V.D. direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof. dr Sanja Radojević Škodrić, otvorila je na Paliću konferenciju pod nazivom „Od studenta do medicinskog stručnjaka“.
- Drage koleginice i kolege, dragi moji studenti, kako mi profesori to volimo da kažemo, izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku da budem sa vama i otvorim ovu konferenciju. Posebno mi je zadovoljstvo što sam danas među vama, mladima, jer vi ste sada u godinama u kojima i dalje dominira iskrenost, optimizam i nada – započela je svoj govor prof. dr Radojević Škodrić.
Na panel diskusiji „Žene u medicini“ zajedno sa v.d. direktorkom RFZO učestvovale su i v.d. direktora KBC Bežanijska kosa prof. dr Marija Zdravković i prof. dr Bosiljka Đukanović.
Direktorka RFZO istakla je da država teži tome da obezbedi specijalizacije i poslove, čak i onim studentima koji nemaju prosek iznad devet.
- Kao direktorka RFZO moram da kažem da država intenzivno radi na unapređenju kvaliteta i uslova rada lekara. Već šest godina organizujemo zapošljavanje najboljih diplomaca, sa prosekom preko 9. Trudićemo se ubuduće da i oni sa prosekom ispod 9 dobiju svoju priliku.
Ovim povodom, oglasio se i potpredsednik Novog sindikata zdravstva, dr Željko Ranilović, i izneo niz oštrih kritika na celokupni koncept konferencije.
- Profesorka najavljuje da će se truditi da čak i oni sa prosekom ispod 9 dobiju posao. Kada sam ja studirao, od 500 diplomaca jedne generacije, samo nekoliko izuzetno vrednih, posvećenih i talentovanih, imali su prosek preko 9,0. Svi koji imaju prosek preko 8,0 smatrani su izuzetno uspešnim studentima, dok su ostali vrlo često padali na ispitima, pa i obnavljali godine, kako bi u dovoljnoj meri savladali teoretska znanja i praktične veštine, definisane planom i programom nastave, i time zadovoljili potrebne kriterijume za upis u narednu godinu. Nedavno smo imali zapošljavanje 100 najboljih. Od njih 100, svi su imali prosek ocena preko 9,0. Pa da li je to realno znanje, ili inflacija ocena, i da li njihove ocene mogu da se uporede sa našim ocenama, pa i sa ocenama profesorke Škodrić? Profesorka nam na ovaj način jasno stavlja do znanja da živimo u vremenu vrednosnog sunovrata, gde se dezavuišu autoritet i uzvišenost rada, truda i posvećenosti, obezvređuje znanje, a promoviše snalažljivost i površnost. Ako u studijskom programu, koji traje 6 godina, vi imate preko 100 doktora medicine, čiji je raspon ocena između 9 i 10, to je veoma uznemirujuć podatak, i krajnje vreme da se neko ozbiljno pozabavi objektivnošću takvog ocenjivanja.
Ako doktor medicine sa prosekom 8,99 mora da čeka da li će država naći neki model, da se i njemu, koji je očigledno, zalutao u ovu profesiju, pomogne na neki način, i pronađe negde neki posao, postavlja se pitanje da li je trenutni sistem impotentan da objektivizuje nečiji rad i zalaganje tokom školovanja, i da li žele da nam kažu da će ubuduće zaista druga decimala u prosečnoj oceni biti odlučujući faktor ko će dobiti posao a ko ne, i ko može na specijalizaciju a ko ne, ili se možda neka druga poruka tu krije?
Prijekat „100 najboljih“ je zaista bio dobra zamisao da se nečiji rad nagradi, ali je za nekoliko godina projekta, došlo do ogromne inflacije ocena. Nemojte da se iznenadite, ako sa ulice svratite u toalet fakulteta, pa neko priđe i zatraži vam indeks da vam upiše desetku!
U svemu ovom, prilično bode oči, sada već tradicionalna srpska titula V.D. direktora, sa kojom mnogi otvaraju prestižne konferencije, a koja je u suprotnosti sa članom 52. Zakona o javnim preduzećima, po kojem vršilac dužnosti može biti na toj funkciji najduže godinu dana, i da isto lice ne može ponovo biti imenovano za vršioca dužnosti direktora.
Poruka koja se šalje mladim, tek stasalim intelektualcima, na konferencijama koje otvaraju rukovodioci najznačajnijih institucija, koji tokom svojih mandata aktivno učestvuju u političkim kampanjama, i na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama ističu političko-propagandne materijale, što je u sukobu interesa, vrlo je jasna i nedvosmislena: „Srušićemo vam sve ideale na vreme, da vam kasnije nešto normalno ne padne na pamet, jer se mrtvi konji ne kuju, nego se raskivaju.“ završava dr Ranilović.
