Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Христова победа је мелем, мелем животворни, за све људе, јер сви су постали прокажени од греха и смрти (…) О, прекрасни и животворни мелеме! Која рука да те не прихвати! Које срце да те не привије на ране своје! Које грло да те опева! Које перо да опише чудотворност твоју! Која рачуница да изброји досадашња твоја исцељења болних и васкрсења мртвих! Која суза да ти благодари!“ Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Ходите, дакле, сви ви, браћо, који се страшите смрти, Приступите Христу Васкрсломе и Васкрситељу, и Он ће вас ослободити од смрти и страха смртнога.“ Српска православна црква и њени верници, као и сви православни хришћани било где на свету, прослављају данас најрадоснији и највећи од свих празника – Васкрс или Хришћанску Пасху (грч. Χριστιανικό Πάσχα), дан када је Господ Исус Христос победио смрт и тиме би установљен темељ Хришћанства.
Васкрс (стсл. въскръсъ, ређе и донекле арх. Велигдан) је празник над празницима, јер је то дан када се испунише очекивања и жеље свих праведника и пророка од праоца Адама до Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља, а означава прелазак Господа Исуса Христа из смрти у живот, те тиме је и нада свим хришћанима у сопствено васкрсење. Након Страсне недеље, током које се на службама у цркви подсетисмо прорповеди и страдалних мука Господа Исуса Христа, у недељу се зби Васкрсење Господње, којем прво посведочише Божија створења Ангели, а о томе пишу Епископ Данило и Епископ Амфилохије у књизи „Нема лепше вере од хришћанске“ следеће: „Његово тело су скинула са Крста Његова два тајна ученика: Јосиф из Ариматеје и Никодим, кнез јеврејски. …
Када је Господ испустио дух свој, завеса у храму се поцепала на двоје; земља се затресла, сунце помрачило; отворили су се гробови и оживели су неки мртви из околине Јерусалима. То значи да је и сама Христова смрт имала антисмртно и васкрситељно дејство и да је Христос на Велики Петак својом смрћу победио смрт. А Христова душа сишла је тада у Ад, место где је Сатана држао у мраку душе упокојене од Адама и Еве до Светог Јована Крститеља. Христос је проповедао тим душама радосну вест спасења, разбио окове Пакла и избавио прародитеље Адама и Еву и све упокојене људске душе које су га примиле као свога Господа и Спаситеља. Сила Његовог Васкрсења потресла је Ад, земљу и небеса. Зати је Васкрс најрадоснији празник. Тада се поздрављамо: ‘Христос воскресе!’ и отпоздрављамо ‘Ваистину воскресе!’ … Од Божијих створења први су виделу Христово васкрсење Ангели Божији. Један светлосни Ангео одвалио је камен од гроба и показао женама Мироносницама да је Христос већ васкрсао и указао им на празан гроб. Затим је Марија Магдалена видела Васкрслог Господа.
По Црквеном усменом предању Христос се, уствари, после Васкрсења јавио најпре Богородици, да њу обрадује као Мајку, која је највише страдала гледајући свог распетог Сина на Крсту. Свети Евангелисти то намерно нису записали, да не би неко рекао како је Пресвета Дева у материнској тузи измислила Васрсење свога Сина.“ Васкрс је покретни празник, али увек се слави у недељу, а претходе му четрдесетодневни Часни пост и још недељу дана Страсне недеље, која је последња недеља овоземаљског живота Господа Исуса Христа, те пост пред Васкрс траје седам недеља. Као покретни празник најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, јер се прерачунава у односу на пролећну равнодневницу и први пун месец накоњ ње, те је увек после јеврејске Пасхе.
Општеважеће одлука о датуму празновања Васкрса донета је 325. године на Првом васељенском сабору у Никеји. Следећа два дана након Васкрса се зову се Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак, а цела та седмица се зове Светла недеља (Васкрсна недеља или Пасхална недеља – грч. Διακαινήσιμος εβδομάδα) и прославља се као непрекидни дан од Васкрса, те се тако и служе богослужења, као и на Васкрс, а петак ове недеље је посвећен Пресветој Богородици, односно Живопријемном источнику (грч. Ζωοδόχος Πηγή) – Источни петак (Светли петак – грч. Παρασκευή Διακαινησίμου), познатом и као Извор излечења. Светла недеља је трапава и тада се средом и петком не пости.
Празник над празницима Васкрс је и дан када се људи дарују јајима најчешће обојеним у црвену боју, јер је по предању након Васкрсења Господњег Марија Магдалена отпутовала у Рим ради проповедања Јеванђеља и изашла пред цара Тиберија поздрављајући га речима „Христос васкрсе!“. Цар на то одговори сумњом и коментаром где то могу мртви устати, те даде пример како би то било исто као да јаје, које је Марија Магдалена држала може поцрвенети, а уто јаје поче да добија боју прво ружичасту, па тамнију и на крају постаде јарко црвено и цар се сам увери да је Господу све могуће. ВАСКРС ХРИСТОВ Победа! Живот! Радост! Слава!
Воскресеније Твоје Христе Спасе анђели певају на небесима, и нас на земљи удостој чистим срцем Тебе славити. Христос Васкрсе из мртвих, смрт поправ смрћу, и онима у гробовима живот дарова. Да Васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови, и да беже од лица Његова сви који га мрзе. Христос Васкрсе из мртвих, смрт поправ смрћу, и онима у гробовима живот дарова. Да ишчезну као што ишчезава дим, и као восак што се топи на огњу. Христос Васкрсе из мртвих, смрт поправ смрћу, и онима у гробовима живот дарова. Тако да погину грешници од лица Божија, а праведници да се веселе. Христос Васкрсе из мртвих, смрт поправ смрћу, и онима у гробовима живот дарова.
У овај дан што га створи Господ радујмо се и веселимо се. Христос Васкрсе из мртвих, смрт поправ смрћу, и онима у гробовима живот дарова. ТРОПАРЬ ПАСХИ, глас 5.: Христос воскресе из мертвых,/ смертию смерть поправ// и сущим во гробех живот даровав. (Васкрс, тропар, глас 5.: Христос Васкресе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који у у гробовима живот дарова.) Стихара, глас 6.: Воскресениј Твоје, Христе Спасе, Ангели појут на небесјех, и нас на земљи сподоби: чистим сердцем Тебе славити. (Воскресеније Твоје Христе Спасе анђели певају на небесима, и нас на земљи удостој чистим срцем Тебе славити.) КОНДАК ПАСХИ, глас 8.: Аще и во гроб снизшел еси, Безсмертне,/ но адову разрушил еси силу/ и воскресл еси, яко победитель, Христе Боже,/ женам мироносицам вещавый: радуйтеся!/ и Твоим апостолом мир даруяй,// падшим подаяй воскресение.
(Васкрс, тропар, глас 8.: Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победиоц, Христе Боже. Женама мироносницама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење.)
Снежана Недић
