Због недовољног броја специјалиста у болницама, а све више пацијената, термини за амбулантне прегледе сведени су на минимум, а свакодневно заказивање, уведено у време бивше министарке здравља Данице Грујичић, више не постоји. За преглед код пет најтраженијих специјалиста, пацијенти у Србији чекају два до три месеца, неретко и дуже, због чега већина одлази у приватне установе.
Лекари за Нова.рс кажу да се хватају за главу, ако треба да закажу термин за преглед у секундарној или терцијарној здравственој установи за интернисту-кардиолога, ендокринолога, неуролога, реуматолога или физијатра.
Ситуација је у великим градовима за нијансу боља, него у малим местима у унутрашњости, где су оболели усмерени на опште болнице у којима нема ни кадрова, ни медицинске опреме.
Термини само почетком месеца
“Тешко је заказати термин за специјалисте, нарочито за кардиолога и ендокринолога. Наша Општа болница кад избаци термине, не буде их ни близу довољно у односу на број пацијената. Лекари се дословно грабе за термине како би их обезбедили оболелима. Ко се у моменту, кад избаце термин, нађе поред компјутера, тај ће успети, а остали морају да чекају следећи месец. За кардиологе и ендокринологе чека највећи број пацијената, а тих специјалиста је мало”, објашњава др Олгица Обрадовић, директорка Дома здравља у Смедереву.
У Општој болници у овом граду, почетком сваког месеца специјалисти избацују по неколицину слободних термина за наредни месец, па ко уграби – добија преглед.
“Свакако се чека минимум месец и по дана, а за оне који немају среће да овог месеца добију термин, чекаће следећи, па ће тек кроз два до три, доћи на ред. Ако је неко хитан, иде у наш Ургентни центар. Људе са упутом без термина у београдске болнице не можемо да шаљемо, у случају да у нашој, градској, нема места”, каже др Обрадовић.
У већини мањих места у нашој земљи проблем са заказивањем је исти.
“Посебан проблем је недостатак специјалиста секундарног нивоа. У Милановцу нема ендокринолога, ни интерниста кардиолога. Такође велики проблем је и заказивање код реуматолога или физијатра. Ова гужва за термине је само показатељ да у нашој земљи специјалисти опште медицине треба мало да се уозбиље и да више користе своју специјализацију. Често, беспотребно људе шаљу код специјалиста, рецимо код ендокринолога или кардиолога на свака три месеца, за симптоме које у дому здравља можемо да решимо”, објашњава докторка опште медицине, која је замолила да остане анонимна, а запослена је у Дому здравља у Горњем Милановцу.
Лекари у домовима здравља беспомоћни
Она сматра да држава мора да организује едукације за лекаре у примарним здравственим установама, пре свега у мањим местима, и да им хитно обезбеди медицинску опрему за рад, како не би слали пацијенте код специјалиста за сваку ситницу.
“Немамо обучен кадар, нити техничке могућности да лечимо људе, а могли бисмо када би нам систем помогао, што би државу далеко мање коштало, него ово како је сад. У Милановцу немамо сонду, ни ултразвук, без тога не можемо ништа. Могли бисмо да радимо и холтер притиска, што раде сви лекари у домовима здравља у земљама региона. Ми у Србији само пишемо упуте и издајемо рецепте. Шаљемо пацијенте код специјалиста са упутима без термина, јер их нема. Код нас не буде више од 20 слободних термина у месец дана за специјалисте, а имамо 15 лекара и свакодневно сви шаљу бар по једног пацијента на специјалистички преглед”, прича ова докторка.
Она наглашава да Моравички округ нема ниједног васкуларног хирурга, па грађани масовно одлазе у приватне ординације или се сами сналазе да дођу до лекара у Београду.
“Сами то решавају, јер ми немамо основа да их одавде шаљемо на васкуларно у Београд, где се иначе чека месецима”.
Заказивање „само петком“
Иако у Београду и другим великим градовима ради далеко више специјалиста, него у мањим местима, има и много више пацијената, због чега ни београдски домови здравља не могу да дођу до термина.
„То свакодневно избацивање термина, које је увела Дана Грујичић више нигде не важи. Рецимо, ендокринолози избаце слободне термине петком ујутру и то се одмах попуни. Пацијенти долазе у шест ујутру како би били међу првима и уграбили датум за преглед. Они који стигну касније, не добију ништа, па онда долазе наредних недеља, све док им не нађемо термин, који буде за месец и по од доласка, или два, три, зависи од гужве“, прича за Нова.рс докторка запослена у једном београдском дому здравља.
Она наглашава да имају велики проблем са заказивањем и код неуролога.
„Пацијенти траже одређене докторе, а термине добијамо за амбуланте по бројевима, не по имену лекара. Тих термина је мало, па ако хоће у Клинички центар, пацијенту дамо упут без термина. Међутим, у све већем броју установа не примају упуте уколико нема термина, и онда људи иду приватно да се лече, јер немају избора“, каже докторка.
Први преглед „као на траци“, траје пет минута
„Страшно је што у појединим болницама у Београду заказују такозване скраћене термине, који иду на пет минута, за први преглед. То је наравно недовољно времена да пацијент објасни и симптоматологију коју има, а не да добије комплетан специјалистички преглед. То раде само да би фиктивно показали како имају довољно термина који су заправо бескорисни. Наше здравство се свело на лично залагање сваког лекара, колико ће ко да се заузме за пацијента, од тога људи данас зависе“, наглашава наша саговорница из дома здравља.
На Клиници за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србија (УКЦС), најављују већи број термина и другачији распоред рада лекара, због наглог повећања броја пацијената.
„Радимо као да смо у рату“
„Овде је као у рату, сви радимо све. Имамо огроман прилив пацијената у хитној служби. Трудимо се да оболели који су без термина буду прегледани, јер они не долазе зато што покушавају да се убаце преко реда, већ имају висок притисак и озбиљне проблеме, а нису могли да закажу. Не можемо да враћамо пацијента јер може да се шлогира већ сутрадан и шта онда? Мораћемо да појачамо број термина јер смо пребукирани“, каже за Нова.рс проф. др Предраг Митровић, специјалиста кардиологије.
Промена времена у последњих неколико месеци стравично је утицала на здравље срчаних болесника, истиче он.
„Радимо далеко више од броја термина који избацимо. Нема више као некад да старије колеге не раде амбуланту, немамо тај луксуз данас“, објашњава проф. др Митровић.
Специјалисти у болницама, као и њихове колеге лекари опште медицине, слажу се да је тренутно једино решење јачање примарног здравственог сектора, односно едукација изабраних лекара, како би могли да збрињавају комплекснија обољења, без упућивања пацијената на секундарни и терцијарни ниво за лакше симптоме, и опремање медицинском апаратуром свих домова здравља у Србији.
Цене специјалистичких прегледа – приватно
Преглед – Цена
Ендокринологија – од 4.200 до 8.000
Кардиологија – од 6.500 до 8.500
Неурологија – 4.200 до 8.000
Реуматологија – 4.500 до 6.000
Физијатрија – од 3.000 до 7.000
Foto: Nova.rs
Ана Марковић Нова
