Независно удружење новинара Србије (НУНС) представило је “Индикаторе за ниво слободе медија и безбедности новинара у Србији 2021”, који показују да се додатно погоршало стање новинара и медијских слобода.
Одлика 2021. године је повећање броја вербалних претњи и узнемиравање новинара праћено агресивним изјавама представника власти. У бази напада на новинаре Сафејоурналистс мреже (Сафејоурналистс.нет), у Србији је регистровано укупно 66 инцидентних догађаја који су забележени као случајеви напада на новинаре и медијске упосленике. Просечна новинарска плата у Србији крец́е се од 300 до 400 евра, док је половина медијских радника у протеклој години била ангажована кроз уговоре на одређено а један део је био ангажован краткорочним уговорима. Ове ставке новинари перципирају као основни проблем рада.
У Индикаторима се констатује да је израђен Нацрт измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима који одступа од циљева Медијске стратегије са којом су се медијска удружења сложила, као и од Акционог плана за њено спровођење, а предвидео је и такозвана „алтернативна решења”. Наводи се да “регулатор не извршава своје функције независно и под великим је утицајем власти, а своје надлежности примењује тако да одређене субјекте ставља у повољнији положај у односу на друге”.
Овогодишњи индикатори указују да је социјални и економски положај новинарки и новинара у Србији и даље веома неповољан и додатно је отежан наступајућим финансијским проблемима и економском кризом.
“ Медијски сервиси су под огромним утицајем власти, приватни под утицајем власника, а непрофитни медији зависе од пројеката. Новинари су изложени различитим облицима цензуре, при чему је аутоцензура готово тренд и најчешћи облик. Посебно су под великим притисцима истраживачки непрофитни медији, како од стране пред ставника власти, тако и провладиних таблоида”, наводи се у Индикаторима за 20021. годину.
Институције препознају нападе на новинаре, међутим и даље нема једнаких ставова и пуне ефикасности према свим случајевима напада. Представници власти се често не оглашавају у појединим случајевима, а неретко и сами иницирају оштре нападе или кроз таргетирање дају основе за друге теже нападе. Истраге се покрећу брзо и ефективно, међу тим у наредним фазама поступака, у зависности од случаја до случаја, значајно се успоравају и нема ефикасности у решавању.
Новинари сматрају да су тужбе против њих класичан вид притиска на рад, упозорење и облик исцрпљивања који представља покушај директног утицаја на одустанак од одређених тема и аутоцензуру, и представљају искључиви разлог за њихово подношење.
У 2021. години решено је укупно 598 тужби које су поднете против новинара у претходним годинама. Од укупног броја решених тужби, 223 је делимично усвојено, повлачењем тужбе решено је 117 предмета, а одбијањем тужбе 94. Остали предмети решени су на други начин. Тужбени захтеви против новинара крећу се од 850 до 100 хиљада евра, а досуђени износи од 80 до 4600 евра. У већини изречених судских поступака досуђују се износи у распону од 850 до 1500 евра.
Број жалби изјављених Поверенику због непоступања или недостављања тражених информација против органа јавне власти се из године у годину увећава. У 2021. изјављено 36,5% више жалби него у претходној години. Повереник је 2021. поднео 82 захтева Влади за обезбеђење извршења својих решења и поводом тога није добио ниједну повратну информацију.
Управна инспекција у 2021. години прекршајним судовима није поднела ниједан захтев за покретање прекршајног поступка, у поређењу са 3334 жалбе за које је Повереник утврдио да су биле основане.
Одлика 2021. године је повећање броја вербалних претњи и узнемиравање новинара праћењем и агресивним изјавама представника власти. Забележено је 20 случајева различитих облика вербалних претњи и узнемиравања, најчешће изречених путем интернета, односно друштвених мрежа. Број озбиљних вербалних претњи је у односу на претходну годину је увећан, па је убележено 26 таквих случајева.
Новинарска удружења из земаља Западног Балкана, уз подршку Европске комисије, успоставила су заједничку платформу Сафејоурналистс.нет за праћење промена у законодавству и пракси својих земаља и за ангажовање у различитим активностима јавног заступања у циљу унапређења политичког, законодавног и институционалног окружења у којем раде новинари и медији. Почевши од 2020. године, чланови платформе прате ситуацију у седам земаља (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Северна Македонија, Црна Гора, Косово и Србија). Сваке године се врши процена стања на основу стандардизованих метода прикупљања и анализе података, док је фокус истраживања јавног заговарања на променама у традиционалном и онлајн медијском окружењу на Западном Балкану.
Цео извештај можете прочитати овде
