Na ovogodišnjem Mikser festivalu, u nedelju 1. juna, u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu održana je panel-diskusija pod nazivom „Iskustva samoniklih inicijativa u javnim kulturnim politikama“. U okviru događaja prikazan je dokumentarni film posvećen poslednjim danima Zelenog zvona, legendarnog prostora slobode, otpora i umetničkog izraza iz Zrenjanina, koji je od 1991. do zatvaranja 2016. godine bio utočište nezavisnih mislilaca, umetnika i aktivista.
Panel je okupio pojedince koji su svojim radom i zalaganjem obeležili nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji: Branislava Gutu Grubačkog, osnivača Zelenog zvona i Pokreta Novi optimizam, Anu Miljanić direktorku CZKD-a, Milicu Pekić, kustoskinju i suosnivačicu umetničkog kolektiva KIOSK, Zdravka Vulina,sadašnjeg producenta a bvšeg direktora SKCNS Fabrike, i Ivana Lalića, dramskog pisca i izvršnog direktora Mikser festivala. Razgovor je moderirala novinarka Marina Fratucan iz Novog Sada.
Govoreći o Zelenom zvonu, Branislav Guta Grubački podsetio je da je ovaj prostor bio mnogo više od ugostiteljskog objekta, bio je jedna vrsta pokreta, utočište i simbol jedne generacije.
„Zeleno zvono nije bilo samo mesto, to je bio duh, vreme, neraskidiva solidarna povezanost ljudi.Okupljalo je umetnike, glumce, muzičare, profesore, aktiviste, sve one koji su želeli da stvaraju i misle drugačije. Bio je to dugo jedini prostor u Zrenjaninu u kojem si mogao da čuješ drugačiji ton, da vidiš drugačiju sliku, da razmišljaš svojom glavom i razmenjuješ to javno sa drugima”, rekao je Grubački.
On je dodao da Zeleno zvono za svojih 25 godina gotovo nikad nije imalo institucionalnu podršku, ali je imalo moć stalnog okupljanja koje je preraslo nekakvu zajednicu. „Zato kad me pitaju šta je za mene najvažnije što sam radio, kažem Zeleno zvono. Jer to nije bilo samo mesto, to je bio društveni pokret, prostor u kojem je otpor dobijao oblik, a sloboda smisao, i iz kojeg je i izašao pre više od 20 godina i Pokret Novi Optimizam kao nematerjalna artikulacija svega”, istakao je Grubački.
Konstatovano je da je danas nemoguće takvo Zeleno zvono ne samo u Zrenjaninu, nego bilo gde drugde u Vojvodini i Srbiji, i da je zato naš jedini zadatak političko delovanje za promenu ambijenta i režima u kojem živimo.
Izvršni direktor Mikser festivala Ivan Lalić ocenio je da su samonikle kulturne inicijative, poput Zelenog zvona ili samog Miksera, ključni pokazatelji snage zajednice i kulture van institucionalnih okvira.
„Kada govorimo o decentralizaciji kulture, ne govorimo samo o geografiji, već o povratku kulture njenim izvorima, zajednicama, inicijativi, smislu. Samonikle inicijative nisu incidenti. One su model za budućnost“, rekao je Lalić.
On je upozorio da, iako su pojedini zakoni o privatnim inicijativama formalno usvojeni, oni se ne primenjuju u praksi. „Danas, i posle tri decenije tranzicije, mnoga naša pozorišta još uvek funkcionišu po modelima iz osamdesetih. Sistem se nije reformisao, ostao je zamrznut. Potrebna je suštinska promena u organizaciji, pristupu i finansiranju kulture“, naglasio je.
Lalić je dodao da iskustva samoniklih prostora stvaranja i otpora ne treba romantizovati, već institucionalizovati, ne kako bi ih se sputalo, već kako bi im se omogućio opstanak i rast.
Učesnici panela su poručili da bez slobodnih prostora izražavanja i podrške samoniklim inicijativama, kulturni život u Srbiji ostaje siromašniji i zatvoreniji. U vremenu u kojem institucije sve više podležu političkoj i ekonomskoj kontroli, upravo ovakvi prostori pokazuju da kultura može biti i mesto otpora, dijaloga i društvene transformacije, poručeno je na panelu Mikser festivala.
