Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Hristova pobeda je melem, melem životvorni, za sve ljude, jer svi su postali prokaženi od greha i smrti (…) O, prekrasni i životvorni meleme! Koja ruka da te ne prihvati! Koje srce da te ne privije na rane svoje! Koje grlo da te opeva! Koje pero da opiše čudotvornost tvoju! Koja računica da izbroji dosadašnja tvoja isceljenja bolnih i vaskrsenja mrtvih! Koja suza da ti blagodari!“ Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Hodite, dakle, svi vi, braćo, koji se strašite smrti, Pristupite Hristu Vaskrslome i Vaskrsitelju, i On će vas osloboditi od smrti i straha smrtnoga.“ Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, kao i svi pravoslavni hrišćani bilo gde na svetu, proslavljaju danas najradosniji i najveći od svih praznika – Vaskrs ili Hrišćansku Pashu (grč. Χριστιανικό Πάσχα), dan kada je Gospod Isus Hristos pobedio smrt i time bi ustanovljen temelj Hrišćanstva.
Vaskrs (stsl. vъskrъsъ, ređe i donekle arh. Veligdan) je praznik nad praznicima, jer je to dan kada se ispuniše očekivanja i želje svih pravednika i proroka od praoca Adama do Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja, a označava prelazak Gospoda Isusa Hrista iz smrti u život, te time je i nada svim hrišćanima u sopstveno vaskrsenje. Nakon Strasne nedelje, tokom koje se na službama u crkvi podsetismo prorpovedi i stradalnih muka Gospoda Isusa Hrista, u nedelju se zbi Vaskrsenje Gospodnje, kojem prvo posvedočiše Božija stvorenja Angeli, a o tome pišu Episkop Danilo i Episkop Amfilohije u knjizi „Nema lepše vere od hrišćanske“ sledeće: „Njegovo telo su skinula sa Krsta Njegova dva tajna učenika: Josif iz Arimateje i Nikodim, knez jevrejski. …
Kada je Gospod ispustio duh svoj, zavesa u hramu se pocepala na dvoje; zemlja se zatresla, sunce pomračilo; otvorili su se grobovi i oživeli su neki mrtvi iz okoline Jerusalima. To znači da je i sama Hristova smrt imala antismrtno i vaskrsiteljno dejstvo i da je Hristos na Veliki Petak svojom smrću pobedio smrt. A Hristova duša sišla je tada u Ad, mesto gde je Satana držao u mraku duše upokojene od Adama i Eve do Svetog Jovana Krstitelja. Hristos je propovedao tim dušama radosnu vest spasenja, razbio okove Pakla i izbavio praroditelje Adama i Evu i sve upokojene ljudske duše koje su ga primile kao svoga Gospoda i Spasitelja. Sila Njegovog Vaskrsenja potresla je Ad, zemlju i nebesa. Zati je Vaskrs najradosniji praznik. Tada se pozdravljamo: ‘Hristos voskrese!’ i otpozdravljamo ‘Vaistinu voskrese!’ … Od Božijih stvorenja prvi su videlu Hristovo vaskrsenje Angeli Božiji. Jedan svetlosni Angeo odvalio je kamen od groba i pokazao ženama Mironosnicama da je Hristos već vaskrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalena videla Vaskrslog Gospoda.
Po Crkvenom usmenom predanju Hristos se, ustvari, posle Vaskrsenja javio najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najviše stradala gledajući svog raspetog Sina na Krstu. Sveti Evangelisti to namerno nisu zapisali, da ne bi neko rekao kako je Presveta Deva u materinskoj tuzi izmislila Vasrsenje svoga Sina.“ Vaskrs je pokretni praznik, ali uvek se slavi u nedelju, a prethode mu četrdesetodnevni Časni post i još nedelju dana Strasne nedelje, koja je poslednja nedelja ovozemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, te post pred Vaskrs traje sedam nedelja. Kao pokretni praznik najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, jer se preračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevnicu i prvi pun mesec nakonj nje, te je uvek posle jevrejske Pashe.
Opštevažeće odluka o datumu praznovanja Vaskrsa doneta je 325. godine na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Sledeća dva dana nakon Vaskrsa se zovu se Vaskrsni ponedeljak i Vaskrsni utorak, a cela ta sedmica se zove Svetla nedelja (Vaskrsna nedelja ili Pashalna nedelja – grč. Διακαινήσιμος εβδομάδα) i proslavlja se kao neprekidni dan od Vaskrsa, te se tako i služe bogosluženja, kao i na Vaskrs, a petak ove nedelje je posvećen Presvetoj Bogorodici, odnosno Živoprijemnom istočniku (grč. Ζωοδόχος Πηγή) – Istočni petak (Svetli petak – grč. Παρασκευή Διακαινησίμου), poznatom i kao Izvor izlečenja. Svetla nedelja je trapava i tada se sredom i petkom ne posti.
Praznik nad praznicima Vaskrs je i dan kada se ljudi daruju jajima najčešće obojenim u crvenu boju, jer je po predanju nakon Vaskrsenja Gospodnjeg Marija Magdalena otputovala u Rim radi propovedanja Jevanđelja i izašla pred cara Tiberija pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse!“. Car na to odgovori sumnjom i komentarom gde to mogu mrtvi ustati, te dade primer kako bi to bilo isto kao da jaje, koje je Marija Magdalena držala može pocrveneti, a uto jaje poče da dobija boju prvo ružičastu, pa tamniju i na kraju postade jarko crveno i car se sam uveri da je Gospodu sve moguće. VASKRS HRISTOV Pobeda! Život! Radost! Slava!
Voskresenije Tvoje Hriste Spase anđeli pevaju na nebesima, i nas na zemlji udostoj čistim srcem Tebe slaviti. Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrt poprav smrću, i onima u grobovima život darova. Da Vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi, i da beže od lica Njegova svi koji ga mrze. Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrt poprav smrću, i onima u grobovima život darova. Da iščeznu kao što iščezava dim, i kao vosak što se topi na ognju. Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrt poprav smrću, i onima u grobovima život darova. Tako da poginu grešnici od lica Božija, a pravednici da se vesele. Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrt poprav smrću, i onima u grobovima život darova.
U ovaj dan što ga stvori Gospod radujmo se i veselimo se. Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrt poprav smrću, i onima u grobovima život darova. TROPARЬ PASHI, glas 5.: Hristos voskrese iz mertvыh,/ smertiю smertь poprav// i suщim vo grobeh život darovav. (Vaskrs, tropar, glas 5.: Hristos Vaskrese iz mrtvih, smrću smrt razruši, a onima koji u u grobovima život darova.) Stihara, glas 6.: Voskresenij Tvoje, Hriste Spase, Angeli pojut na nebesjeh, i nas na zemlji spodobi: čistim serdcem Tebe slaviti. (Voskresenije Tvoje Hriste Spase anđeli pevaju na nebesima, i nas na zemlji udostoj čistim srcem Tebe slaviti.) KONDAK PASHI, glas 8.: Aщe i vo grob snizšel esi, Bezsmertne,/ no adovu razrušil esi silu/ i voskresl esi, яko pobeditelь, Hriste Bože,/ ženam mironosicam veщavый: raduйtesя!/ i Tvoim apostolom mir daruяй,// padšim podaяй voskresenie.
(Vaskrs, tropar, glas 8.: Iako si u grob sišao Besmrtni, uništio si Adovu moć i Vaskrsao si kao Pobedioc, Hriste Bože. Ženama mironosnicama si rekao: Radujte se! Tvojim Apostolima daruješ mir, a palima vaskrsenje.)
Snežana Nedić
