У Републичком заводу за заштиту споменика културе и Заводу за заштиту споменика културе града Београда ових дана влада хаос, јер су, како незванично сазнаје Нова.рс, обе директорке Дубравка Ђукановић и Оливера Вучковић поднеле оставке. Како наводи наш извор, на тај корак су се одлучиле јер се од ових институција у наредном периоду очекује да скину заштиту споменика културе комплексу Генералштаба који је уступљен зету Доналда Трампа.
Министар грађевинарства Горан Весић, у име Владе Србије, потписао је у мају Уговор о ревитлизацији комплекса Генераштаба у Улици Кнеза Милоша са америчком компанијом „Аффинитy Глобал Девелопмент“, за који је стручна јавност оценила да је у потпуности неприхватљив начин обнављања овог споменика културе.
Степен заштите који ужива Генераштаб подразумева да би комплекс требало да буде обновљен у истоветном облику какав је био када је изграђен, док је из нацрта које је понудила америчка компанија, блиска Доналду Трампу, више него очигледно да то неће бити урађено на тај начин, већ да ће значајан део комплекса бити срушен. Да би то могло да се уради по закону надлежене институције морају да укидну статуса споменика културе.
Саговорник Нова.рс из Завода за заштиту културе града Београда који је желео да остане анониман објашњава за Нова.рс да је оставка њихове директорке Оливере Вучковић извесна, али да нико у тој институцији није добио још ништа “црно на бело”.
„Сарадници се плаше да билота потпишу“
Директоркина оставка, према његовим речима, прво треба да стигне пред Управни одбор завода, па онда у Скупштину града која је оснивач ове институције.
“У Заводу влада потпуни хаос. Људи међу собом причају увелико да директорка одлази, али нико нам ништа не саопштава званично. Напето је па се стручни сарадници плаше да било шта потпишу” описује атмосферу.
Слично је и у Републичком заводу, где су, како нам преноси неименовани извор, претходних дана константно одржавани састанци са појединим представницима из Министарства културе.
И у једној и у другој институцији запослени су чули шта се дешава код оних других, што је још више појачало тензије.
Међутим, ни у Републичком ни Градском заводу нису желели јавно да говоре за Нова.рс. И Оливера Вучковић и Дубравка Ђукановић остале су неме на наше позиве и захтеве за разговор.
Из Завода за заштиту културе града Београда само нам је кратко поручено да сва питања која имамо за њих морамо прво да упутимо Градском секретаријату за информисање. Из Градског секратеријата, као из Министарства културе до објављивања овог текста није стигао одговор на наша питања.
До сада затварале очи пред девастацијом
Чињеница је да су ове институције претходних година врло често затварале очи пред девестирањем споменика културе и архитектонског наслеђа Београда, али и других градова у Србији.
Тако је 2020. године чак била и покренута онлајн којом се захтева оставке Оливере Вучковић, због, како је тада наведено, нарушавања београдске архитектуре и давања дозвола за уништавање архитектонских вредности које би на тој функцији требало да заштити.
Странка Заједно је у фебруару 2023. године поднела је кривичну пријаву против Вучковићеве, као и тадашње министарке културе Маје Гојковић, надлежних при Заводу и Министарству културе, јер нису, како је наведено, “заштитили зграду некадашње Главне железничке станице у Београду, која је имала статус споменика културе од великог значаја”.
Сама Оливера Вучковић у ретким обраћањима јавности тврдила је да они реагују на сваки покушај нарушавања урбаног наслеђа, а онда кад не реагују, то је зато што закон тако налаже.
Тако је у јулу 2023. године коментаришући за РТС честа рушења зграда које су докази и сећање на историјско урбано наслеђе града, као што је више објеката на Неимару и Врачару, уместо којих су сазидале вишеспратнице, рекла да је “једини механизам против оваквих потеза несавесних инвеститора утврђивање просторно-историјских целина и да је у току поступак за заштиту неколико културно-историјских целина”.
Међутим, ти поступци су ишли доста споро, а за то време настале су многе препознатљиве београдске грађевине. Оливера Вучковић је тада објаснила да је за то одговорна грађевинска инспекција, а не Завод и да оно што Завод једино може да уради је да позове грађевинску инспекцију.
Дубравка Ђукановић се још мање појављивала у јавности, а њене коментаре девастације културног наслеђа услед најезде инвеститорског урбанизма тешко је наћи. Медији су, међутим, писали о сукобу интереса када је њена приватна фирма „Студио Д Арт“ у периоду од 2017. до 2020. добила посао од Покрајинског завода за заштиту споменика културе на чијем челу је био њен тада невенчани партнер Зоран Вапа.
Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs; Screenshot/Youtube/Ariadne NoviSad; Goran Srdanov/Nova.rs
Јелена Булајић Нова
