Dok Skandinavci planiraju da ukinu gotovinu, U Srbiji se tek uspostavljaju zakonska rešenja za razvijanje elektronskih plaćanja
PLASTIKU volimo, ali se keša ne odričemo. Ovako bi, u najkraćem, mogla da se opiše situacija u Srbiji i susednim zemljama, gde platne kartice dobijaju sve više korisnika, ali gde se i dalje “vrti” mnogo gotovine.
Crna Gora, tako, ima najveći indeks rasta broja platnih kartica u regionu, sa godišnjom stopom povećanja od pet odsto, ali keš i dalje drži primat. Za razliku od južnog suseda, čiji građani koriste oko 500.000 kartica, u Srbiji se barata sa više od tri miliona komada “plastike” i godišnje obrće oko 700 milijardi dinara i još 326 miliona evra, koliko smo lane potrošili u inostranstvu. Ipak, daleko smo od Danske koja planira da keš u potpunosti – ukine.
Ova država blizu je cilja da postane prva svetska zemlja bez keša, pošto je tamošnja vlada predložila ukidanje obaveze trgovcima da primaju gotovinu. Danska grupa “Finansradet”, koja lobira za interese finansijske industrije, tvrdi da bi ova mera oslobodila trgovce od troškova osiguranja i olakšala teret baratanja sa novčanicama i kovanicama. Svetski mediji ističu da je kretanje prema “društvu bez gotovine” trend uočljiv u svim skandinavskim zemljama. Danska, Švedska, Norveška, Finska i Island već važe za svetske lidere u bezgotovinskom plaćanju, koje je uobičajeno i za minimalne račune, poput žvakaćih guma. U ovim državama je uobičajeno i poslovanje čistih “onlajn” banaka, koje nemaju filijale i nikakvog “živog” dodira sa klijentima.
U Srbiji posluje jedna onlajn mobilna banka – “Telenor banka”, koju je poznati mobilni operator otvorio prošlog leta i već zabeležio više od 50.000 računa. Zbog srpskih propisa, klijent ipak mora, da bi otvorio račun, da se sretne sa predstavnikom banke “oči u oči”, kako bi potpisao papirni ugovor. Potom sve može da se plaća i naplaćuje putem mobilnog telefona.
Prema rečima Save Savića, pomoćnika ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, u Srbiji postoji stalna tendencija rasta broja elektronskih transakcija i transakcija putem interneta, te je elektronsko plaćanje sve zastupljenije.
– Neki od bitnih razloga zašto ovaj, svakako rastući, trend nije brži jeste činjenica da veliki broj građana ima otpor prema novinama i oseća nesigurnost prilikom elektronskog plaćanja i upotrebe platnih kartica uopšte. A drugi je da plaćanje platnim karticama iako lagodnije nego gotovinom, može da bude znatno skuplje – ističe Savić za “Novosti. – Provizije, koje su i do 20 puta veće nego u Evropi, prelivaju se na cenovnike i povećavaju troškove klijenata.
Naš sagovornik smatra da, iako je broj elektronskih transakcija u konstantnom porastu, nije realno očekivati potpuno ukidanje platnog prometa u gotovini u skorijoj budućnosti, kako na svetskom nivou tako ni u Srbiji.
– Veliki je broj činilaca koji utiče na to. Od socio-ekonomskog faktora, potrebne infrastrukture, edukovanosti građana do potrebnog konstantnog obezbeđivanja sigurnog načina obavljanja elektronskih transakcija – navodi Savić.
Kada je reč o elektronskoj trgovini, koja osim transfera novca i raznih plaćanja podrazumeva i kupoprodaju robe, usluga i informacija putem “mreže”, u Srbiji je lane zabeleženo 1,16 miliona korisnika. To je porast od 28 odsto u odnosu na godinu pre.
– Još veći pomaci u e-trgovini očekuju se od 1. oktobra ove godine kada će pored stranih institucija elektronskog novca poput „Pejpala“ početi sa radom i domaći servisi za bezbedno plaćanje putem Interneta – istakao je Savić.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je dalje unapređenje e-trgovine označilo kao jedan od prioritetnih ciljeva u okviru strategije razvoja informacionog društva u Srbiji do 2020. godine. U skladu sa tim ciljem Ministarstvo je počelo sa realizacijom projekta “Razvoj e-poslovanja” u okviru kog se kroz analizu propisa radi na utvrđivanju “uskih grla” koja otežavaju e-trgovinu.
– Na osnovu ovih analiza identifikovaće se, a zatim i izmeniti sporni akti – rekao je pomoćnik ministra u Sektoru za informaciono društvo, dodajući da je cilj projekta stvaranje boljeg okruženja za elektronsko poslovanje i podizanje nivoa konkurentnosti trgovine u Srbiji.
