Od kada je Miloš Pavlović, od milošte zvani Glavni Ćaci, najavio štrajk glađu „studenata koji žele da uče“, ukoliko do 1. juna fakulteti ne počnu sa radom, oči cele Srbije su u brizi kako će ovaj „najbolji student u Srbiji“, koji jedino još nije pretekao „najboljeg studenta u istoriji“, izdržati gladovanje.
Nije poznato koliko će se ovom Ćaci-asketi pridružiti „studenata“, pošto je pored njega, u Pionirskom parku, uočeno još 3,5 njih.
Koliko navodnika u dva pasusa, mada, kada bolje razmislim, pola ovog teksta će morati pod navodnike zbog autentičnosti ovog ćaci-pokreta i njihovih akcija.
Neki zlonamerni ljudi, koji predvode „obojenu revoluciju“, sumnjaju da će Glavni Ćaci uopšte započeti štrajk glađu. Kažu da je tamo sve lažno i bleda kopija onoga što su „studenti koji ne žele da uče, već da ruše državu“ uradili za ovih šest meseci.
Ruku na srce, čitavo to nehigijensko naselje zvano Ćacilend podseća na neku sumanutu paralelnu stvarnost.
Oni, kao i ovi „studenti-rušitelji“, blokiraju, ali u nedostatku fakulteta izabraše Pionirski park, imaju svoje zahteve, svoje profesore i građane koji ih podržavaju — čak imaju i „bakice“ koje im tamo donose hranu.
Zamalo i sud u Novom Sadu ne blokiraše, kako bi se „junaci“ koji su palicom studentkinji polomili vilicu, pustili na slobodu.
Kako bi se odagnale sumnje u nameru Pavlovića i još dva i po studenta da štrajkuju glađu, imam nekoliko predloga da se one odagnaju.
Najbolje bi bilo kada bi nas, izdajničko-nezavisne novinare, konačno pustili u Ćacilend kako bismo ispratili štrajk glađu.
Iako sam toj nehigijenskoj naseobini prišao samo jednom, i to službeno 15. marta, spreman sam da podnesem žrtvu i da, ukoliko gos’n Ćaci pristane, provedem s njim svo vreme njegovog gladovanja i budem živi svedok ove žrtve u ime znanja.
Dok on bude štrajkovao, ja ću da se gostim pljeskavicama i ostalim đakonijama kako bih mu čeličio volju i samim tim njegov podvig učinio još većim.
U znak solidarnosti, štrajku glađu mogao bi da se pridruži i predsednik. Kad je već sa te funkcije pozivao na blokadu suda, ne bi bilo čudno i da predsednik države štrajkuje glađu. Jedini problem je što za to vreme neće moći da snima video-klipove kako jede u kantini Predsedništva.
Ne bi bilo loše da malo gladuje i glavni bodigard Ćacilenda, Vladimir Mandić. Ipak je bio sportista, a sad je nabacio koji kilogram viška, pa taman da povrati staru liniju.
Za sledeći korak ovih „studenata“ predlažem da Ćacilend proglase mesnom zajednicom, organizuju se u zbor građana i na taj način pariraju ostalim zborovima građana širom Srbije.
Originalno.
foto: F.S./ATAImages
Uglješa Bokić Danas
