Унић је несумњиво пун утисака. О приватном животу нерадо говори, што му не замерамо будући да је томе доследан од почетка. То, међутим, не мења чињеницу да је, када је он у питању.
У отвореном разговору за наш портал шармантни иноватор открио је с којом својом особином се најтеже мири и шта му, упркос силној жељи, никако не полази за руком.
Стефане, сваки успех тражи жртву. Чега си се најтеже одрекао?
-Свега сам се одрекао, не знам шта ми више недостаје. Окрећем ново животно поглавље. Дружење са другарима, вожња бицикле. Тога сам се одрекао и било ми је најтеже. У овом тренутку најтеже ми пада што ме стиже неки умор кога нећу моћи тако лако да се отарасим. (осмех)
Замеравају ли ти блиски људи да их запостављаш и како надокнађујеш пропуштене тренутке?
-Не само ми замеравају већ ми и говоре како то изгубљено време не може да се надокнади. Али као што сте рекли сваки успех има своју цену и нечега је морало одрећи се.
Онима који те прате на друштвеним мрежама делујеш као „перпетуум мобиле“. Шта радиш када те изда снага?
-Уживам, уживам, уживам у свом раду, иновацијама, послу, то је најважније, а када баш наиђу кризни тренуци, волим да погледам неку добру серију, да одем на пливање, у природу. Понекад и плачем, и то је нормално.
Успешан, згодан, лепо васпитан и мегапопуларан, Стефане ти задовољаваш све услове да се нађеш на листи најпожељнијих нежења. Шта је то што жену чини пожељном?
-Пре свега хвала Вам пуно на комплиментима, а што се питања тиче, рекао бих да је то склад унутрашње природе и спољних атрибута. Када кажете “пожељна”, то може да се односи на физичку привлачност, али и да има неки дубљи смисао. Мислим да жену привлачном чини искреност и верност сопственој природи. Мене привлачи када неко ради на себи, када се развија и образује, када је заинтересован за свет око себе. Када има смисао за хумор и интересантан је саговорник. Још ако тренира…То би био мој одговор.
Постоји ли нешто Стефане што ти не иде од руке, а жарко би желео?
-Не успевам да нађем слободно време, и успорим ритам живота. Али, тако је то када сте у медијима и по телевизији по осам сати дневно.
Са којом својом особином се најтеже носиш?
-Ја се тешко мирим са тим да нисам свестан својих осећања, па и своје сујете. Заправо да Вам кажем то је једна дуготрајна и мукотрпна борба.
У разговору са тобом видим да си особа пуна самопоуздања. Јеси ли одувек такав?
-Мислим да се на самопоуздању ради, што ја још чиним. Оно се гради заједно са неким делом, а за дело је, као и за самопоуздање, потребно време, ако није лажно надувано и компензаторског карактера.
Стефан Унић чврсто стоји на земљи, свестан је свог талента, славу и успех носи лако, без оптерећења, фаме, мистификације, сензација. У интервјуу за наш портал открива и зашто је то тако.
-Знам да ми слава не припада, као што знам и да је успех благослов. Ако сам за нешто талентован и надарен, то није моја заслуга, ја сам то добио на дар. И докле год себи не дајем за право и признање да сам нешто направио, лако ми је да се те славе одрекнем, и да се са њом и поигравам. Отуд, ваљда, и лакоћа.
Имао си тешко одрастање. Шта је то било трауматично у периоду твог одрастања?
-Отац ми је био у рату, само са мајком сам одрастао. Било је јако тешко. То су сећања која не бледе.
И за сами крај овог нашег разговора са тобом Стефане. Шта би била твоја порука?
-Јако ми је тешко да дам поруку о овом тешком времену. Стварно не бих знао да кажем ништа толико важно. Мене прати огроман број младих људи и не би желео да кажем нешто што би они прихватили, а није тако. Оно што је главно верујте у себе, будите упорни и истрајни и оно најважније верујте у себе.
Санела Бојкин
