Да већи дио Европе, али и Запада, последњих деценија губи становништво, само по себи није новост, међутим застрашујуће су размере тих губитака у неким државама, међу којима је једна од предводница и Хрватска, али још две зеље региона имају драстичнију депопулацију, јавља дневник.хр.
Број становника у Хрватској тако је 1991. био 4,784.265 и од тада континуирано пада.
Према последњем попису становништва у Хрватској живи 3,888.529 становника, а УН-ова предвиђања за Хрватску нису нимало оптимистична. Ако је веровати њиховим пројекцијама, у Хрватској ће 2100. живети 2,200.000 људи.
Фрапантно делује податак да је у 2020. у Хрватској рођено чак 31 посто мање деце него 1991.
Међу жупанијама предњачи Вуковарско-сријемска која бележи највеће смањење броја становника последњих десет година.
На попису 10 држава које у постоцима највише губе становништво, Хрватска је на осмом месту са годишњим губитком од 0,93 одсто свог становништва.
Нису боље прошле ни некадашње балтичке чланице Совјетског савеза, Литванија и Летонија које годишње губе 1,29, односно 1,39 одсто становништва.
Ту се још налази и Молдавија, али и Украјина, која ће, због руске инвазије остати без дела становништва, што због погинулих у рату, што због повећане динамике исељавања.
Лошије од Хрватске по питању смањења броја становништва стоји и Србија која годишње губи 0.96 посто.
На овом неславном попису 10 држава с највећим губитком становништва у постоцима налазе се само две неевропске државе, Либанон и Венецуела.
На другом месту овог пописа налази се Бугарска, а место неславног предводника држава које највише погађа бијела куга заузела је Босна и Херцеговина.
