Драгиша Марињес
Рођен у Ћуприји 28.09.1963. фронтмен бенда Еволуција који оснива 2007 и за сада има два издата албума, првенац ,, Бакља слободе “ и албум ,, Игра почиње “ Еволуција је радила уводну тему за филм ,, Темплари „. Нова страница у историји бенда је 2012 година, када Драгиша са певачицом Иланом Марињес вон Аркс ( рођеном Швајцаркињом ) сели бенд у Ћуприју где им је сада база. Тренутно се ради на томе да се албум ,, Игра почиње “ који снимљен и на Енглеском објави за западну издавачку кућу.
Еволуција, јер желимо да се точак промена не заустави. Љубав, јер спаја неспојиво. Музика, јер њену универзалност једино разумемо.
ИГРА ТРАЈЕ
Када је 2007. године основао „Еволуцију“ Драгиша Марињес је знао да је „Карактер кичма људске културе а музика цветање карактера“ (Конфучије). Зато је његов бенд снага која плени од прве до последње ноте.
„Еволуција“ је први пут засвирала у Швајцарској, у породичној атмосфери. Драгиша и његови синови поставили су здраве темеље бенда на којима је, годину за годином, ницала кућа, оригинална и препознатљива, бренд сада познат широм Србије и Европе. Ова петорка, предвођена басистом Драгишом Марињесом, сазрела је у прави Европски готик-метал бенд са Српским сензибилитетом и шармом, који ништа не одузима концепту какав је постављен пре 10 година, напротив. Томе је допринела екипа сарадника која са „Еволуцијом“ ради још од првог албума „Бакља слободе“, издатим за најстарију независну издавачку кућу у Србији „Take It Or Leave It Records“. Да се ради о веома озбиљном саставу говори и чињеница да су прве комплименте и позитивне критике добили од иностраних рок критичара, који прате овај музички правац.
Све до 2012. године „Еволуција“ је деловала на релацији Швајцарска-Србија, када Драгиша решава да бенд пресели у своје родно место Ћуприју, где почиње нови живот „Еволуције“. Садашњу поставу чине:
Вокал: Илана Марињес-вон Аркс,
Бас гитара: Драгиша Марињес,
Соло гитара: Стеван Милетић,
Ритам гитара: Михајло Јанковић
Бубњеви: Марко Марковић
Да ли има концептуалне разлике између првог и другог, актуелног албума „Игра почиње“, који је такође издат за „Take It Or Leave It Records“?
Суштински, разлике нема, с тим што смо на другом албуму аутори комплетног материјала Илана и ја, док су стихови дело Бањалучког песника Дарка Митровића. На првом албуму су само две композиције биле моје, остале је све урадио Бане Јелић. „Игра почиње“ је албум , по највишим светским стандардима продуцирао и гитарски зачинио и опчинио славни Драган Урошевић – Урош (екс Освајачи, Епилог), у познатом крагујевачком студију Дома омладине. За микс пултом је био један од најбољих метал сниматеља регије Иван Илић. Трудили смо се да понудимо нешто ново нашем тржишту, а да није на Енглеском језику. Илана је све песме отпевала на Српском, као да јој је то матерњи језик. Она се лако и брзо уклопила у нашу средину, публика је прихватила и својим ставом, енергијом и гласом полако постаје наш заштитни знак.
Слушаоци су жељни добре музике, зато су бендови из ’80. година још увек популарни, јер су стварали препознатљиву музику са педигреом. Није важно шта нам доноси нова технологија, људи су остали исти – жељни добре поруке и потпуног предавања квалитетној музичкој причи. Трудили смо се да нам музика буде мелодична, да песме буду стварне, да улазе под кожу слушаоцу и продиру дубље, све до мозга, где треба и да остану. Зашто? Зато што су реалне, настале из нашег искуства.
Готик-метал бендови око себе носе ауру тајанствености, недодирљивости, мистике. Да ли је и са „Еволуцијом“ такав случај? О чему говоре текстови ваших песама?
Текстове је писао Бањалучки песник Дарко Митровић. Ми смо му дали теме о чему бисмо желели да говоре наше пеме и он је то на најбољи начин урадио. Замислили смо да читав албум буде један оперски комад, састављен од више прича које чине целину. Мислим да смо у томе успели. Све песме су љубавне. Ситуације кроз које свако од нас пролази, неко мање а неко више. Неки су већ прошли, а неки су на почетку.
Свако од нас се може пронаћи у некој од песама или прича. Можда се неко пронђе у свакој?! Распоред песама је такав да је некоме „Летим“ на почетку, другоме на средини, а оном трећем на крају. Тема песма је излазак из мрака на светлост – када наиђе права особа и показе нам пут и претвори нам ноћ у дан. Најважније је да су све песме нашле свој пут до слушалаца и да их публика пева заједно са нама, на концертима.
Како је дошло до тога да радите музику за филм „ТЕМПЛАРИ“?
То је врло занимљива прича и уопште начин на који смо ушли у њу. На предлог мог доброг приатеља и бившег гитаристе Оливиера Виесера ми смо послали нашу идеју музике за тај филм. Конкуренција је била велика и нас је пријатно изненадило када су нам јавили да су баш нашу песму изабрали за соундтрацк. Тако је настала сарадња са режисером Андреасом Лефлером. „Еволуција“ је урадила носећу тему под називом “Пале Ридер” за филм “Дие Темплерхеррен“ (Темплари). Видео рад “Пале Ридер” састављен је од кадрова из поменутог филма, продуцента и редитеља управо Андреаса Леффлера и снимљен је на рушевинама дворца у Зеллу. Аранжмане је заједно са мном радио Љуба Седлар. За нас је то било лепо и велико искуство. Замислите, у Немачким биоскопима слушала се наша песма а на крају филма редовно је био емитован наш спот. Леп је осећај када вас на премијери дочекају на црвеном тепиху и у препуном највећем Минхенском биоскопу представе као Српско-Швајцарски бенд.
„Еволуција“ припрема и албум са песмама на Енглеском језику за Европско тржиште. Да ли ће се то издање наћи и код нас?
Тај албум је веома важан јер ће представљати круну наше досадашње каријере. Вративши се у Србију ми нисмо изгубили контакте са пријатељима у Швајцарској и широм Европе. Публика нас тамо познаје и ми смо осећали потребу да јој прикажемо наш рад, настао у Србији. Нисмо одступали од свог музичког концепта и сигуран сам да ће се готик-метал публика широм Европе врло брзо подсетити нашег рада. Зашто ово кажем?
Већ 30. септембра очекују нас наступи у Швајцарској, на великом фестивалу „Прателлн Z7“, а након тога и наступи по клубовима. Када нам на јесен изађе албум на Енглеском језику, очекујемо још више наступа. Наравно да ћемо ми поред песама на Енглеском убацвити и верзије на Српском. Интересује нас реакција публике, јер смо одличне оцене музичких критичара из Енглеске и Шпаније добили за албуме које смо објавили на Српском језику. Албум на Енглеском језику наћи ће се и на Српском тржишту.
Која је разлика на музичкој сцени у Европи и код нас?
Разлика је што тамо имате стално подмлађивање роцк сцене. Медијска подрска је огромна за нове ауторске бендове. Ја у Швајцарској не знам ни један „Цовер“ бенд. Такви бендови немају подршку организатора концерата. Заступљени су сви стилови музике и сваки стил има своју публику, али је незамисливо да ви зарађујете свирајући туђе песме и то концертно активних бендова! Зашто би неко платио да чује лошу копију? Наравно, тамо су ауторска права на првом месту и организатори би морали да плате порез ако би ангажовали такве бендове. Код нас је ситуација тотално другачија. На који год концерт да одете све исти бендови и исти репертоар. То на жалост иде на штету младих бендова, јер организаторе интересује само профит. Теско дају праву шансу онима који долазе. Код нас се још живи у 80-тим. Слушају се песме из тог времена и раније. Зато многи ауторски бендови постају „тезгарошки цовер бендови“. Прави ауторски рад тражи доста посла и улагања. На крају вам нико не даје шансу да наступате и онда разочарани или престајете да свирате или свирате обраде. То је јако лоше.
По Вашем мишљењу, какво је тренутно стање у култури?
Чини ми се да је култура пала на најниже гране. То је нарочито видљиво у мањим местима, где више нема ни позоришта ни биоскопа. О рокенролу да и не говоримо. Нема ни места за свирку. Нема више Домова омладине ни Домова културе. То су некада била места где су се одржавале свирке.
Дух деведесетих година у Србији се још увек осећа. Из нашег речника су нестале речи срамота и стид, а култура је нешто што представља један народ. Улагање у културу је инвестиција у будућност. Код нас је још увек турбо(фолк) музика један од главних културних идентитета. Старлете и њима сличне су узори нашој деци! Та индустрија окреће велике новце. Шта да радимо? Све док буде публике биће и таквих квази-певача и квази-културе. Реч „фолк“ сам ставио у загради, јер она на Немачком значи народ. По мени, реч фолк је злоупотребљена јер „турбо музика“ нема никаве везе са нашом изворном, народном музиком или не дај Боже са нашом етно музиком.
Да ли локална самоуправа Ћуприје помаже уметницима као што је „Еволуција“?
Нама је част сто име Ћуприје проносимо широм Србије и Европе, односно свуда где наступамо. Најважније је да нас у граду сви препознају и да су чули за „Еволуцију“. Ми смо амбасадори Ћуприје и Поморавља. Локална самоуправа помазе спорт и културу, односно невладине организације, колико је у њеној моћи и како је законом предвиђено, на основу пројеката о суфинансирању. „Еволуција“ до сада није конкурисала за такву врсту помоћи. Општину воде млади и вредни људи. Знам да они прате наш рад, наше успехе и цене то што промовишемо Ћуприју. Конкретно, нама је прво подршка стигла од локалне Телевизије Поморавље. Та сарадња и даље траје.Као један леп пример о сарадњи локалне самоуправе и локалних музичара у организацији једног фестивала је град Куршумлија, и један од идејних организатора Куршумлијске Гитаријаде Душан Васиљевић, који сваке године дају шансу младим бендовима који већ имају издања, да и у Топличком крају промовишу свој ауторски рад.
Како оцењујете телевизијски програм са националном фреквенцијом ?
Хахахахаха, не знам када сам последњи пут укључио телевизор! И када се то деси имам осећај да најгори демони праве телевизијске програме. Док сам живео у Швајцарској гледао сам сателитски програм РТС, и мислим да је био другачији. Могли смо као породица да седнемо и гледамо програм, не плашећи се да ће се појавити нека емисија без морала и слично. Јесте да су се понављале серије које смо по неколико пута гледали, али услед недостатка финансија РТС се није спушта на ниво неких других телевизија.
Ја се стално питам који су критеријуми за добијање националне фреквенције. Верујем да би они који су били против цензуре сада били први за цензуру.
Разумем да је људима потребна забава, али погледајте коју врсту забаве пуштају на телевизијама са националном фреквенцијом, и то гледа цела породица. Да ли је нормално да људи слушају када је нека старлета имала овулацију или да ли је трудна или колико су и шта попили, потрошили и слично? Замислите како то утиче на младе људе. Данас је лоша вест постала најбоља. За мене је то несхватљиво. Содома и Гомора!
Када су у питању програми који промовишу рокенрол ја осим емисије ,,Бунт“ не знам ни за једну другу која подржава и промовише рад младих бендова, на нашој музичкој сцени. После тога ви не чујете више ништа о њима. Нема ко да им пружи подршку и савет. Ако и оду на неки фестивал, свирају у време када нема ко да их чује. То је велика неправда.
Како оцењујете стање у штампаним медијима?
Мислите у „жутој штампи“? Ретке су данас новине у којиме не преовлађују скандали и „црна хроника“. Нажалост, такви догађаји продају новине. Што се тиче штампе која прати музику, ни ту није боља ситуација. Ја сам одрастао уз Џубокс, Роцк и ИТД. Куповао сам сваки број. Данас такве врсте часописа нема, осим у електронском облику. Ја купујем штампу на Немачком језику, која покрива сваки музички правац.
Како се борити против некултуре?
Има више криваца за овакво стање у култури. Мислим да су медији међу највећим. Да би се стање побољшало прво морамо мењати себе. Крајње је време да престанемо да верујемо у бајке и чекамо да ће се једног лепог дана појавити „суперчовек“, који ће решити културно пропадање. Србија је одувек била врло талентована нација за уметност, културу, науку. Време је да се ти таленти подрже и да им се пружи шанса. Сигуран сам да имамо много више паметнијих људи од Швајцараца, само је приступ ширењу културе у народу другачији. Култура би требало да образује и васпитава појединца и његову свест. „Еволуција“ се труди да својим радом и ангажовањем промени стање у Српској култури на боље. Ако бар мало томе допринесемо наша мислија ће бити више него успешна.
Како коментаришете експанзију ријалити програма, шпанских, турских и индијских серија?
Ја никада нисам погледао ниједну такву серију, али чујем да се доста о томе прича. Неки и дворишта уређују као у тим серијама. Ја не верујем у неку теорију завере, да то служи за контролу масе, ја висе мислим да је пад животног стандарда довео и до пада интересовања за нека културна дешавања, па су неки то искористили да уз јефтине серије и ријалити емисије дођу до великог новца. Жалосно је да имате медије са националном фреквенциојм који проституткама праве рекламу за посао. Сви ти ријалити програми који се форсирају су по мени порно емисије и то би требало законски другачије регулисати. Ко жели то да гледа мора да плати. Рецимо, замислите само колико би емисија могло да се направи о нашим математичарима који су прваци света. Колико младих осваја медаље на разним такмичењима из физике, хемије, колико младих успешних спортиста имамо а о њима се мало зна.
Постоји и друга Србија која ћути и са тугом гледа на све то, али креатори те медијске некултуре немају слуха за њих. Млади разочарани чекају да оду из ове прелепе земље са најлепшом климом, најлепшом природом и са добрим људима. Наши људи су свуда у свету цењени и вредни као радници, али им овде није дата права шанса и зато све што вреди одлази из земље. Једноставно, немају више снаге да се боре. Ако држава не стане томе на пут, плашим се да ћемо као народ полако нестати.
Која је Ваша порука младима?
Младима бих поручио: Дођите на концерте „Еволуције“, подржите концерте младих ауторских бендова, подржите наше ауторске бендове! На тај начин сви заједно ставарамо једну другачију културу у Србији.
Музика је универзалан језик за све. Већина музичара ће се сложити са тим да је осећај преношења енергије и поруке публици непроцењива када се та међусобна вибрација преноси како на ствараоце музике тако и на публику која је прима.
Вреди послушати и мишљење великог Конфучија, који у ВИ веку пре Христа каже:
„Ако неко жели да зна да ли се царством добро влада, да ли је у њему морал добар или лош, одговор ће дати квалитет његове музике […] Карактер је кичма наше људске културе, а музика је цветање карактера.“
Хвала на издвојеном времену.
Песме можете преслушати овде:
За Жиг инфо: Иван Бајовић- Бајке
