Dragiša Marinjes
Rođen u Ćupriji 28.09.1963. frontmen benda Evolucija koji osniva 2007 i za sada ima dva izdata albuma, prvenac ,, Baklja slobode “ i album ,, Igra počinje “ Evolucija je radila uvodnu temu za film ,, Templari „. Nova stranica u istoriji benda je 2012 godina, kada Dragiša sa pevačicom Ilanom Marinjes von Arks ( rođenom Švajcarkinjom ) seli bend u Ćupriju gde im je sada baza. Trenutno se radi na tome da se album ,, Igra počinje “ koji snimljen i na Engleskom objavi za zapadnu izdavačku kuću.
Evolucija, jer želimo da se točak promena ne zaustavi. Ljubav, jer spaja nespojivo. Muzika, jer njenu univerzalnost jedino razumemo.
IGRA TRAJE
Kada je 2007. godine osnovao „Evoluciju“ Dragiša Marinjes je znao da je „Karakter kičma ljudske kulture a muzika cvetanje karaktera“ (Konfučije). Zato je njegov bend snaga koja pleni od prve do poslednje note.
„Evolucija“ je prvi put zasvirala u Švajcarskoj, u porodičnoj atmosferi. Dragiša i njegovi sinovi postavili su zdrave temelje benda na kojima je, godinu za godinom, nicala kuća, originalna i prepoznatljiva, brend sada poznat širom Srbije i Evrope. Ova petorka, predvođena basistom Dragišom Marinjesom, sazrela je u pravi Evropski gotik-metal bend sa Srpskim senzibilitetom i šarmom, koji ništa ne oduzima konceptu kakav je postavljen pre 10 godina, naprotiv. Tome je doprinela ekipa saradnika koja sa „Evolucijom“ radi još od prvog albuma „Baklja slobode“, izdatim za najstariju nezavisnu izdavačku kuću u Srbiji „Take It Or Leave It Records“. Da se radi o veoma ozbiljnom sastavu govori i činjenica da su prve komplimente i pozitivne kritike dobili od inostranih rok kritičara, koji prate ovaj muzički pravac.
Sve do 2012. godine „Evolucija“ je delovala na relaciji Švajcarska-Srbija, kada Dragiša rešava da bend preseli u svoje rodno mesto Ćupriju, gde počinje novi život „Evolucije“. Sadašnju postavu čine:
Vokal: Ilana Marinjes-von Arks,
Bas gitara: Dragiša Marinjes,
Solo gitara: Stevan Miletić,
Ritam gitara: Mihajlo Janković
Bubnjevi: Marko Marković
Da li ima konceptualne razlike između prvog i drugog, aktuelnog albuma „Igra počinje“, koji je takođe izdat za „Take It Or Leave It Records“?
Suštinski, razlike nema, s tim što smo na drugom albumu autori kompletnog materijala Ilana i ja, dok su stihovi delo Banjalučkog pesnika Darka Mitrovića. Na prvom albumu su samo dve kompozicije bile moje, ostale je sve uradio Bane Jelić. „Igra počinje“ je album , po najvišim svetskim standardima producirao i gitarski začinio i opčinio slavni Dragan Urošević – Uroš (eks Osvajači, Epilog), u poznatom kragujevačkom studiju Doma omladine. Za miks pultom je bio jedan od najboljih metal snimatelja regije Ivan Ilić. Trudili smo se da ponudimo nešto novo našem tržištu, a da nije na Engleskom jeziku. Ilana je sve pesme otpevala na Srpskom, kao da joj je to maternji jezik. Ona se lako i brzo uklopila u našu sredinu, publika je prihvatila i svojim stavom, energijom i glasom polako postaje naš zaštitni znak.
Slušaoci su željni dobre muzike, zato su bendovi iz ’80. godina još uvek popularni, jer su stvarali prepoznatljivu muziku sa pedigreom. Nije važno šta nam donosi nova tehnologija, ljudi su ostali isti – željni dobre poruke i potpunog predavanja kvalitetnoj muzičkoj priči. Trudili smo se da nam muzika bude melodična, da pesme budu stvarne, da ulaze pod kožu slušaocu i prodiru dublje, sve do mozga, gde treba i da ostanu. Zašto? Zato što su realne, nastale iz našeg iskustva.
Gotik-metal bendovi oko sebe nose auru tajanstvenosti, nedodirljivosti, mistike. Da li je i sa „Evolucijom“ takav slučaj? O čemu govore tekstovi vaših pesama?
Tekstove je pisao Banjalučki pesnik Darko Mitrović. Mi smo mu dali teme o čemu bismo želeli da govore naše peme i on je to na najbolji način uradio. Zamislili smo da čitav album bude jedan operski komad, sastavljen od više priča koje čine celinu. Mislim da smo u tome uspeli. Sve pesme su ljubavne. Situacije kroz koje svako od nas prolazi, neko manje a neko više. Neki su već prošli, a neki su na početku.
Svako od nas se može pronaći u nekoj od pesama ili priča. Možda se neko pronđe u svakoj?! Raspored pesama je takav da je nekome „Letim“ na početku, drugome na sredini, a onom trećem na kraju. Tema pesma je izlazak iz mraka na svetlost – kada naiđe prava osoba i pokaze nam put i pretvori nam noć u dan. Najvažnije je da su sve pesme našle svoj put do slušalaca i da ih publika peva zajedno sa nama, na koncertima.
Kako je došlo do toga da radite muziku za film „TEMPLARI“?
To je vrlo zanimljiva priča i uopšte način na koji smo ušli u nju. Na predlog mog dobrog priatelja i bivšeg gitariste Oliviera Viesera mi smo poslali našu ideju muzike za taj film. Konkurencija je bila velika i nas je prijatno iznenadilo kada su nam javili da su baš našu pesmu izabrali za soundtrack. Tako je nastala saradnja sa režiserom Andreasom Leflerom. „Evolucija“ je uradila noseću temu pod nazivom “Pale Rider” za film “Die Templerherren“ (Templari). Video rad “Pale Rider” sastavljen je od kadrova iz pomenutog filma, producenta i reditelja upravo Andreasa Lefflera i snimljen je na ruševinama dvorca u Zellu. Aranžmane je zajedno sa mnom radio Ljuba Sedlar. Za nas je to bilo lepo i veliko iskustvo. Zamislite, u Nemačkim bioskopima slušala se naša pesma a na kraju filma redovno je bio emitovan naš spot. Lep je osećaj kada vas na premijeri dočekaju na crvenom tepihu i u prepunom najvećem Minhenskom bioskopu predstave kao Srpsko-Švajcarski bend.
„Evolucija“ priprema i album sa pesmama na Engleskom jeziku za Evropsko tržište. Da li će se to izdanje naći i kod nas?
Taj album je veoma važan jer će predstavljati krunu naše dosadašnje karijere. Vrativši se u Srbiju mi nismo izgubili kontakte sa prijateljima u Švajcarskoj i širom Evrope. Publika nas tamo poznaje i mi smo osećali potrebu da joj prikažemo naš rad, nastao u Srbiji. Nismo odstupali od svog muzičkog koncepta i siguran sam da će se gotik-metal publika širom Evrope vrlo brzo podsetiti našeg rada. Zašto ovo kažem?
Već 30. septembra očekuju nas nastupi u Švajcarskoj, na velikom festivalu „Pratelln Z7“, a nakon toga i nastupi po klubovima. Kada nam na jesen izađe album na Engleskom jeziku, očekujemo još više nastupa. Naravno da ćemo mi pored pesama na Engleskom ubacviti i verzije na Srpskom. Interesuje nas reakcija publike, jer smo odlične ocene muzičkih kritičara iz Engleske i Španije dobili za albume koje smo objavili na Srpskom jeziku. Album na Engleskom jeziku naći će se i na Srpskom tržištu.
Koja je razlika na muzičkoj sceni u Evropi i kod nas?
Razlika je što tamo imate stalno podmlađivanje rock scene. Medijska podrska je ogromna za nove autorske bendove. Ja u Švajcarskoj ne znam ni jedan „Cover“ bend. Takvi bendovi nemaju podršku organizatora koncerata. Zastupljeni su svi stilovi muzike i svaki stil ima svoju publiku, ali je nezamislivo da vi zarađujete svirajući tuđe pesme i to koncertno aktivnih bendova! Zašto bi neko platio da čuje lošu kopiju? Naravno, tamo su autorska prava na prvom mestu i organizatori bi morali da plate porez ako bi angažovali takve bendove. Kod nas je situacija totalno drugačija. Na koji god koncert da odete sve isti bendovi i isti repertoar. To na žalost ide na štetu mladih bendova, jer organizatore interesuje samo profit. Tesko daju pravu šansu onima koji dolaze. Kod nas se još živi u 80-tim. Slušaju se pesme iz tog vremena i ranije. Zato mnogi autorski bendovi postaju „tezgaroški cover bendovi“. Pravi autorski rad traži dosta posla i ulaganja. Na kraju vam niko ne daje šansu da nastupate i onda razočarani ili prestajete da svirate ili svirate obrade. To je jako loše.
Po Vašem mišljenju, kakvo je trenutno stanje u kulturi?
Čini mi se da je kultura pala na najniže grane. To je naročito vidljivo u manjim mestima, gde više nema ni pozorišta ni bioskopa. O rokenrolu da i ne govorimo. Nema ni mesta za svirku. Nema više Domova omladine ni Domova kulture. To su nekada bila mesta gde su se održavale svirke.
Duh devedesetih godina u Srbiji se još uvek oseća. Iz našeg rečnika su nestale reči sramota i stid, a kultura je nešto što predstavlja jedan narod. Ulaganje u kulturu je investicija u budućnost. Kod nas je još uvek turbo(folk) muzika jedan od glavnih kulturnih identiteta. Starlete i njima slične su uzori našoj deci! Ta industrija okreće velike novce. Šta da radimo? Sve dok bude publike biće i takvih kvazi-pevača i kvazi-kulture. Reč „folk“ sam stavio u zagradi, jer ona na Nemačkom znači narod. Po meni, reč folk je zloupotrebljena jer „turbo muzika“ nema nikave veze sa našom izvornom, narodnom muzikom ili ne daj Bože sa našom etno muzikom.
Da li lokalna samouprava Ćuprije pomaže umetnicima kao što je „Evolucija“?
Nama je čast sto ime Ćuprije pronosimo širom Srbije i Evrope, odnosno svuda gde nastupamo. Najvažnije je da nas u gradu svi prepoznaju i da su čuli za „Evoluciju“. Mi smo ambasadori Ćuprije i Pomoravlja. Lokalna samouprava pomaze sport i kulturu, odnosno nevladine organizacije, koliko je u njenoj moći i kako je zakonom predviđeno, na osnovu projekata o sufinansiranju. „Evolucija“ do sada nije konkurisala za takvu vrstu pomoći. Opštinu vode mladi i vredni ljudi. Znam da oni prate naš rad, naše uspehe i cene to što promovišemo Ćupriju. Konkretno, nama je prvo podrška stigla od lokalne Televizije Pomoravlje. Ta saradnja i dalje traje.Kao jedan lep primer o saradnji lokalne samouprave i lokalnih muzičara u organizaciji jednog festivala je grad Kuršumlija, i jedan od idejnih organizatora Kuršumlijske Gitarijade Dušan Vasiljević, koji svake godine daju šansu mladim bendovima koji već imaju izdanja, da i u Topličkom kraju promovišu svoj autorski rad.
Kako ocenjujete televizijski program sa nacionalnom frekvencijom ?
Hahahahaha, ne znam kada sam poslednji put uključio televizor! I kada se to desi imam osećaj da najgori demoni prave televizijske programe. Dok sam živeo u Švajcarskoj gledao sam satelitski program RTS, i mislim da je bio drugačiji. Mogli smo kao porodica da sednemo i gledamo program, ne plašeći se da će se pojaviti neka emisija bez morala i slično. Jeste da su se ponavljale serije koje smo po nekoliko puta gledali, ali usled nedostatka finansija RTS se nije spušta na nivo nekih drugih televizija.
Ja se stalno pitam koji su kriterijumi za dobijanje nacionalne frekvencije. Verujem da bi oni koji su bili protiv cenzure sada bili prvi za cenzuru.
Razumem da je ljudima potrebna zabava, ali pogledajte koju vrstu zabave puštaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, i to gleda cela porodica. Da li je normalno da ljudi slušaju kada je neka starleta imala ovulaciju ili da li je trudna ili koliko su i šta popili, potrošili i slično? Zamislite kako to utiče na mlade ljude. Danas je loša vest postala najbolja. Za mene je to neshvatljivo. Sodoma i Gomora!
Kada su u pitanju programi koji promovišu rokenrol ja osim emisije ,,Bunt“ ne znam ni za jednu drugu koja podržava i promoviše rad mladih bendova, na našoj muzičkoj sceni. Posle toga vi ne čujete više ništa o njima. Nema ko da im pruži podršku i savet. Ako i odu na neki festival, sviraju u vreme kada nema ko da ih čuje. To je velika nepravda.
Kako ocenjujete stanje u štampanim medijima?
Mislite u „žutoj štampi“? Retke su danas novine u kojime ne preovlađuju skandali i „crna hronika“. Nažalost, takvi događaji prodaju novine. Što se tiče štampe koja prati muziku, ni tu nije bolja situacija. Ja sam odrastao uz Džuboks, Rock i ITD. Kupovao sam svaki broj. Danas takve vrste časopisa nema, osim u elektronskom obliku. Ja kupujem štampu na Nemačkom jeziku, koja pokriva svaki muzički pravac.
Kako se boriti protiv nekulture?
Ima više krivaca za ovakvo stanje u kulturi. Mislim da su mediji među najvećim. Da bi se stanje poboljšalo prvo moramo menjati sebe. Krajnje je vreme da prestanemo da verujemo u bajke i čekamo da će se jednog lepog dana pojaviti „superčovek“, koji će rešiti kulturno propadanje. Srbija je oduvek bila vrlo talentovana nacija za umetnost, kulturu, nauku. Vreme je da se ti talenti podrže i da im se pruži šansa. Siguran sam da imamo mnogo više pametnijih ljudi od Švajcaraca, samo je pristup širenju kulture u narodu drugačiji. Kultura bi trebalo da obrazuje i vaspitava pojedinca i njegovu svest. „Evolucija“ se trudi da svojim radom i angažovanjem promeni stanje u Srpskoj kulturi na bolje. Ako bar malo tome doprinesemo naša mislija će biti više nego uspešna.
Kako komentarišete ekspanziju rijaliti programa, španskih, turskih i indijskih serija?
Ja nikada nisam pogledao nijednu takvu seriju, ali čujem da se dosta o tome priča. Neki i dvorišta uređuju kao u tim serijama. Ja ne verujem u neku teoriju zavere, da to služi za kontrolu mase, ja vise mislim da je pad životnog standarda doveo i do pada interesovanja za neka kulturna dešavanja, pa su neki to iskoristili da uz jeftine serije i rijaliti emisije dođu do velikog novca. Žalosno je da imate medije sa nacionalnom frekvenciojm koji prostitutkama prave reklamu za posao. Svi ti rijaliti programi koji se forsiraju su po meni porno emisije i to bi trebalo zakonski drugačije regulisati. Ko želi to da gleda mora da plati. Recimo, zamislite samo koliko bi emisija moglo da se napravi o našim matematičarima koji su prvaci sveta. Koliko mladih osvaja medalje na raznim takmičenjima iz fizike, hemije, koliko mladih uspešnih sportista imamo a o njima se malo zna.
Postoji i druga Srbija koja ćuti i sa tugom gleda na sve to, ali kreatori te medijske nekulture nemaju sluha za njih. Mladi razočarani čekaju da odu iz ove prelepe zemlje sa najlepšom klimom, najlepšom prirodom i sa dobrim ljudima. Naši ljudi su svuda u svetu cenjeni i vredni kao radnici, ali im ovde nije data prava šansa i zato sve što vredi odlazi iz zemlje. Jednostavno, nemaju više snage da se bore. Ako država ne stane tome na put, plašim se da ćemo kao narod polako nestati.
Koja je Vaša poruka mladima?
Mladima bih poručio: Dođite na koncerte „Evolucije“, podržite koncerte mladih autorskih bendova, podržite naše autorske bendove! Na taj način svi zajedno stavaramo jednu drugačiju kulturu u Srbiji.
Muzika je univerzalan jezik za sve. Većina muzičara će se složiti sa tim da je osećaj prenošenja energije i poruke publici neprocenjiva kada se ta međusobna vibracija prenosi kako na stvaraoce muzike tako i na publiku koja je prima.
Vredi poslušati i mišljenje velikog Konfučija, koji u VI veku pre Hrista kaže:
„Ako neko želi da zna da li se carstvom dobro vlada, da li je u njemu moral dobar ili loš, odgovor će dati kvalitet njegove muzike […] Karakter je kičma naše ljudske kulture, a muzika je cvetanje karaktera.“
Hvala na izdvojenom vremenu.
Pesme možete preslušati ovde:
Za Žig info: Ivan Bajović- Bajke
