Unić je nesumnjivo pun utisaka. O privatnom životu nerado govori, što mu ne zameramo budući da je tome dosledan od početka. To, međutim, ne menja činjenicu da je, kada je on u pitanju.
U otvorenom razgovoru za naš portal šarmantni inovator otkrio je s kojom svojom osobinom se najteže miri i šta mu, uprkos silnoj želji, nikako ne polazi za rukom.
Stefane, svaki uspeh traži žrtvu. Čega si se najteže odrekao?
-Svega sam se odrekao, ne znam šta mi više nedostaje. Okrećem novo životno poglavlje. Druženje sa drugarima, vožnja bicikle. Toga sam se odrekao i bilo mi je najteže. U ovom trenutku najteže mi pada što me stiže neki umor koga neću moći tako lako da se otarasim. (osmeh)
Zameravaju li ti bliski ljudi da ih zapostavljaš i kako nadoknađuješ propuštene trenutke?
-Ne samo mi zameravaju već mi i govore kako to izgubljeno vreme ne može da se nadoknadi. Ali kao što ste rekli svaki uspeh ima svoju cenu i nečega je moralo odreći se.
Onima koji te prate na društvenim mrežama deluješ kao „perpetuum mobile“. Šta radiš kada te izda snaga?
-Uživam, uživam, uživam u svom radu, inovacijama, poslu, to je najvažnije, a kada baš naiđu krizni trenuci, volim da pogledam neku dobru seriju, da odem na plivanje, u prirodu. Ponekad i plačem, i to je normalno.
Uspešan, zgodan, lepo vaspitan i megapopularan, Stefane ti zadovoljavaš sve uslove da se nađeš na listi najpoželjnijih neženja. Šta je to što ženu čini poželjnom?
-Pre svega hvala Vam puno na komplimentima, a što se pitanja tiče, rekao bih da je to sklad unutrašnje prirode i spoljnih atributa. Kada kažete “poželjna”, to može da se odnosi na fizičku privlačnost, ali i da ima neki dublji smisao. Mislim da ženu privlačnom čini iskrenost i vernost sopstvenoj prirodi. Mene privlači kada neko radi na sebi, kada se razvija i obrazuje, kada je zainteresovan za svet oko sebe. Kada ima smisao za humor i interesantan je sagovornik. Još ako trenira…To bi bio moj odgovor.
Postoji li nešto Stefane što ti ne ide od ruke, a žarko bi želeo?
-Ne uspevam da nađem slobodno vreme, i usporim ritam života. Ali, tako je to kada ste u medijima i po televiziji po osam sati dnevno.
Sa kojom svojom osobinom se najteže nosiš?
-Ja se teško mirim sa tim da nisam svestan svojih osećanja, pa i svoje sujete. Zapravo da Vam kažem to je jedna dugotrajna i mukotrpna borba.
U razgovoru sa tobom vidim da si osoba puna samopouzdanja. Jesi li oduvek takav?
-Mislim da se na samopouzdanju radi, što ja još činim. Ono se gradi zajedno sa nekim delom, a za delo je, kao i za samopouzdanje, potrebno vreme, ako nije lažno naduvano i kompenzatorskog karaktera.
Stefan Unić čvrsto stoji na zemlji, svestan je svog talenta, slavu i uspeh nosi lako, bez opterećenja, fame, mistifikacije, senzacija. U intervjuu za naš portal otkriva i zašto je to tako.
-Znam da mi slava ne pripada, kao što znam i da je uspeh blagoslov. Ako sam za nešto talentovan i nadaren, to nije moja zasluga, ja sam to dobio na dar. I dokle god sebi ne dajem za pravo i priznanje da sam nešto napravio, lako mi je da se te slave odreknem, i da se sa njom i poigravam. Otud, valjda, i lakoća.
Imao si teško odrastanje. Šta je to bilo traumatično u periodu tvog odrastanja?
-Otac mi je bio u ratu, samo sa majkom sam odrastao. Bilo je jako teško. To su sećanja koja ne blede.
I za sami kraj ovog našeg razgovora sa tobom Stefane. Šta bi bila tvoja poruka?
-Jako mi je teško da dam poruku o ovom teškom vremenu. Stvarno ne bih znao da kažem ništa toliko važno. Mene prati ogroman broj mladih ljudi i ne bi želeo da kažem nešto što bi oni prihvatili, a nije tako. Ono što je glavno verujte u sebe, budite uporni i istrajni i ono najvažnije verujte u sebe.
Sanela Bojkin
