Umesto odluke tu je igra rečima. Gradska vlast Beograda izrazom „restriktivni pristup prostoru“ poručila je da spomenik kulture „Groblje oslobodilaca Beograda“ nije zatvoren za javnost, iako je već tri meseca pod katancem. Odluke o tome nema, a sudeći prema papirima – radno vreme parka je u zimskom periodu od 10 do 16 časova. Najavljena je i mogućnost zakazivanja poseta.
Posle „dinamičkog reda vožnje“ koji je trebalo da objasni ukidanje klasičnog reda vožnje u gradskom saobraćuju Beograda, gradska uprava je osmislila izraz „restriktivni pristup prostoru“, čime se opisuje zatvaranje spomen parka „Oslobodici Beograda“.
Konstrukt je smislio neko iz Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju u pokušaju da objasni zainteresovanom Beograđaninu da ovaj park iako zaključan od 9. septembra ove godine u stvari „nije zatvoren“.
To „nije zatvoreno“ izgleda tako što je spomen park zabravljen sa najmanje dva katanca i nekoliko desetina metara ograde, uz stalni nadzor komunalne policije koja ne dozvoljava da iko uđe. I tako već tri meseca.
Kako se navodi u dopisu Sekretarijata, ograđivanje se desilo devetog septembra, a ova mera je preuzeta „kako bi se zaustavilo gotovo svakodnevno devastiranje predmetnog prostora od strane nesavesnih pojedinaca i kako bi se u narednom periodu sprovele i mere na reparaciji prostora“.
U sekretarijatu navode da je „u prethodnim godinama, na prostoru Groblja oslobodilaca Beograda više puta je uništena gasna infrastruktura, kao i elektroenergetske instalacije, elementi javnog osvetljenja, parkovski mobilijar, polomljene su nadgrobne ploče, ispisivani grafiti, a Grad je, u saradnji sa nadležnim republičkim i gradskim preduzećima, vršio njihovu reparaciju i dovođenje u ispravno stanje. Samo popravka gasne infrastrukture imala je višemilionski iznos, mora se napomenuti i to da je, uz neispravne gasne instalacije ugrožena bezbednost posetilaca“.
Iz Sekretarijata su osim više podsećanja da spomen park nije zatvoren, već je uvedena mera restriktivnog pristupa, naveli da je to urađeno po ugledu na praksu koja važi za sva groblja.
„Sve državne ceremonije planirane na ovom prostoru održane su u prethodnom periodu (ovaj sekretarijat je učestvovao u realizaciji oko desetak ovakvih aktivnosti), a takođe, Grad će dozvoliti posetu groblju svakom zainteresovanom pojedincu ili grupi građana“, navedeno je.
S tim se ne slažu građani, koji žive u blizini i koju su godnama redovno posećivali park.
Bojana Desivojević, koja živi u neposrednoj blizini parka, obraćala se Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda koji je nadležan za ovaj spomenik. Ona podseća da je park obnovljen nedavno, posle pandemije korona virusa.
„Stanovnici Hadžipopovca su bili ponosni i s pijetetom i poštovanjem uživali u maloj oazi prirode, odajući počast stradalima u Drugom svetskom ratu. Generacije dece su prohodale u tom parku, stariji odmarali na kamenim klupama, svi smo rado šetali stazama parka. Moja deca su redovno stavljala cveće na ploču iznad ostataka vojnika Jagodića, čije familije su potomci. Imam fotografiju iz 1973. gde bliska rođaka šeta svog tek rođenog sina u kolicima stazama Oslobodilaca“, navodi ona.
Desivojević ne pamti da je park ikada bio zaključan, kao i da sigurno nije bio vanadalizovan.
„Makar u poslednjih 17 do 18 godina; niti je bilo, bar ne većih, incidenata. Hadzipopovčani čuvaju svoj kraj“, dodaje.
Ana živi u kraju zajedno sa mužem i dvoje dece.
„Naša deca su rođena i rasla na mestu gde sneg ne postoji. Ovaj park ćemo uvek pamtiti po njihovoj sreći i oduševljenju kada su ugledali prve pahulje u svom životu. Muž i ja smo triatlonci. U ovom parku smo sa osmehom pretrčali mnoge kilometre i upoznali divne ljude. Nisam sigurna da li bi bilo izvodljivo postaviti čuvara koji vodi računa da niko ništa ne uništava. I da vlasnici pasa čiste za njima“, navodi Ana.
Bojana Lazarević kaže da za ljude u kraju, kao i za nju i njenu moju porodicu, spomen park (groblje) Oslobodioci Beograda predstavlja mesto okupljanja, odmora i druženja.
Ona navodi da su njena deca tu napravila prve korake, kao nekada i njihov tata.
„Tu su upoznali i prve drugare. Svesni smo da je to mesto otvoreno u znak sećanja na poginule oslobodiocima Beograda, i da kao takav predstvalja mesto poštovanja na one koji su dali zivot za Beograd u kakvom mi danas zivimo. Baš o tome i pričamo sa našom decom. Posebno im je interesantna bitka ugravirana u kamenu na samo ulazu u Oslobodioce, o kojoj svaki put kada ulazimo pričamo i uvek nađemo neki novi detalj. Moram da kažem, da nikada nisam videla da neko ruinira spomenike, ispisuje grafite, ili ga na bilo koji način uništava. Taj prostor su najviše koristila deca sa roditeljima i penzioneri iz kraja jer je prelepa zelena površina. U ovom gradu gde je sve pretvoreno u parče betona, zatvaranje Oslobodioca je udar na našu zajednicu“, naglašava Bojana Lazarević.
„Ne smemo da kažemo zašto smo zatvorili“
Stanovnici Hadžipopovca i Profesorske kolonije, naselja koja okružuju spomen park, pokušali su da od nadležnih organa dobiju više informacija o zatvaranju.
Advokat Dimitrije Ilić za N1 kaže da borba za dobijanje informacija sa institucijama o zatvaranju Oslobodilaca Beograda je trajala dugo i pokazala je sve bolesti sistema.
„Prvo smo naivno svi zvali telefonom, ali smo dobijali krajnje čudne informacije, jer je npr. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd tvrdio da Oslobodioci nisu zatvoreni, Sekretarijat za informacija Grada Beograda takođe nije imao informaciju da je zatvoren, da bi na kraju neko iz kraja dao nezvaničnu informaciju da je JKP Zelenilo zatvorilo Oslobodioce“, dodaje.
Groblje Oslobodilaca Beograda su zatvorili zaposleni u Javnom preduzeću Gradsko zelenilo po poslatom obaveštenju Sekretarijata za vanredne situacije od šestog septembra. U pitanju je dopis koji se bavi realizacijom događaja povodom obeležavanja 80 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
On kaže da je „Zelenilo“ prvo poricalo da su oni zatvorili, da bi nakon nekog vremena, pošto su građani svakodnevno zvali, potvrdili da su oni ti koji zatvorili, ali su rekli „da ne smeju da nam kažu zašto“.
Ilić dodaje da su građani poslali svim institucijama koje mogu da imaju neke dodirne tačke sa „Oslobodiocima“ zahtev za dobijanje informacija od javnog značaja sa pitanjem ko je i na osnovu koje odluke zatvorio Oslobodioce. Odgovori su, kako kaže, bili različiti.
„Spomen park je za mene bitno mesto“
„Izgleda da park više nikad neće biti ono što je bio, i kakva je današnja vlast to me uopšti ne čudi. Svestan sam da je ovo spomen park, ali je bar za mene predstavljao bitno mesto gde sam upoznao ljude ovog kraja i gde se moje dete igralo i ostvarilo prve kontakte sa ostalom decom. Nisam do sada video da je neko rušio spomenike i ispisivao grafite kako navode. Svakako žalim zbog ove odluke grade i nadam se da ćemo nešto promeniti“, kaže Dragoljub koji živi u kraju.
„Zavod za zaštitu spomenika kulture je odgovorio da „upravljanje i korišćenjenje kulturnog dobra Groblje oslobodilaca Beograda i da nije nadležna institucija koja donosi odluku“. Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je odgovorio da „Oslobodioci“ još od 2022. imaju radno vreme kada su otvoreni (9h-17h leti i 10h-16h zimi). Međutim, pošto smo mi svakodnevno šetali Oslobodiocima, to radno vreme u realnosti nije postojalo, već su Oslobodioci bili sve vreme otvoreni“, dodaje.
Bez odluke ništa se ne može sprovesti
Ilić ističe da je grad Beograd, preko Sekretarijata za informisanje odgovorio da Gradska uprava nema dokument – odluku na osnovu koje su Oslobodioci zatvoreni.
To je, kako kaže Ilić, pravno gledano najbitnija odluka, jer da bi se nešto sprovelo prvo mora da postoji odluka. Kada takve odluke nema, ne može se zakonito ništa sprovesti.
„Tako dolazimo i do odgovora Zelenila, kome smo dostavili odgovor Grada da nema odluke o zatvaranju, nakon čega nisu odgovarali neko vreme. Da bi nakon jednog poziva i na insistiranje da pričam sa nekim iz pravne službe, dobio mejl o postojanju dopisa Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju, koji nosi naziv: „Realizacija događaja obeležavanje 80 godina od oslobođenja Beograda”. Iz tog dopisa proizlazi da se Oslobodioci zatvaraju radi obeležavanja godišnjice postavljanjem “visoke zaštitne ograde”, ali i zvog devastacije Oslobodioca, ali bez navođenja o kakvoj devastaciji je reč“, navodi Ilić.
Budući da je Sekretarijat dopisom naložio zatvaranje „Oslobodilaca“, ali da ne postoji odluka Grada, Ilić je zahtevao sastanak u Sekretarijatu.
„Na njihovom sajtu sam video da piše “Prijem stranaka od 10h do 14h. Naravno, nisu me primili, tražili su da zakažem prijem stranaka mejlom. Kada sam poslao prvi mejl, nisu odgovorili. Onda sam poslao 10 mejlova sa zahtevom da me prime, ali, umesto prijema sam dobio pisani odgovor u kome se navodi da Oslobodioci nisu zatvoreni, nego je „uveden restriktivni pristup“ i to zbog uništavanja tog prostora. Istini za volju, jednom se zaista i dogodilo da je neko noću iz političkih ili ideoloških razloga gasni plamen zasuo peskom. Međutim, osim tog nemilog događaja, nikada se ništa nije uništilo u Oslobodiocima. Ovo govorim, jer svaki dan prođem sa decom kroz Oslobodioce dok ih vodim u vrtić“, navodi advokat.
Ilić kaže da je možda i najzanimljivije, to što se u odgovoru navodi da su vršene milionske sanacije uništenih delova Oslobodioca i to više puta, a tako nešto se nikada stvarno nije odigralo.
„Ponavljam, samo jednom je zasut gasni plamen, i to je to. Ali takvi navodi otvaraju sumnju, da li je neko samo na papiru vršio sanacije koja se nikada nisu dogodile, da li je Grad platio te fantomske sanacije. Posebno što se navode milionski iznosi“, dodaje naš sagovornik.
Gradska uprava Beograda, Zavod za zaštitu spomenika i JKP Zelenilo nisu odgovorili na poslata pitanja N1. Uprava i Zavod nisu odgovorili ni na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.
Ambasada Ukrajine: Nadamo se da ćemo sledeći dan Pobede obeležiti na otvorenom groblju
Beograd su u Drugom svetskom ratu oslobađale jedinice Drugog i Trećeg ukrajinskog fronta, a među poginulima je, logično, bilo i dosta Ukrajinca. Ambasada Ukrajine u Beogradu je za N1 rekla da ne zna koji su razlozi za zatvaranje Spomen parka.
„Ukrajina se seća svojih branilaca koji su dali živote za pobedu u Drugom svetskom ratu. Stalo nam je do ovog svetog sećanja za svakog Ukrajinca, kao i do žrtava ove tragedije“, navodi se u odgovoru za N1.
Iz ambasade podsećaju da je u oslobađanju Beograda, pored predstavnika drugih naroda, stradalo mnogo Ukrajinaca u sastavu Trećeg ukrajinskog fronta.
„Zbog toga želimo da vas podsetimo da nećemo dozvoliti da se istorija iskrivi i da se zanemari doprinos Ukrajinaca. Tim pre sa strane današnjih agresora koji su izgubili svako moralno pravo da traže nasleđe pobede. Duboko smo zahvalni svim onim predstavnicima diplomatskih misija, građanima Srbije, koji već drugu godinu zaredom zajedno sa nama odaju počast za pobedu u ovom strašnom ratu“, naveli su.
Zasebna komemoracija
„Trenutno se u Srbiji nalazimo u teškoj situaciji, kada smo već nekoliko godina zaredom pozvani da zajedno sa predstavnicima država agresora učestvujemo u manifestacijama obeležavanja sećanja na poginule vojnike u Drugom svetskom ratu. Ambasada se više puta obraćala organizatorima sa predlogom da se održi zasebna zajednička komemoracija herojima“, navode iz ambasade Ukrajine.
U ambasadi su izrazili nadu da će do jubilarnog Dana sećanja i primirja (Dan pobede u Drugom svetskom ratu, prim. a), koji ćemo proslaviti 8. maja 2025. godine, biti otvoreno groblje Oslobodiocima Beograda na kom su sahranjeni vojnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije Sovjetskog Saveza i da ćemo moći da izrazimo svoju duboku zahvalnost roditeljima i dedovima koji su dali svoje živote za naše mirno nebo.
Ambasada Rusije nije odgovorila na pitanje N1 o spomen parku.
P. V. Popović
P. V. P. N1
