић и додаје како према његовим информацијама 80 одсто градилишта нема добар програм заштите на раду због чега се радници не тестирају и због чега долази до незгода.
На ове наводе бурно су реаговали синдикати грађевинских радника који тврде да су овакве ствари ретке, а да је узрок несрећа у којима су страдали радници потпуно другачији.
– Уколико је заиста тачно да је господин Родић изјавио овако нешто онда је ово велика срамота за њега. Ти људи раде за дневницу како би прехранили себе и своју прородицу и сигуран сам да им не пада на памет да конзумирају алкохол и онемогуће себе да сутрадан раде и зараде новац – наводи за „Блиц“ Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и ИГМ-а Србије.
Међутим, Аца Поповић, директор привредене Коморе Београда тврди да на градилиштима има радника у алкохолисаном стању, али да они раде искључиво на дивљим градњама.
– Алкохол је само један од разлога страдања радника, док су нелегална градилишта и приучени радници без искуства и знања о основним пословима такође узроци који доводе до несрећа – каже Поповић за „Блиц“ тврдећи како је све мањи број оних који су квалификовани за посао грађевинара, већ тај посао обављају сви они који немају искуства и којима је потребан било какав посао.
Ко одговара за рад у алкохолисаном стању ?
Закон о раду јасно наводи да „послодавац може да откаже уговор о раду запосленом због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла“, те за конзумацију алкохола бива одговоран сам радник који чини преступ.
Унос алкохола на градилиште треба да контролишу пословођа и шеф градилишта који не би смели да дозволе конзумацију било које врсте опојних пића, али према речима Родића, ту контролу готово нико од њих не врши.
– Треба да постоји алкотест којим се проверавају радници, али нико то не ради јер је тим „дивљим градилиштима“ битно само да имају раднике на броју. Ти људи живе лоше, немају нормалне услове за живот па се скупе сви заједно, заложе ватру, греју се и током радног времена пију, нарочито сада када су сезоне слава, свако донесе по нешто и само се пије – тврди Родић који чак наводи како се и повреде на раду прозроковане дејством алкохола прикривају, возе приватним колима у болнице и не пријављују надлежним службама.
У највећем броју случајева у којима послодавци затекну алкохолисане раднике изричу се опомене пред отказ, а тек уколико се непримерена радња понови послодавац прибегава давању отказа.
Казне које би послодавац могао да изда за дејство алкохола су: опомена, новчана казна, смањење плате, премештај у нижи платни разред, премештај на друго радно место и отказ.
Алкохолисано стање – кршење мера безбедности?
Мере бездедности на градилиштима подразмевају да сви запослени буду заштићени на адекватан начин тако што ће носити шлемове, заштитну обући и одећу која их може заштити од инцидената који се често дешавају на градилиштима, те радници у алкохолисаном стању са успореним рефлексима могу не само повредити себе, већ и колеге.
Шта чине надлежни?
Како наводе у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, инспекција приликом свог редовног надрзора није констатовала ситуације у којима су радници конзумирали алкохол, као и да послодавци имају обавезу да санкционишу овакве преступе.
– Послодавац својим актима утврђује начин и поступак по коме се утврђује да ли је запослени у току радног времена под дејством алкохола, без обзира на то да ли је дошао на рад под дејством алкохола или је конзумирао алкохол у току радног времена – наводе у датом министарству.
Прича о „зидарском пиву“
Нису ретке приче о грађевинарима који воле пиво, али и сав алкохол па су створени многи жаргонизми попут чувеног „зидарска флаша пива“.
За протеклих 10 месеци у Србији је погинуло преко 30 људи који су били упослени као грађевински радници, од чега је највећи број њих страдао у Београду и радио на црно, а јако често и на дивљим градилиштима.
Како решити овај проблем?
Коришћење алкохола и рад у алкохолисаном стању није ретка појава на дивљим градилиштима, те нису ретке ни повреде, па чак и смртни исходи због козумације пива, вина, ракије или других алкохолних текућина.
Но ипак, се поставља питање како несрећан крај предупредити и како уклонити пијане раднике са градилишта.
– Свима мора да буде јасно да је рад на грађевини прилично тежак посао, те за људе који тамо раде мора да постоји одговарајућа сатисфакција. Битно је да школујемо професионалне раднике који знају ша треба да раде на градилиштима, а не да то буду они који немају дана искуства у оваквим пословима. У овом послу мора да постоји перспектива и радници морају бити поштовани због посла који раде, те ће и посао бити квалитетније урађен – закључује Аца Поповић.
А. Милутиновић Блиц
